Коло

'О0&Н ХЕ&МН -

језера Лоп-нора упутио еам ее по /( ) трећи пут у земљу виеоких брда. у / Баш је било почело лето еа евојим загушљивим пешчаним бурама и рввако је чезнуо за свежим, чиетим ваздухом планина. Мој велики караван био је право шарено друштво. Ту је било поред мене шеенаеет мухамеданеких елугу из Иеточног Туркеетана, два руека и два бејрутека козака и један монголеки лама (будистички монах) из Урге. Животних вамирница имали емо за еедам месепи. Шатори, крзна, постеље, оружје и еандуци, све је т© било натоварено на 39 камила, 45 коња и мазги и 60 магарада. Сем тога смо имали стадо од 60 оваца за клаае, неколико паеа и једног питомог је#ена... Тако смо кренули у високе планине преЛазећи горске ланце један за другим. Го!ре на висинама ваздух је тако редак да ;се једва дигое. И најмање напрезање иза4лва убрзано лупање срца. Зато се овакви ^каравани изморе врло брзо. Оем тога, паЈпа за стоку постаје све слабија и многи каравани пропадају баш због тога. Уопште, тешко да се може прећи више од 20 километара на дан. Тек четрдесетог дана марша у правцу Зуга наишли смо на прве људеке трагове. Диљ ми је био Љаса, до које је било још 480 километара. Ове Европејце коди су Дотле покушали да дођу до овог светог града, тибетанеки ратници-коњаници присилили су да се врате» Тибетанци су у Љуштини доброћудан и љубазан народ, али не трпе странце у оврјој земљи. Они су чули да су белци освојили Индију и Централну Азију па се боје да и њих не аадееи иста еудбина. Пре две етотине година у ЈБаси је било католичких мисионара и још 1845 су је посетили познати француски свештеници Хик и Габе. Али доцније су два Европејца који су неколико пута покушали да уђу у Љасу убиЗени, а други су ее несвршена посла морали да врате, Сада сам ја хтео да пробам срећу! План ми је био да путујем преобучен, у пратн>и евега двојице пратилаца. Један од њих је био монголски свештеник, кога смо просто звали „лама", а други бурјатски козак ГОагдур. Вурјати су монголског порекла, говоре монголским зезиком и ламаисти су као и Тибетанци. Имај.у широко лице са истуреним јабучицама и потлуно личе на Моиголе. Ношња оба ова народа је скоро иста: кожух с дугим рукавцма, појае око паса, шубара и чизме са високим врховима. И ја сам био тако обучен. Свс што смо ималн собом у шаторима, сандуцима и жнвотним намирницама, све јо било монголеког порекла и израд^. Оно што ми је од европеких етварн било неопходно потребно. као на пример инструментн. писаћи прибор и доглед, било је пажљиво са.кривено у једном сан|дуку. Ради личне одбране имали смо две руске пушке и један шведски револвер. 8а крајњи ггут одређено је пет мазги, че•гири магарца п два; наша најљућа пса, „Тигар" н ,.Лилнпут". Ја сам јахао дивног белца, Шагдур великог дората, а лама ма«у мазгу жуто-смеђе боје. Товарне животиње водили еу моји људи, а ја сам : јахао међу њима. Прва два дана пратио нас је још један муслиман по имену Ердек, који се после тога вратио у главни Ззогор, где је требало да ме чека. оетали Јцео каравана. Велики број Моигола полази еваке гоДине на ходочашће у свету варога. да би се поклонили далај-лами, да би примили његов благоелов и благоелов таши-ламе. Хтео сам свакако да доспем на пут којим

Чежња

пролазе ови ходочасници, јер ниде било ^никакве друге могућности да стигнем у Љасу него преобучен као хаџија. Двадесет и седмог јула напустио сам свој главни логор и сви они коди су ос^гали у њему били су уверени да ме више никада неће видети! Првога дана пута нисмо видели ниједно живо биће. И другога дана смо пројахали 40 километара неометани ни од кога. Логор смо поставили на отвореном пољу између два језера. Само на Североистоку дизало се неколико брежуљака где нам је пасла стока. Ердек је имао за дужноет да их чува ноћу. Кад је он отишао пала је та дулсност на нас саме. Ја сам у првом реду дотерао свој изглед. Главу сам обријао „на голо" тако да је личила на билидареку куглу. На лицу су ми остале само обрве. Онда ми ]"е лама намазао главу машћу, чађу и еивом бојом тако да кад сам се погледао у мало огледало нисам могао самог себе да познам. Личио сам сасвим на своја два ламаистичка сапутника.

лама последњу. Коње смо везали поред шатора, а иепред и позади шатора су били пси. Моја ирва ноћна стража је почела. Шетао сам овамо онамо у пратњи паса, који су скичали од задовољства кадгод би их помиловао. Како је мрачна била та ноћ у Тибету, како бескрајно дуги часови! Небом еу вукли црни облаци које су, на моменте, парал© муње, а с времена на време пљуштала је киша као из кабла. Аветињски су бубњале капи кише по пустом монголском посуђу које је остало напољу, код огњишта. С времена на време шслонио бих се на улаз шатора, али чим би пеи зарежали изишао бих напоље. С мог кожуха није више капала већ цурила вода. Тако је дошла поноћ, али Шагдур је спавао тако слатко да нисам имао срца да га разбудим. И, таман сам био решио да пробудим своју стражу за пола часа, кад пси бесно залајаше. Лама ее пробуди и излете напоље. Дохаатили смо оружје и потрчали према сумњивом месту.

Кажкте драга да ли сам вредан Погледа Ваша два ока плава* Калсите нико Вас чути неће Улица пуста, а све већ спава. 5бог Вас сам сетан већ много дана Јер на вас мислим куда год пођем И само чекам да се иоћ спусти Па да Вам кришом под прозор дођем ЈИа Вас пробудим и да Вас молим Зјшоз песму чежње душе што пати Да знате да Вас 1ош увек волим И" да ћу за Вас и живот дати. Тхутите! Зар одговора нема бар Вас за мене није још жао У болу многих бесаних ноћи По сто сам пута име Вам звао. Ал све узалуд 1ер љубав Ваша Остаје моја чежња далека Па ипак зиајте да једно биће З^, Вама жуди и на. Вас чека. П. К. СИМОНОВИЋ

Поподне је дунуо јак североисточњак који се претворио у праву буру тако да смо се рано завукли у свој мали, тавки шатор и слатко заспали. Кад око поноћи појави се у шатору Ердек и јавн сав усплахирен да су нас напали разбојници. — Иза последњих коња мичу се неке сенке! Зграбисмо оружје и похитаемо напоље. Бура је још увек беснела.^Кроз раснепкане облаке појављивао се месец. Ветар је : урлао и завијао као увек у Тибету. Али, "стигли смо доцкан. Могли смо још само да уочимо сенке тројице јахача на гребену брда који су терали два лободна коња: један је био мој драги белац, а други Шагдуров дорат. Шагдур опали један метак за нападачима, али узалуд. Једино што су крадљивци брже потерали коње. — Господару, пусти нас да их гонимо, узвикну Шагдур. Ја ниеам био мање бесан од њега, али сам се савлађивао. — Шта вреди, не можемо их стићи са нашим уморним коњима. — Пусти, барем, мене и Ердека да вх гонимо. . . — Али. они познају крај боље него ми! Они ће да јуре дан и ноћ. газиће иотоке да заметну трагове. У најбољем случају требаће два цана да их стигнете, а око нас има можда више тих лопова. Треба боље да припазимо да нам не покраду и цруге коње и стоиу. Ноћ је била мрачна и о епавању ниде било више речи. Сели смо поред нашег малог огњишта, кували пиринач и чај и пушили до еванућа. У рану зору билп смо спремни за пут. Пронашли емо н трагове ноћних крадљиваца. Кренули смо према североистоку и подигли наш шатор четрдесет километара даље на једном потоку Улоге емо поделили тако да. је ПТагдур важио као најотмениди међу нама. Према мени су моји људи, по договору. поступали као према обичном гоничу мазге. Са коааком нисам више говорио руски, већ само монголски. Лама ме 1е прилично научио том језику. Пре подне сам епавао до осам часова. Пробудили су ме моји другови у највећем узбуђењу. Појавили су се неки тибетански јахачи који су нае из далека посматрали. Сваког тренутка могли смо да очеку.гемо напад. Иоћ смо поделили у три страже. од 0 до поноћи ол поноћи до три часа и од три до зоре. Ја сам узео прву стражу, а

У помрчини се чуо коњски кас по мекој земљи који се губио. Иастала је опет мртва тишина и пси се умирише. Пробудио еам Шагдура и умотао се у свој мокри кожух да отспавам... Идућег даНа кренули емо даље. Небо Јр бпло покривено тешким облацима оловне боје. Нигде човека ни номадског шатора, али је 4 зато било много трагова стада бваца и остатака етарих логора. Сада се свакодневно повећавала опасност да наиђемо на људе, као и моја бојазан како ће нас Тибетанци дочекати. Киша је још увек падала. Опустили смо се у долину и стигли на десну обалу неке реке. Река је била толико широка да се супротна обала губила у магли. Четири од двадесет рукаваца у колико је текла река били су доета широки. Али, храбри мали лама без размишљања загазио је у брзу, мутну матицу, а ми за њим. За мене опаеност није била велика пошто умем Да пливам. Међутим, ни лама ни Шагдур нису били пливачи, а река је поеледњих дана толико надошла, да ј г е по мом рачуну сваког секунда ваљала 250 кубних метара својим коритом! На половини реке зауставили смо, се на једном спруду да предахнемо. Ни лева ни десна обала није се видела од кише. 0 обе стране спруда вода је куљала тако да ми се чинило као да спруд јури огромном брзином ни*з воду. Кад смо се одморили загазио је лама опет на евојој мазги у воду. Није прошао ни десет корака, а вода је дошла живнпчету вигае репа. Невоља је била у томе што је мазга носила и мој најважнији пртљаг, два сандука од коже. Они су се држали над водом као појасеви за спаеавање и мазга је наједном изгубила тле под ногама. За трен ока ухватила је матица и она се заједно с ламом изгубила низводно у киши. Али, мазга је паметна животиња. Чим је у близини друге обале опет оеетила, земљу под ногама, упртха се на све четири и избатргала на обалу. Вожни сандуци били еу јој дош на леђима. али, природно, потпуно мокри. Не обазирући се што му се вода пенила око седла, лама је продужио пут и еваког еам тренутка очекивао да ће се наћи у води. Али, храбрима припада свет. Пред пама је био још само рукавац неких тридесет метара ширине. Моји пратиопи еу се већ приближавали другој обали, док сам ја још увек био У матици. Вода ме занела и сувише у деено. Сва-

ким кораком коЊ ми је газио све дубље и вода ми је допирала прво до сара, затим преко колена и најзад је цело седло било у води. У запенушеним таласима видела се коњу само глава и део врата. Лама и Шагдур викали су као бесомучни, али ја у пакленој хуци воде ништа нисам чуо. Вода ми је дошла до бокова- и ја сам већ био откопчао бунду да је збацим да бих лакше могао да пливам, кад наједном коњ подамном изгуби тло под ногама. Матица га. одмах повуче собом. Учинио сам што сам најбоље у том тренутку могао да учиним: ухватио еам се и нехотице коњу за гриву. На срећу коњ је у истом тренутку дохватио ногама дно и у неколико дивних скокова избио на обалу. После тог непријатног купања кренули смо даље. У чизмама ми јв пљускала вода, а цедила ее из мојих еандука и ковчега а кад смо стали да се одморимо, цео наш логор изгледао је јадно. Ни жице ниј.е било суве на нама, киша је јоти увек надала, а ватру нисмо могли да наложимо. Једва некако успели смо да запалимо димљиву ватру од балеге. Те ноћи сам без еажалења пробудио Шагдура кад је дошао ред на њега да етражарчи и завукао се у Шатор. Другог августа превалили емо 25 километара пута. Пут се сад јасно разабирао и био је прилично широк. На једној падини наишли смо на велики караван с чајем. Око ватре седело је двадесет и пет л.уди, а преко три стотине јакова пасло је у близини. Бале чаја биле су сложене у велику гомилу. То је кииески чај слабе врсте, такозвани пресовани чај. Прееован је у табле као цигла. Свака табла је умотана у црвену хартију, а по педесет табли везано је конопцем у кожнатом џаку. Кад смо пролазили поред овог каравана пришло нам је неколико људи иостављајући свакојака радознала и дрска питања. Сви су били наоружани и изгледали су као разбојници. Предложили еу нам да им се путем југозападно од Шигаце иридружимо. Захвалили смо им надлепше. Мод пас „Тигар" удесио је ва то време неколико евојих тибетанских рсђака који су нрипадали овом каравану тако да су и сами Тибетанци нахватали страх и најзад увидели да је надбоље да пођемо сваки сводим путем. Следећег дутра прошао де поред нае дедан чудан караван. То де било мало дјзукчије друштво него лепи каравани камила у Переиди и Туркестану. Људи ојзог каравана ишли су водничким поретком, звиждећи и терадући своду стоку кратким, огатрим повицима. Десеторица су ноеили пугаке на леђима, али сви су били гологлави, препланули од сунца и етрашно прл.^ши. Тога дана седели емо у логору да осушимо пртљаг и лама ме де дога дедиом дотерао као Тибетанца. Ободио ми де главу до врата па чак и угаи изнутра. Јер, сада ее приближавао одлучан тренутак. Очекивање опасноети често иута де горе од саме опасности. Четвртог августа срели смо дога један караван од неких стотину дакова, али оружани пратиоци каравана очигледно су нас сматрали за обичне хаџиде и нису ее много бринули за нас. Али кад смо прогали дедан теснац опазили смо велики број црних тачака — номадских шатора. На дедном месту. било их де ча« четрнаест поређаних један до другога. Изишли смо дакле на главни пут за Љасу! (Наставиће се)

БРАКШВАСИК