Коло

Јапански кимоно пште је мишљење да су сва кимона направљена од црне свиле, украшена извезеним белим кризантепама, каква су се раније вићала у већим трговинама оријенталске робе. Обичан кимоно у Јапану се носи од памучне материје у живим бојама, некада врло укусним, али пекада неукусним. Кимоно који се носи у Европи, Јапанке у свакодневном животу не носе. Кимоно од црне свиле је или празничан или за неки свечапи обред. Комбинација црног и белог коју је једна дама још у 17 столећу кренрала, важи у Јапану, као и у целом свету као најелегантнији кимоно и зато је одређена само за свечапе прилике. Кимоно, био од памука или најскупоценије свиле, Јапанкама много боље стоји него наше европске хаљине. Пре свега зато што је дуг до земл>е, па им продужује фигуру, а сем тога скрива разне недостатке, као што су то крива леђа, или криве ноге од сталног седења на земљи. Прикрива чак и еувишиу дебљину. Кпмоно је на први поглед елегаптнија одећа него. наша европска, али не одговара много модерном животу. Он се при ходу отвара и зато Јапанке приликом хода праве смешно мале кораке, оне уствари и не иду, већ скакућу. Још мање је кпмопо згодаи за ускакање у трамвај, или у аутобус. Зато су европске хаљине брзо биле усвојене у Јапану. нарочито код запослеиих жена. Европске хаљине претстављају сан за сваку Јапанку и зато свака жена од прве плате коју је у стању да заради 1 куиује нове моделе последње европске моде, иако отта тамо стиже са већим закашњењем, У овим хаљинама добро изгледају само жене које су од малена одгајане у модериом спортском духу. Па ипак ва свечане црнлике облаче траднционалин кимоно, од меке свиле нежних боја у које су уткане бамбусове гранчице, шји су уметнички израђени јаворови цветићи итд. Имати и јапанску и европску гардеробу, то претставља велики луксуз који могу себи. да дозволе само најбогатије Јапанке Запело ћете мислити да се једап кимоно одржава годинама и да се ти цвбтови сталпо обнављају. Међутим, он исто т*ко трпи промену као и назла мода, и један кимоно једва да ће се одржати за једну сезону. И ие само да подлеже моди само вез овпх цветова, него се мења и материјал, затпм и крој чија је промена за наше око једва приметна. Све те ситнице " које су за нас леприметне, за Јапанке су тако важне;. као што је то на 1 прпмер промена Нј1јмањег шава или нпбора у струку или куку. И боје играју ваишу улогу. Помодарке из Токија шаљу своја кимона у Кјоту, који је по.знат у технпци боја. Кимона нмају разне цене; најјевтиннји су такозвапи јукати, који се и у Квропи пајвише посе. Носе се' летн, паправљепи су од беле памучне матепнје, украшене плавим узорцима. За тропско поднебље то је најидеалнија оаећа,'зато н1то најбоље упнја зној Такав кимоно је пре рата стајао- ол 30—40 динара. Свнлени кпмоно је исто тако скуп као и наше хал.ине, док. свечани кимоно стаје по неколпко хиљада, нзвезеи је руком и често се дешава да је невеста при.морана да за такав један кимоно жртвује сва своја расиоложива средства, иако се ретко посе и не могу се прекројити Јединр јој остаје да их прода у базару за странце, Раније је бно обича-ј да певеста добнје на поклон читаву гомилу кимопа и израђених појасева које они назпвају оби, којима су се Јапанке опасавале Ова опрема је морала да им издржн до краја живота. јер нису могле друге себн да набаве, једино ако би пм муж који ноклонио. Ако су хтеле па неки начин ла дођу до новаца да купе пеки нов кимоио, морали су да продаду неки други, нарочито скупоцени део сво.је опреме. Али данас те скупоце-^ ве тоалете код Јапапаца изашле су иа моде, као и свуда. Од свих јапанских ствари кимоио је најпознатији 'и најраспрострањепини по целом свету. М. Ст.

„ /

маћнце обично искувају само једаппут кости у супи, а затим их бапе као отиатке од јела, или их бацају у ватру, ма да је позпата, ствар да кости не горе, већ далротив саме изиекују мпо-

х^»таре крпе, кости — тако се неС када говорило, па је чак постојало за то нарочито занимањо кад су крпари, скупљаЉи по дрмовима све што је могло да се скупи, такозване отпатке. То, уствари, нису отцани, јер се из њих да извући много користи. Тако се од старих крпа нрави хартија а и кости се прерађују на разпе начпне. Зато штр кости садрже много калцпума ствара се од њих глицерип, затим се од њих справља сапун и с,теарпн за свеће. Због садржнне креча,

израђује се од н.их и вештачко ђубре и храна за болеснике и децу. Иако су кости сировина од вредности, илак ее у .домаћој употребп. с њима не располаже дрста штедљиво. До-

1'оре — Маптил за плижу од жерсеја комбинован од три боје, беле, плаве и ружичасте.

пмају једну једнну ману, а то је шта крај свнх својнх особина не могу дуго да се одрже. Зато треба У супи кувати самр мало свежих костнју, н можемо нх кувати трн дана узастоице. па тек онда да нх бацимо. Ово се одпоси н на кости са меса које се већ једанпут пекло или пржило. Ако нам се искува масноће сувигае мттого, оставићемо еуну да сто.јн до другог дана (а кости се изваде да етојв на сувом месту). Из дугих костију нзпади1,-емо срж коју можемо да искористимр за кнедлице као додатак супи. Па и те кости пз којих смо нскористили, срж и масноћу можемо још. једанпут или два пута да искувамо. али пикако да их одбаннмо или спалимо.

Доле — Ципеле са дрвепим ђоиом по. стају све омиљеиије, шрочито за топле летње дапе. Па слици видимо пеколико модела који одговарају ха■ љина.

го топлоте. Према томе кости не треба бацатн на ватру јер се тиме. не добија у уштеди горива, већ напротив Кости садрже некада чак и 25% ма« сноће што су добро знали и наши стач ри преци, о чему сведоче налази стач рих костију у пећинама које су разбнч јене н издубљене. Немају вредност са« мо оне кости које садрлсе срж, већ и такозване ретке кости крје се додају; супн да би јој дале јачнну. Кости којб нарочпто много садрже креча, месо« ждерц воле исто толико колико крв| или изнутрицу своје жртве. Мн доду< ше немамо толико јаке зубе као месоч ждери да бцсмо могли сем рскавица да грицкамо и кости, али зато може« мо да користимо њихове хранљнве са« стојке, Сем масноће из костију се ду< гим кувањем издваја и лепљива маса! „колагец", која даје суии изванредан укус. Главна грешка коју домаћице чинЗ у томе је, што кувају кости само јеч данпут и то' кратко. Потребпо је да се( кости кувају дуго и због уштеде горич ва двапут или трнпут једно за другнм да би се заиста искувале и на води у, којој се кува појавила масна окца* Грешка је ако се много костију одједч ном кува, као што се то некада ра* дило приликом куваља сапуна. Кости

Опортска ташна ол обичнпг штампаног платиа са раапим фигурама. Затвара се кожни.ч затварацем. (Снимци: 1>. Ф. Л.ј