Коло

6

ШУТИ Н РАЦОВ ДНОВИКђ ПР0ФЕ*ОР Униеерзит&тА**

што су тзанији научници закључили да је живот у великим дубинама немогућ. — 2) Утврђено је да у великим дубинама влада потпунр мрак. пошто сунчеви зраци иродиру само до извесне дубине,. Већ на дубини од једног метра допире само једпа половииа сунчеве еветлости која пада на површину воде. У цубинама испод 1500 метара ни најооетљивије Фотографоке плоче, експониране сатима. не показују ни трага од надражаја сунчеве светлости. Међутим у Физиолошком смислу. где се' интензитет светлости одређује осетљивошћу животињских очију и могућношћу биљне асимилапије, ова гранипа потпуне помрчине лежи далеко ближе површини. У томе погледу већ на дубини од 200 метара влада потпун мрак. Сем тога ни сви зраии из којих се еастоји еунчева еветлост не продиру до исте дубине. Црвени зраци продиру само до незнатие дубине. једва око 50 метара, тако да ронцима већ на дубини од 80—40 метара еве црвене животиње изгледају црне. Најдубље иродиру плави и ултраљубичасти зраци. — 3) У вези са том оеобином јасно 1е да у, неосветљеним о$ластима морских дубина не молсе бити ни биљака. које су искл>учиви произвоћачи органске материје. која опет служи као једи-на храна животињама. Према томе где нема хране не може бити ни лшвота. — 4) Утврђено је да у велшшм океанским дубинама влада стална ниска температура, местимично испод 0°, што такође оиемогућује трајан боравак и нормално развијање животињских облика итд. Свака од изложених чињеница довољна је већ сама по себи да потпуно онемогући егзистенцију живих створова у великим дубинама. а утолико пре све укупно. Према томе закључили су стари научници, да од прилике на дубини од 500 метара влада граница живота. Али природа не ради по шаблонима л>удске логике! Оиа има своје законе. Данас знамр да су и највеће океанске дубине насељене разноврсним животињсхшм облицима. — 1) Тачно је да у великим дубцнама влада страховит водени притисак, али су животиње које тамо живе потпуно натоиљене морском водом. те на тај пачин не трпе само спољни иритисак воденог стуба на своме телу: овоме притиску одговара исти толики притисак изнутра. Још нешто! Баш у тим велшшм дубинама живе нлјнежнији претставници животињског света. То су већином животиње врло нежве граће. које се у вишим слојевима воде или на површини уошпте не би могле одрл^ати, — 2) Тачно 1*е да у великим дубинама влада вечни мрак. али су животињски етановна.ци ових обласги потпуно прилагоћени на лсивот у овој ередини. Сем тога дубински стешовници мора и океанд су енабдевени и нарочитим огранима за произвођење светлости. тако да океанске дубине уопште не претстављају апеолутно неосветљене области. Тамо непрестано блистају милиони ситних лампица и рефлектора, који гшоизводе светлост у евима могућим бојама, а претстављају их нарочите органске творевине на телима ових лсивотиња. — 3) Тачно је да у морскцм и океанеким дубинама нема биљака. пошто нема ни уелова за њих. Али животиње које тамо живе нису вегетаријанци; оне ее хране месом других животиња. Веће животиње прождиру ма-ње од себе. ове још мање итд. Сем тога тамо неиреетаио падају као киша остаци и отпаци угинулих лшвотиња и њихове хране из виших слојева и са иовршине воде, тако да су дубинске облаети довољно снабдевене храном. — 4) Што се тиче ниске температуре. то и на копну имамо велики бро1 животињских врсга које су прплагоћене на лшвотне услове са великом хладноћом, у хладним изво^има, глечерским областима. поларним препелима итд. Прва проучавања лшвог света и животиих услова у великим дубинама подузео је почетком прошлог века Американац Цон Рос. Он је |ош 1818 г. помоћу нарочите мрелсе. извукао на површину муљ са мореког дна из дубине од неких 1800 метара и тамо нашао 1едну живу морску звезду. То 1е био нрви весник живота из велике дубине. Ови резултати еу многоструко ^множени и употпуњени у току деветнаестог века. а вајвећи успееи У томе правцу поетигнути су приликом путовања знамените Челенџерове екепедшгаје 1872—1876 године. која прететавља једпу од највећих и најзнаменитишх научиих експедиција. Међутим. сви ови налази имали еу велики недоетатак: они су врн.тени већином са тедноставним мрелсама. кеде се ниеу могле по вољи отварати и затварати у одређеним дубинама. те ев пије могло сигурно знати са ко.те дубине потичу лшвотиње које се налазе унугра. Тетс те Хун приликом свога путовања на „Валдивији" начинио нарочиту мрежу, која се пуштала затворена V одређене мореке дубине. тамо се аутоматски отварала. па се при повлачењу навише оиет аугоматски (помоћу тедног малог поопелера) затваралд и тако затворена извлачена на поврптину. Тако се дакле увек могло тачно знати из које дубине су извучене уловљене лшвотитве. Од тада су слични подухвати извођени више пута. те те и знање у овот области биолошке науке несразмеоно обогаћено. Ако басен" мора или океаиа обухватимо као огромно лсивотно подручје, онда у њему — с об-

вог размишљања. заснованог на неким • сигурцо утврђеним научним чињеницама. 1) Зна се да у великим дубинама влада огроман водени притиеак. кош — математички израчунато .— потпуно онемогу= ћује постојање лшвих етворова. Ронци коти ©е епуштају у море само до дубине од 30—40 метара. враћату се на површину исцрпљени и иреморени услед огромног иритиска. Утврђено те да ее на еваких 10 метава морске дубине идући од иовршине према дну повећава притисак , за једну атмоеферу. што на дубини од 6000 метара износи око 600 атмоефера! Сватш квадратни метар на тој дубини трпи огроман притиеак од иеких 6000 тона или нтест 'милиона килограма. Тешко је дакле уопште замиелити колики те тај страховити притисак! Експерименти ко.ти еу вргаени V томе правцу показали су драстичне резултате.. Дрвена кугла, епуштана. насилно до дубиие од хиљаду м^тара« враћала се на површину згњечена. на половину евоте ванитв запремине. Израчунато је да би људско тело на дубини од 3500 метара- трпело толигси иритисак. колико износи тежина неколико стотина нашећих локомотива. Није дакле чудо

зиром на лшвотне услове — молсемо разликовати две за&ебне облас^и: 1) област морског дна или бентална ооласт или једносгавно бентал, и 2) област мореке пучине, пелатцка област или пелагијал. Свака од ове две различие Области распада се у вертикалном правцу у два засебна слоја. од којих је један осветљен а други мрачан. Гранипа између ова два слоја није јасна и лелси (по Хуну) око 200 метара испод површине. Површински или

обалски део бенталне области до дубине од неких двеста метара сачињава литорални систем или литорални бентал. док се цела остала област морског или океанског дна кота лежи испод те дубине назива абисални сиетем или абиеални бентал. Целокупан лшвотињоки свет коти лсиви и развија се на дну или бар највећи део свога живота ироводи тамо назива се општим именом бентос. Ието тако и на пучини мора и океана разликујемо један пошшшнски и те^ан дубинеки или абисални елој. који се иоклапају са латоралним и абисалним системом бенталне области. — Хун разликује у вертикалном правцу три слота: еуфотички од површине до дубине од осамдесет метара. добрр осветљен и богато заступљен биљним еветом; дисфотички елој од оеамдесет до двеста метара дубине. слабо осветл>ен и са мало биљних претставника; и афотички слој испод двеста метара дубине, потиуно неосветљен и без биљака. У првом реду унознаћемо се са животним условима и животињским претставницима абисалне или дубинеке зоне. Животни уелови у ова два поменута елоја океанског басена потпуно су различни. Вода горњег или површинског ело.та те јагсо покретљива и немирна. Таласи. буре, ветрови. циклони. плима и осека и остале потаве коте се одигравају на површини морске воде чине. те те вода површинског слоја скоро непрестано узнемирена и у покрету. Ова нокретљивост воде нарочито те осетна у обалскот обласги где талаеи свом силином ударају о камениту обалу и прете да- еперу и здробе све лшво што се налази тамо. Стога- те лсивотињски свет коти насељева ове области нарочито прилагођен на лшвотне услове који влада.ту у томе подручту. Животиње коте живе поред морске обале већином су чврсто прирасле за подлогу и често граде чи^аве колоните. или се завлаче по пукотинама и разним шупљинама итд. Сем Тога ове лсивотиње су ве* ћином заштићене чврстом и масивном љуштуром и разним другим оклопима. С друге стране. као што смо напоменули. вода површинског елота те доволшо осветљена и богато заступљена флором. тако да у погледу хране нема оскудице. што омогућује велику разноликост животињских облика. Полипи. корали. еунђери. плашташи, школ>ке. пулсеви. бодљокошци (морски телсеви. морске звезде итд.). затим разни ракови. глисте итд. главни су претставници литоралне фауне. Међу лсивотињским претставнипима океанске пучине разликутемо две велике групе. Све оне многобројне животињипе. коте лебде на површини или у мовскот води. а немату способност активног кветања. него се таласима и струтама пасивно крећу у разним иравцима. и еве оне лшвотиње коте се по води слободно крећу у разним иравцима. Сасвим друкчији лсивотни услови влада.ју у абиеалнот зони. Поред огвомног притиека и вечног мрака тамо влала и скоро потпуна ненокретноет воде. Сви покрети коти се одигравају на повртнини воде. сва она немирна комешања и ковитлања површинских области мора и океана. немату никаквог утипа1'а V већим дубинама. Изузев лаганог кретања хладне воде од волова према екватову у великим дубинама^вода је скоро сасвим не-

покретна и мирна. Већ на дубини од сто метара буре и таласи коли бесне на површини мора немају скоро никаквог утич цаја. Осим тога у великим океанским дубинама у свима пределима земље влада приблилсно иста ниска температура, у поларним областима као и у екваториталним водама. Услед ове тедноликоети У| животним условима животињски етановници океавских дубина већином су космополити; исти или сасвим сродни пветс,тавници дубииске фауне налазе се скоро у евима морима и океанима. Многи животињски становници површииских области залазе дубоко у абисалиу зону. као што и разни претставници дубинске фауне прелазе у вишо слотеве воде. Међу њима нема никаквог празног. ненасељеног простора. коти би еачињавао неку границу измећу ова два света. Данас знамо да су сви слотеви мора и океана од површине до дна насељени живим стоворовима, а то важи и за највеће дубине. Оио п1то првенствено интересује свакога тесте несумњиво иитање: како изгледају ти бизарни лшвотињски етановници океанских дубина и којим жшдотињским групама припадату. Да ли они имају неких блиских сродника и међу лшвотињеким претставницима површииеких слојева во<де, или сачињавату пеасе нарочите. засебне облике? Наравно да ни ови дубински становници мора и океапа не с^чињавату неки засебан лшвотшвски свет, различан" од животињских обзшка који су нам познати из осталих животних подручта. Ове ове лшвотиње припадату већ позиатим лшвотињским гпуиама и имају блилшх и даљих сродника и у обалс1Шм или површииским обла-етмма воде. Изузев неких чији су оролншш већ давно изумрли. Сви ови дубински становници одликују се већ на ирви погЛед иеким нарочитим телесним особинама. ко.те стоје V вези са њиховим сиециталним животним уећовима. те се већином могу лако разликовати од животиња коте живе у површинским областима воде. Иа првом месту то су обично лсивотиње мањег обима и иелше телеене грађе. Дубинеке рибе већином не прелазе телесну дулшну од 10—15 саитиметара. Има наравно V великим дубинама и животиња са зиатним телесним димензитама. али то еу већином изузеци. Боје дубиноких животиња нису тако богате и разноврсне као V површинским областима или на копну. Већина ових лшвотиња су црвене у разним нијансама. Пошто црвена еветлост продире врло мало у морску воду. то те црвено уетвари заштитна бота лшвотиња у великим дубинама, Сем тога преовлађују .тош тамна. љубичаста и цриа боја. Рибе велшшх дубина су већином тамно-л 3 убичасте или сасвим црне. Оне затим већииом имају необично велика уста са велшшм и шиљастим зубима. Код многих риба из великих дубина тело је снабдевено разноврсним дугим израштајима и пипцима, коти се обично налазе на глави. а често прететављату и издулсене деловв иераја. Ове творевинв служе већином као органи за нипање. а у многим случајевима претстављају и маман за примамлшва-ње плена. Напоменули с^о већ да многе ол лсивотш&а које лсдае у мрачним океанеким дубииама имају нарочите оргаие за пвоизвоћење светлости. Ове творевине се налазв већином на глави (иза ока. одозго. око уста итд.) или са страна дулс тела. Ови органи производе светлоет разне боје. већином зеленкасту. Тако у мрачним океанским дубинама блиетату на еве етране милиони ситних лампица ваадоботиом светлошћу. Иако ове безбоотне светилћке наравно нису у стању да иотпуно оеветле мвачне простори1е V великим дубина« ма. оне су ипак од огромног значаја у животу ових животиња. Ови органи вма1у нарочиту улогу при налалсерву хванв и зближавању полова у доба парења. Велики брот дубинских животшва су слепе или имату еасвим закржљале очи, као што 1е случа! и код коинених животиња које живе V вечнот помрчини у пећинама и другим подземним шупљинама. Али код већиие ових животиња. првенствено код виба. као и код многих ракова итд.. очи су тако увећане. Једаи нарочити облик очију дубинских животиња сачињав.ат"\г тзв. телескопске очи, чија ,1е уздужна осовина тако издузкена. а сочиво и зеница тако увећани. тако да очи штрче у облику дурбина. Све ово омогућуте. да се V овим мрачним и слабо осветљеним просторитама морских дубина што 1е могуће већа количина ^ветлости доведе на мрежњачу. Увећане очи V разном облику нарочито су чеета по}ава баш кол лшвотиња коте лшве вишим областима абисалне зоне. где тотп и допире извесна количр1на светлоети О пореклу животињског света V великим океанским дубинама постоти неколико различних схватања. али лсиви /свет океанских дубина није тош ни приблилсно у потпуноети проучен, да би се и 6 његовом пореклу могао створити неки одређен закључак. Будућа испитивања откриће тош много нових чињенина. па ћо се тада моћа закључити нетнто поузданије и о порекду ових организама.

септембру 1897 године одржан је у Брауншвајгу традиционални конгрес немачких биолога. на коме зе, поред осталог. нарочито интерееаичган предлог поднео профееор зоологите 'лајпцишког Универзитета Карл Хун. Он је излолсио. да те е обзиром на брзо налре!довање биолошке науке у току деветиаеетог веаса проучавање живог света и лсивотних услова у великим океанеким дубинама несразмерно заостало те стога предлаже, да Немачка онреми једну најучну експедици1у. са нарочитим аадатком Да. проучава живот и животне услове у Јгубинама океана. Научне колеге Хунове примиле еу овај иредлог с великим интересовањем те су Одмах после тога предузете припреме за организовањв једне такве експедиције. Вођство експедиције поверено 1е било Хуну; влада 1е за ту сврху одредила па■роброд „Валдивију"; стављене су на расиололсење огромне суме новаца: припремл>ена је натпрецизинија и- натсавршенита апаратура за проучавање великих дубива итд. И тако „Валдавија" 1 августа 1898 годинв са једном групом најистакнутитих ваучника тога доба и Хуном на челу крене из Хамбурга на далеки пут. Експедиција је прво пошла према северу односно ееверозападу — и доепела до Фереских острва. а затим кренула према ! .1угу дулсином Атлантског океана. поред Азорских и Канарских острва и повед обале западне Африкв до Каиштата, Затим су продужили еве даље према тугу у облаети Јужног Поларног Мора до та'ганственог острва Буве: па одатле екренула ка југоистоку, прешавши 64° тужне ширине. Затим еу пошли према ееверу у области Индитског океана, прошли поред Кргелен оетрва и доспели у воде Индокине и Индит-е. поред Суматре и Никобариса:«их острва до Пејлона. поред Малдивских острва, Чагое и Сејчелен оетрва До источне обале Африке. а одатле преко Црвеног и Средоземног мора натраг у отацбину. где еу приелели 1 маја 1899 године. На томе путу прикупљен те огроман зоолошки материтал из океанеких дубина. кош еу затим годинама обрађивали и проучавали наткомпетентнити научници и етручњаци целога света. Сам Хун је о томе Путовању издао тедну велику кндау п_од насловом „Из океанских дубина". Ова.т догађај означава ново раздобље у иеторији проучавања океанеких дубина и дубинске фауне. Море са евојим беекрајним ширинама неизмерним дубинама претстављало је одувек за човека татанствену облает. Још и данае поморци и приморски етановниии сматрату море као станиште разноврсних чудовишта, аждата. змајева итд. МоЂепловци старог века називали - еу Гибралтар Мелкартовим стубовима и веровали јда је ту крај света одакле се проетирв бескратни океан. Па када. су смелим броДарским подухватима у току 15 и 16 ве®са савладане бескрајне просторите морске пучине. морске дубине остале су и даље непознате и татанствене. Све до натжовитег доба с?4атрало се да су мовеке Н океанеке дубине ненасељене и пусте; ззеровало се да тамо нема живота. Ово схватање уствари није било производ змаште; оно зе било плод хладног науч-