Коло

— Зшр то толнво ЕнтересУЈе шта тај 1гар иза тебе разговара? упита мало нервозким тоном Божана. Седећи према аој за малим столом норзд про-зора у вафанн, гооподан Милорад Опасић, леп и врло елегантан [човек који је још изгледао млад, упржос својих педссет година, протсствова: — Та не, моја драга, ја слушам Знта ми ти говориш. — То ннје истина, јер ми одгова1>ага бес-мислено да би ших чуо, а то је досадно. Познајеш ли их? Жена но изгледа рђпво. — Не говори тако гласно. Не нознаЗем их. Млада Божапа већ је мпслила на Другу ствар. Кретање по сали забављало је љеп птичпји мозак. Била је шик. Међутим Милорад Опасић, правећи се да олуша њено ћеретаље, у ствари је слушао глас жене иза његових лећа. Оп ннје могао да се окрене да погледа пар који је седео иза њега, али је лознавао овај женски глас. Много раиије слушао је овај глас вессо, сладак; потом плашљив, збуњен прнанавајући му њену љубав; затим нежан, натетичан, страсан; па пригушен сузама, љутит, љубомдаан... И најзад последњи пут, нре седамнаест година, хладан, одлучан потврђујући неразлу. чиву вољу за разводом. Мплорад је одугвлачио са плаћан,ем, јер је при изласку требало проћи поред њиховог стола. И тек кад тај пар оде, он нлати н Пристаде да се Фијакером извезу. — У колико сати нас очекује твој иријатељ Младен. Зашто журимо? — У седам сати, одговори о>н расејано. — Ох, имамо времена. .. Је ли, да ли је лепа вила, воју ти је издао тај Младен? — Да, изгледа да је врло лепа. Има нчгЛед на целу варош. Оиа је одмах до његове. — Сигурно ће добити много од кирије? — Ти си луда. Он је мој стари пријател>... врло богат. — И он је увек са оном својом маТОРОМ КОВОШЕОМ ? — Па да... толиво су већ дуго... — То је истина; као да су венчани. Доеадна је као законита. Ох, о« не воли да меша ...

Песма данашњице Леиа госпођо. гааптао је тихо Неки млад песник прелазећи салу. Загрејан вином и варкама ноћи 1 осиођи једној у јапанском шалу. Много сам нута жудио за Вама Ил* уздишући или преко сгиха, Данас сам сретан, јер Је и Бог с нама, Иођите са мном ноћ је лепа тижа. Шетаћемо сами стазом иоред јела ^ИГ док нам бледи месец буде сјао. ГГепаћу Вам нежно тад најлепшу песму У којој је витез због љубави пао. А затим ћу Вам изјавити љубав Пољупцем дедним ватреним и страсним, Па ћу Нас смело одвести до мужа. Који ме сматра поштеним и часним. Поклонићу се и рећи му пардои. Госиођи Вашој било је позлило Па сам Јје мало извео у башту Не би ли јој лакше на ваздуху било. Ои ће ми за то рећи још и хвала И ја ћу бити јунак ове ноћи. А прилика кад се прва буде дала Кришом ћу Вам опет на састанак доћи.

ПишЕ' ^.МАРКОбИ^

— Он је паметан, рече Мнлорад. — Ти тако не бп бпо веран, а? Он . не одговараше више. Ова мала му је сад досађивала, као што су то чиниле и све остале жеие које су прогале кроз његов живот, жавот богатог, независног човека који воли уживање. Још нсте вечерн, кад су ушли у Младеново друштво, они мимонћоше један пар на који Божана скрену пажњу Милорадову. — Гле, они нгто су били иза тебе у кавани... које си прислушкнвао. Да, тамо, десно, погледај! — А! учини МиЈГОрад равнодашно. Он Не погледа и упути се лево у салон. — Не туда, појвика Божана. Ја хоћу да играм.

01 маИо .чином: — Љубав долази до^рије, Кад е<? постане паметнији... кад се ана вреШност нравог осећаја... кад је чо®ек свестан самог себе ... ж вредности жуц бави... Она се слаже са својим мужем, еар не? — Да... мнслнм... Он јој је друг из детињства. Али |е нрнстала на брак тек дуго досле вашег развода... Изгледа да је она одавно верена била са -њиме... н да је нревинула ту веридбу да би се за тебе удала, пошто те је волела ... — Не, није ме волела! него .је то мислила, пошто сам био млад, сјајан, и што сам знао говорити о љубави... А после нашег развода... Послв дуге слободе и повушаваних авантура, она је изабрала љега и... дала му своју истинеку љубав, љубч.в својих летњих дапа., једину, праву... која ће бити и јесења, а. ио том и зимска... Зимска... то је још далеко, јер је она сад лепша него икада... И да си само чуо... са колико му нежности говори ... Веруј он је добио најлепши део, праву љубав, кажеш ти! Милорад престаде да говори. 0боје се вратише у салу где нађоше Божану. Она је већ била нзгубнла сав новад и жалила се на неправду која јој је учнњена.

п. к. с.

— Па добро! иди, итрај, ја ћу да се мало проћем с Младеном. Мало ме глава боли. Наћићемо се после. На, ево ти за воцву... ^ — Каво си нељубазаи што ме остављаш, рече она, узимајући банжноте из његових руку. Милорад и Младен полако се удаљише. — Јеои ли видео мало пре? упита Милорад... Ти си је познао? — Разуме се... Сретам их врло често по друштвима... — А ја сам, после иашег развода, .нрестао да одлазнм по вућама куда сам са њом ишао... Данао сам је први пут вндео... — Јеси ли је већ срео пегде? — Да.,. она и... н>ен муж седели су иза мене... Оиа ме није видсла... Хоће лн овде остати цело вече? — Вероватно. То ти је неиријатио. Али, ви, сте сад странни после тако дутог времена ... — Да, мн смо сад странци и уверавам те да ее више не љутим и не волим је... Али ... шта ћеш? Помисли да сам је страсно волео и да сам веровао вако и она мене воли... — Али, човече, рече Младен мало зачућено, па она те је много волела.... И ти си први почео лавомислеио... због чега је она патила... — Да, знам добро... Учипио сам једну или две глупости... Али сам мнслио да она то неће дозпати... или да ће ми опростити... али, она ши с« осветила разводом... Она ме није волела!... Уосталом, зар дете њених година може волети? Не волн се у два. десетој години... То је само радозналост, детињарпја, илузија. маштање... то ннје љубав ..,

Исповест Милорадова беше зачудила његовог пријатеља, који се ио мало разумевао у психологији. Он је о свему томе размншљао и сутра дап у јутру при својој уобичајеној шетњи, кад га заустави једаи господин средких година, у коме он одмах познаде садањег мужа оне која је била госпоћа Сиасић. —Ја сам вас вндео спноћ, рече му овај човек, носле уобичајеног поздрава. Ви ете били са једним господином... Ви зиате о воме говорим? Због њега смо хтели да одемо. — Али зашто? ... Шзгово присуство вам је ненријатно ... вама или... — Ох! моја жена м-и је говорила о њему са највећом равнодушношћу. Али... (Он се устезао, али се видело како је желео да се неком исповеди). Али мени је његово присуство непријатно... Ја сам се векчао, као што вам је познато, жеиом коју сам одавно страсно волео. Алн она ме је тада одбнла због другог... Она му је дала своју прву љубав, једину, праву љубав, љубав коју жена никад не заборавља, али је пе признаје само да би стишала .љубомору следећих... 0на му је дала све што је најбоље у првој свежини, своје прве исповести, своја прва узбуђеља, своје прве пол>упце... Ја то знам, јер је страспо волим. Ја знам да од ње имам само... оно што ми је остало. Ја због тога много натим, ма да јој то не го^орим. Алн, не треба да се чудите што не желпм да се сретнем са човеком који је од ње имао оно што је било најлепше... Он се удаљи. Младен, зачућен, остаде готово непомичан, размишљајући... — Ко пма право? упита се најзад... На то би само она могла да,

Треба ли лети носити наочаре?! 1 / летњб дпнс. .Ј;пда сунде припе-ј \А. че н када је његова светлос? врло јака, многе особе носе тамие наочаре да би заштитиле очи од јаке светлости. На око дејствују ултрацрвеии свет« лосни и ултра,љубичасти сунчеви зра^ ци. Благодарећи важности очиих ја*) бучнца, које се сталним иопаравањемг ослобађају сувишне топлоте, очи сф успешно бране од дејства топлотних ултрацрвеипх зракова. Пошто су раз-* ни делови ока богати водом и упијају тонлотпе зраве толико да опи једва Утичу на мрен«њачу, то светлоет ие може да оштећује ни дубоке делове ока. Светлосни зраци, којн се пала-зв! у сунчевој светлости иролазе кроз св0 ( делове ока и падају на мрежљачу во-- 1 ју могу озледити. Светлосни зраци јаког интензитета засењују очи. Ултра* љубичасте зраке упијају сви делови ова (вежњача, рожњача, беоњача, дужнца, судовњача и сочиво) због чег^ су они п најштетнији. Светлост која; се одбпја са великих и глатких површина (језеро, море) садржи ултраљубичасте зраке који на очпма изазива-* ју тзв. снежно слепило, при коме св1 појављује црвенило и оток капака,многокрвност дужнце и др. Осим тога, особа која болује од ове врсте сле* инла, осећа болове у очима, не мо* лге да подиоси светлост, тешко раснозиаје боје итд. Јачипа зрачеља дневне светлости у нормалшш приликама не прелази гранпцу иреко које зраци угрожавају орган вида. Стога здраве очи ппје иотребно штнти од обичне. диевне светлостн. Али у случају неке очие бо< лести, левар ће преписатн заштитпе наочари иротив светлости. Овакве наочаре могу да носе и особе које иемају довољно пигмента у очпма и первозна лица која не подносе сунчеву светлост. Пе постоје стакла која потпуно упијају- све сунчеве зраке. Обојена стакла пропуштају углавном зраке који одговарају њиховој боји, а остале зраке мање или више упијају. Међутим заштитне наочари у боји имају и своје недостатке. Прво нема стакла воје подједнако ублажава све зраке суичевог спектра. Осим тога они мењају прнродне боје посматраних предмета и — иарочито ја.ко сиво стакло — замрачују видик, те неповољно утичу на расположење нервозних особа. Отуда и пословица: „гледати нешто кроз црне иаочари". Светлост проиуштеиа кроз обојено стакло губи од своје јачине, због чега се очп брже замараЈЈГ при раду. Нанослетку иосле дужег но< шења обојених наочара скупља се иза љих топлота, јер постоји . разлика нзмеђу температуре на предљој и на задњој иовршшш стакла, а и кретањв. ваздуха нзмеђу наочара и очију је успорено, те све то штетпо утиче на очне капке и љихову слузокожу. Због свега тога, очни лекари препоручују ношење заштитних паочари само у случајевима у којима су оне заиста потребне. Када је то неопходно, онда ако светлост, поред ултраљубичастих, еадржги н видљиве зраке који засењују очи (море, .језеро, снег), ставла треба да буду сива. Ако је светлост слабија, не треба употребљавати овакво сиво стакло, јер она опдаС слабе вид. Тада треба носити жућвасто-зелепкаста стакла, ,јер ова видљиве зраке пропуштају, а ултраљубичасте задржавају у прилнчној мери. Према свему види се да природна светлост није штетпа по здравље очију. Најбољи прнмер за ово су пољскп: раднпци и војници који раде на суниу, не штитећи очи, а прн томе никад. не оболевају од очи.ју. Здраве очи треба само изузетно штити од сунчеве светлости н то онда када је она и сувише јава, а то је у наппш крајевима ретво. Особе које дуже носе обојепе наоча.ре времеиом постају занста осетлзлве на светлост, те не могу дуже да гледају на белу површину, а; после боравка у јако осветљеном простору (биоскоп, позориште) очне јабучице им често поцрвене, а Тцнци отевну. г/ : Д р- С.