Коло

8

(ромди од ц.о.виидЕкЕПл

(8) Кристијаи климну главом н пружи ИУ РУКУ. — А како ви, Клаузе? Је ли ове у реду? — Хвала, господине докторе, мепи је увек добро ... Вез журбе, Клаузен је затворио де'беле магацивске кшиге, извадио шибицу и запалио своју неизбежну морварску лулу. Иако је дувап био нај'бољи криумчарени холандски, мала вросторија се брзо испунила загушљибим димом. Кристијан се правио као да му не смета ништа. — Све је у реду, иродужио је Клау0ен, само не знам шта ћемо са празИнм саидуцима, господине докторе. — Каквим празним сандуцима, Клаузене? Клаузен га погледа испод ока. — Па ето јуче је стигло скоро хиЉаду празних сандука и цео магацин иам је пун, а нисам добио палеђеве Шта ћу с њима... Кристијан је био у недоумици. — Немам појма, Клаузене. Дајте да видим.. . Клаузен узе свежањ кључева са зида и пође нанред. Иако одавно није био на неком броду, још увек је носио чизме намазане рибљим зејтином као и у оно време кад се оклизнуо, лао са јарбола и за увек остао неспособа.п за морнарску слулсбу. Увече уз грог знао је да прича хиљаде пустоловина из морнарског живота, тако као да су се јуче десиле. У недоумитш игаао је Кристијан за Клаузепом. Шта треба да значе ови ПРазни сандуци? Свакако опет нека Норбертова спекулација, за коју ће сазнати тек кад се појави губитак. Клаузен стварно ннје претерао. Цео магацин је био пун празних сандука средње величине, на којима је био утиенут жиг једне велике Фабрике радио-апарата. И нехотице, Кристијан се сети опе Ношиљке на иедесет хиљада марака од исте фабрике радио-анарата. По среди није дакле никаква забуна. Да аи је Норберт тим иовцем платио ове сандуке? А одакле је онда купио огрлицу за Валерију? Овде нешто нпје у реду, мислио је Кристијан. —. Да ли су сандуци стварно пра8ни, Клаузене? Уместо одговора Кла.узен дохвати Зедан сандук и подиже га увис. Климатао је њиме као да је од хартије. — Вто видите и сами. Кристијан заврте сумњиво главом. * — Празии сандуци? чудио се, тобоже, Норберт Јохансен кад га је брат позвао телефоном. Од њиховог последњег сукоба браћа су избегавала да се лично сретну. — Загато то питаш? Ти не знаш да сам направио посао са једном фабриком радио-апарата. Ради се о великој испоруци апарата који су мало застарели и које треба да отпремим у Мексико где ће се лако продати. Цео посао обавиће се преко мог трговачког друштва ... — Па шта ће ти онда празни сандуци? — Забога, па како ћу друкчије да лиферујем апарате? Сандуке сам купио у Берлину, а апарати су у Минхену. На броду ћу да их упакујем. Наши радници неће да раде. Уосталом, добр» што си се јавио. Хтео сам и сам да те зовем. Товар мислим да превезем „Холандијом". Кад се враћа та стара крнтија? — Па ти знаш да Зе лађа већ заузета. — Не мари. Отказаћемо. Мени је миого стало до овога посла, а „Холандија* је бржа од „Ингеборге". Узми ти „Ипгеборг"... Кад се „Холандија" враћа? — Наредне недеље... — Врло добро. До виђења*.«

Норберт Јохаисен се последњих недељу дана био сасвим провреднио. Изненадио је свога брата изјавом да ћ.е банку коначно ликвидирати и оставити само мењалницу за иотребе Фирме. И у погледу трговачког предузећа изјавио је да ће изићи у сусрет жељама свога брата. Само те промене пису се могле лако извести. Кристијан је одахнуо. Да.кле, ипак једна промена на боље. Ои је иамере свога брата узео за готово, јер је веровао да је код овога, најзад, победио вдрав разум, и раеућивање. У мећувремену вратила се „Холандија", најбоља и н-ајбржа лађа браће Јохансен са свог неуспелог пгтовања у Вразилију. Дошла је са товаром кафе. Кристијан је пристао да је стави на расиоложење Норберту. Док су специјални радници у ноћним сменама паковали радио-апарате у сандуке, Норберт је нозвао, хитним телефонским разговором, Хилдебранта у Берлину. — Добар дан, Павле, рекао је Норберт мало узбуђеним гласом кад се јавио Хилдебрант. — Слушај, ја за неколико часова нолазим брзим возом за

тости и здравог разума. Зашто да уцсњујем свога. ортака? — Ортака? —- Извини што сам се пожурио. Но, то је и узрок моје иосете. Мој драги пријатељ из Хамбурга, Норберт Јохаисен, позвао ме је телефоиом и замолио да му будем „постиљон д' амур". Изгледа да не може више да доће до тебе, а горн од чежње да те види. Само ми се чини да си ти и сувише скупа за њега. Не би ли се могла мало да умериш? Валерија не одговори у први мах ништа. Играла се само турпијицом за иокте. Хилдебрант је посматрао. Она није била ружна жена. НапроТив. била је врло лепа, размажеиа и неговаиа. Нико ие би рекао да је некада била мала продавачица у једном великом магацину. — Добре савете примам увек, рече најзад са осмејком на лицу. И миого сам ти благодарна, само мислим да . ствари не стоје тако лоше како их ти нриказујеш... Ти говориш у загонеткама... — Ни најмање. Тај Јохансен је преко ушију заљубљен у тебе, али финансиски стоји лоше. Треба да будеш

Берлин. Постарај се, молим те, да се видим са Валеријом. Имам мало времена на расположен.у, а треба безусловно са њом да говорим ... — Разуме се, драги пријатељу, јавио се Хилдебрант подругљивим гласом. — Знам и ја шта је чежња... , Пола часа доциије Хилдебрант је био у будоару филмске глумице. Она га је примила немарно, дотерујући се пред трокрилним огледалом. — Но шта има ново, господине Хилдебранте? Хилдебрант је прво запалио цигарету. — Откад си постала. филмска дива, Лили, ти си све ноноситија. Заборављаш да си своју каријеру направила као Валерија Дибоа ... — Гле сад, рече Валерија. Шта има да значи тај свечаии увод? Да ниси дошао, сада иосле шест година, да ми поново изјавиш љубав? — 0, не. Одакле да ти ја купујем огрлице од четрдесет и пет хиллда марака или да те ангажујем као филмску глумицу? Али свака глумица има својих малих тајни, за које не би било згодно да се сазиају. — Дакле, једиа мала уцена? — Не, драго дете Ја верујем да теби још није слава ударила У. главу и да си сачувала извесиу дозу разбори-

опрезна, ЈТили, односно Валерија. Треба да отвориш себи текући рачун у бапци и да се обезбедиш. Он ће, можда у скором времену да направи један добар посао у коме треба и ми да узмемо учешћа. А после ће се видети ... — Ах, тако? — Да, баш тако. И треба да будеш љубазиија с њим. Бар за прво време... — Добро. Примам твоје савете.. А сада иди, чекам посету ... Хилдебрапт јој пружи руку са зиачајним осмејком. Постали су опет добри пријатељи и са.везпици.

Ка-петан „Холандије" Либерс седео је у Кристијановој пословници и реферисао о догађају у Сан Паоло. Капетан је био врло мираи и врло озбиљан човек, али причајући ннје могао да сакрије своје нерасположење. — Није ми било пријатно, господиие докторе, говорно је капетан. Тек што смо били почели да иотоварујемо робу, кад дотрча један од директора Санчеза и Компаније и ноче жестоко да протестује. Каже да је реба покварепа и да је они не примају. Ја сам у први мах помислио да је то неки трговачки трик, али, доцније сам. се у присуству стручњака уверио да су у праву.

— Којешта, протестовао је Норберт који је такође био присутан разговору. — Требало је мало више умешности па бисмо избегли тај губитак. Крнстајан је тек сада уочио колико му се брат променио. Покрети су му били нерво-зни, под очима тамни колутови. Није био ни обријан. — Не верујем, рече .капетан очито пепријатно дирнут, да сам могао ишта више да учиним од онога што сам учинио. — То је ствар личног схватаи.а, нрОдужио је Норберт. Али, ја мислим да сте могли. Уосталом, сада је свака реч о томе сувишна и узалудна. Шта се десило, десило се. — Ако ви мислите' да сам ја крив За штету коју је преду-зеће претрпело, онда ... — Ништа ви нисте криви, капетане, умешао се Кристијан видећи да може, доћи до непријатног сукоба. Ви сте само радили но уиутсгвима која су вам дата. Друго ни мој брат није хтео да. каже ... Норберт срдито одбаци тек запаљену цигарету. — Дабоме. Шта да се о томе губе речи. Треба гледати нове послове. Јесте ди почели да утоварујете радиоанарате? — Радио-апарате? Норберт погледа зачуђено свога брата. —• Зар ти ниси ништа говорио канетану? — Нисам. Мислио сам да ћеш ти то учинити. — Добро, учинићу сада. Дакле. канетане, ради се о већој количини радио-анарата за Мексико. Носао је хитап. К.олико вам је дана потребио у иајгорем случају? — Десет. — То је немогуће. Рок је и сувише дуг. — Жалим, одговори капетан. Али ја са „Холандијом" не смем да ризикујем убрзано пуњење. — А зашто, да ли би то могао знати? — Зато гато је осовина на предњем мотору попустила. То сам приметио још кад смо путовали за Бразилију. А сем тога, пошто смо се дуже времена задржа.вали у топлом мору. иахватало се много шкољки на кориту брода тако да губимо 10% од брзипе. Треба извргаити оправку и чишћење... Кристијан је потврдио да је капетаи у нраву. Знао је да је то чеетит н савестан човек. Норберт је неко време ћутао, а онда нервознв рекао: — То је бесмислица, каиетане То је само ваш изговор. У питању је велик посао, а ви желите да користпте своје право на осам дана осуства иосле путовања. Добро, нека вам буде. Идите кући, а кад се вратите узећете команду над Другим бродом. „Холандија" мора на иут. Али, као што је Кристијаи очекивао, капетан одмахну главом. — Не, рече оп одлучно. — Докле год сам ваш намештеник, госиодине директоре, пећу дозволити да мојнм бродом други комапдује. Ннти да мој брод оде у неисиравиом стању на нучипу. 0 неком отсуству није уопште реч... Норберт га погледа зачуђено. — Без разлога се вређате, капетапе, рече. Каква је то увреда, ако брод учиии једно нутовање без вас? А ваши код- куће вас чекају и ваше отсуство је потпуно заслужено. Хвала вам што сге нас унозорили на недостатке брода, али брод мора на нут. После тога може на оправку. Норберт је хтео да говори љубазно, али му то није полазило за руком. (Иаставиће се)