Коло
6
СЈеди киез Горчаков, руски канцелар и Иођа руоке делегагџаје иа Берлишжом коигрееу, лримио је војводу Божа Петровића-ЈБегоша који је имао мисшу да оба»ести делегате великих сила о захтевима Ш животиим интересима Чрие Горе. Млади војвода који је иа све делегадије био учинио ејајан утисак својом левом појавом, својом интелигенцијом и евојим држањем, стрпљиво је тумачио старом Горчакову питање Плава и Гусин >а, питање Опича, пиТање изласка на море, питање заједничке границе са ОрбиЈом, питање отштете и т.д. Већ је с негодовањем био утврдио да га стари дрзиавник, благо речено, не слуша баш пажЛЕгИВО. Одједном ће »нез Горчаков, онако с ниФине: — Јел'те, драги мој, да ли у вашој бемљи још секу уши људима?" ^јводи Божу прекипе. Погледа недвоемислено у старчеве уши и рече прекорвгим гласом: — Па, понеки пут, Оветлости, и лево и деоноГ' На то се Горчаков трже и умоли војводу да му још једном пажљиво протумачи главнија питања. Сад га зе пажљивије слушао. * Бизмарк је већ пре коНгреса био стекао огромне заслуге за мир, неуморно посредујући између Енглеске и Русије које су, жрајем марта и почеткдам априла 1878 већ биле пред ратом. Исто је тако доста поередовао и између Аустро-Угарске и Русије. Међутим, и кад је најзад прокрчен пут еастанку конгреса, оетало је још доста ©творених тешких питања, назирало се јсш доста опасности. Хотећи да истакне своју готовост да и даље свим својим ауторитетом послужи европском миру, посредујући несебично иа све стране, Бизмарк је изјавио: „Радићемо као поштени сензали." Кад је то прочитао јеврејски банкар Блајхредер који је то наравно могао да вросуђује само по евојим појмовима, рекао је: —• Па како то? Поштеног сензала уонште нема!" • Конгрее је отворен тринаестог јуна. а бакључен тринаесшг јула 1878 године. Због тога је по завршеном конгрееу, кад Се ипак све више или мање лепо евршидо, рекао један италијанеки делегат: „Ово иије био конгрес за сујеверне људе који ее боје броја 13." * Ни сам Бизмарк у вачелу није радо Иредузимао важне поелове петком и тринаеетог у месецу. Међутим. судбина је хтела у неколико махова да баш ттшнаеетог у мееецу доживљује или предузима ствари које су се срећно по њега свршиле: 13 јула 1870 био је примио „Емеку деиешу" чије је објављивање у изводу иза-
БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ
Стари До -рћвЈ
Јсдпа седпица Берлинског кошреса коза зе одржапа под претседништвом канцелара Визмарка. (Према еавременом цртежу објавЈЈЈеном у „Лајпдигер Илустривте Цајтупгу")
послова гроф Јулије Андраши. а други ц.и.к. амбасадор у Берлину, гроф Карољи) није испуштао из руку оштро заши* љену оловку. Чим би дискусија оживела, барон Хајмерле би махинално непрекидно геетикулисао том својом оловком. Бизмарк је једном рекао: „Хајмерлеова оловка је сказаљка на ауетро-угароком барометру иа конгресу." ■Џ Кад се повела дискусија о јужној граници Орбије, предложише као крајњу тачку Ристовац. Руси, помири^ши се са пропашћу Санстефанског у-го«ора, приетадоше. Али у то скочише Енглези, реше#и да онако „за иват" предлагачима, закину Србији два среза. Погледаше на карту и стадоше срицати „Гр . .. гр ... Грделица!" Предлагачи остадоше при своме. Дискуеија је била још бурнија: „Риетовац! — Грделица! — Ристовац!" Најзад кнез Бизмарк лупи у евоје претседничко звоно и рече: „Господо не мислиге ваљда да ми, европске силе треба да ратујемо због имена" која не можемо ни да изговоримо." Ови се насмејаше и пристадоше на Ристовац. Тако је Бизмарк једном доеетком спасао Орбији два среза. Пред разилазак конгрееа у једној групи млађих страних дипломата. — секретара појединих делегација — развила се дискусија о томе ко ее од делегата на конгресу, поред Бизмарка као претседника и арбитра, највише истакао: „Андраш ч и ( % вели један; „гроф Шувалов". вели други. „Ниједан ни други. него — Борхарт!" -~ пресече један од младих колега. Борхарт је био власник чувеног берлинеког ресторана истог имена код кога је немачко Министаретво спољних послова наручивало сјајну закуску која је приликом сваке пленарне ееднипе служена делегатима и коаа је изазивала све изнова одушевљење претставника шест великих сила и Турске. Један од вођа делегација. чувши за ту доеетку, рекао је: — Има ту више истиие него што мислше. Кад год се примицало време закусци. и најтежа питања лакше су пролазила. Сви су били исувише нестрпљиви да се нађу за бифеом". * Бизмарково стање здравља у пролеће и лето 1878 било је доета неповољно: патио је од нервозе и несанице. То је и био разлог због којега је испочетка оклевао да пристане на Берлин као место састанка, а нарочито на примање дужиости претседвика конгреса. Жртвовао се. међутим, угроженој ствари светског мира. Сам је 1едном приликом рекао: За време конпзеса. Јетко сам кад заспао пре осам сати ујутру. Разумљиво је да до пола дванаест нисам посто-
јао ни за кога. Али у дванаеет ваљало ми је отворити седницу. Да бих се уоп» ште оспособио за рад, морао сам да попијем по једиу или две велике чаше поита или другог ког јужног вина". Под таквим околностима, још је ;за веће дивљење са колико је вештине Виз« марк управљао конгресом, емиривао тешке еитуације, изглађивао сукобе * Првих дана конгреса. неки берлински банкар питао је Бизмарка да ли ее нада успеху конгреса. Бизмарк му одговори у шали на берВијански начин: „Изгледи ал мир стоје 66:34, а можда чак и 70:30". * У двору за време Берлинског конгрееа није било ни пријема ни свечаноети. пошто се седи цар Вилхелм I још није био потпуно опоравио од последица злочиначког атеитата марксисте Нобилиш а. Отога је престолоиаеледник Фридрих Вилхелм у част делегата приредио свечану шетњу бродом по лепом хавелском језеру Ванзе. За време тог излета избила је изненада бура и брод се у.мало ннје преврнуо. Јавише Бизмарку за то (гвоздени канцелар није имао времена да учеству.е на излету), а овај иеприча својим најближим сарадницима. — Овеалости, шта би било да ее код нас подавио цео европски концерт?" упита у шали један од њих. — Доста упфажњених Министарских места, — одговори Бизмарк. * Познато је да службени прететавнипи Руеије ниеу били много благодарни Визмарку за толику помоћ коју им је указивао ппе џ за време конгреса. ча толико неуморно и пожртвовано пос-редовање. Убацили су у руску штампу мно* го напада на Бизмарка (који је доштије у једном чувеном #овору, с правом рекао: „Ја еам на махове био више нуеки делегат на конгресу него непнпотгтсни претседник"). Изгледа да цар Александар II никако није усвајао неповољни еуд своји« миниетара о Бизмарковом држању иа конгрееу. О томе постоји и следећа анеклота: Кад је кнез Горчаков реферисао иару Александру о раду конгреса. завргпно је реферат речима: — Ваше Величанство, овако емо лоше прошли једино захваљујући Бизмал:у! На то се император наемејао и ре;< >.о је: — Е, кад је тако. онда ћеш ти оетати мој први министар. До сад сам ми.-лио да смо овако прошли због тебе (фве до Александра Ш (1881—04) који јв прекииуо са том традицијом, руеки императори говорили су племићима. 1 нчрочито државним велнкодостојншш ма -ти", у знак нарочитог владарског благон<7љења). Н. љ.
Није циљ ових рсдака да иод»уче велики историјски значаЈ који Берлински конгрес има за СрОију; други еу всћ приликом 65. јубилеја конгреса потсетили на заелуге које 1е том приликом Би*марк стекао за спасавање европског мира и иа тегакоће коде Је савладао да Си дошао до тог реаултата. Хоћемо уместо тога да наведемо неке од истинитих анегдота коЈих је препуна хђоника овог зиаменитог састанка.
звало толику диекусију и убрзало избијање немачко-француског рата; 13 Јула 1874 ерећно је изнео главу приликом Кулмановог атентата у Кисингену (био је еамо лако рање-н); 13 дуна је свечано отворио Берлински конгрес, а 13 јула потписао његов последњи записник. * Турску делегацију иа конгресу сачињавали су: 1.) Мехмед Али паша. некадањи пруски подофицир из Магдебурга Карл Детриот, који је био у своје време отишао у Турску, прешао у Ислам и дотерао до армијског генерала; 2.) Каратеодори паша, виеоко образован Грк са острва и 3.) амбаеадор Садула беј. У току конгреса. у тренутку љутње на турску делегацију. Бизмарк је једном рекао у кругу интимних сарадника: —■ Па тако мора бити кад Турску претстављају: Једна потурица, један Грк, дакле туђин за ту земљу, и једна будала!" •* Трећи аустро-угарски делегат, барон Хајмерле (први је био министар спољних
(Онимак: А. Симић)