Коло

тпмо док те не позовем. 'А тт.у позва , да лриђе ближе столу. — Вама, дете моје, хоћу да кажем да овај балавац уопште није за брак. Будите толико паметни и одмах га оотавите, јер бпло какву луду памиеао ■ с ваше нли са његове с-тране ја ћу... Мила, којој су и поред њене чврсте воље сузе већ ночеле да иавиру на очи, извуче марамицу из рукава, и пошто размахну њоме, поче да отнре сузе. И први нут у своме животу старац се уздржа да до краја не пзвече започету мисао ... Мирие који је одједном нснунио нростор око н.ега, заустапи му реч. То је бно мприс из његове младости, фини, заводљивп, који га је подсећао на н.егову нрошлост... „Где сам га осетио?" питао се у себи. II онда му сину кроз мнсао: „Да, љ егова керениг^а на једном балу опчарала га је овим мприсом". Ћутање. Старац се мучио да нешто рекне. А.ти речи, које је хтео да изговори, иису прелазиле преко усапа. И док је у мислима лреживљавао своју младост, гледао је девојку која је стајала иред њим: дивиа, бледа и оборених очију пуних суза.

Најзад, старац се иодиже и отвори врата: — Налавче! тако лозва унука. Ево ти је и чистите ми се испред очију. Кад је остао сам затвори прозоре, сиусти завесе, седе на једну фотељу и поче удисати полако, врло полако, да би што дуаге трајао мнрнс који га је нотсетио на његову" велику љу-бав и... донео нобеду једној новој љубави. Нгко да се самувамо од летњих пролнва } /*лето свет врло чрсто побол^ева \јЈ од стомачно-нревнпх поремећаја који се, у највећем броју случајева, ц::ме])у осталог испољава продн- « вима. По некада Ти се норемећаји завршава.ју за дан-два без нарочитих последица. али се догађа да се од обичног, тзв. „стомачног назеба" створи миого обплннје оболење црпбора за варење. Прво, треба бнти начисто са тим да „стомачни назеб" илн „стомачна грипа" не посто.ји. Посто.јп пазеб и грипа, која се испољавају својнм знацима.' Међуткм чнм постоје снмптомп од стра ие 0 *желудачно-цревног прпбора, највероватније је да пије ии назеб, ни грип, него нека цревна инфекција у нитању. По себн се разуме да се многобројпе н раздичите болести пспољавају п знацима којн би навели на помисао да је у питању трбушно оболење. Алн та оболења пролазе најчен»ће без пролива. Чим се појави пролив, може се са великом вероватноћом тврдђти да поотојн оболење ирибора за варење. * Зашто је баш лети највећи број жвлудачно-цревног оболења? 8а то постоји неколико узрока. Прво, лети има више свезкег поврћа и воЦ., него ли у лруго годишње доба. Према томе љули по.једу више него обично. Како св иа поврћ.у, а нарочнто воћу, које се једе пресно. налази увек известан број, у сл.учају да је нарочито загађеио и велики број заражених клица, то није чудо да оне, кад доспеју у желудац и:

црево, »зазиваЈу запалење а са тшм и боловс, норемећај варења, проливе и др. Осим тога услед веће количине течности коју човек лети пије да би угасио жеђ и надокнадпо ону кОличнпу коју губи знојењем, желудачпе жлезде луче мању количпиу сока за варење и због тога и оне клице, које обично желудачиа киселина учини нешкодљивим, прелазе несмеЈано у црева где изазивају запалење. Напослетку услед врућине, а због тогаГ и смањеиог апетита, за.мора и несанице, организам постаје мање отпоран на сваку инфекцнју, па и на опу која се развнја у желутцу и цревпма. * Овака желудачно-цревна инфекција Почиње" осећајем нелагодност, можв бити муком, повећаном температуром, који пут повраћањем, боловима у трбух.у и пролнвима. Болесник ће повраћати опда када храна, која је још У желутцу, не може да буде сварена. те долазн у њему до застоја и евент. распадања. Мећутнм ка.д таква храпа . пређе у црева, наступа.ју само грчеви, повећани темнерат.уром и проливи. У таквом случају прву и једнну етсар коју болесннк треба сам да учини, док још лекар не дође, то је да се стави на најстрожнју дијету која се састоји у томе да не 4реба ншпта да једе, већ само да попије, по вољи, тј. колико је жедан, неколико шоља млаке камилице. Кад лекар утврди да није у питању неко друго оболење, као напр. маларпја, која често ночпње са цревним поремећајима, или можда запалење цревуљка, тзв. „слепог црева", онда -ће болеснику дати да се прочистн н то најбоље риципусово уље илн горку оо. Болесници треба да знају да сва остала оретства за чишћеље немају т,у вредпост коју имају ова два, стара истина, али опробана лека. После тога лекар ће, према сл.учају прописати днјету и евентуално датп. ако је то баш неопходно, који лек. Али најчешће тн желудачно-цревни поремећаји завршавају се у току од неколико дана.. после доброг чишћења и прописане днјете. Ако болесппк у место два-трп пролнва дпевно, има десета.к и са слузн у 1 столиии онда је у питаљу и запалеље дебелог прева. те лечење мора бпти обазривије и дужетрајннје. Напослетку када болесник има преко десетак пролива са напонпма и када се појавн крв у столици, када се осећа слаб н малаксао и има високу температуру, треба помпгаљатн на озбпљпо оболеље днзеитернју (срдобољу). * Желудачно-цревни ггоремећаји у лето м,оту се спречити само на тај начин ако се у организам уноси што ман.и бро! заразннх клица које их изазивају. То ће се постићи одр.а.-авањем чистоће у кухињи (отклањањем мува и других ннсеката!) и на свим другим местима где се чува или справл.а хра.на. Осим тога све памирнице које се пресне једу (новрће, са ч лате, воће) треба претходно добро пспрати. Сумњиву воду за ннће треба прокувати и покривену оставити . да чее_охл'ади. Пре' јеласвако (нарочито деца!) треба да опере руке, јер се прљавим и за.гађеним рукама највећи број клица уиоси у оргаиизам. ЛШ1Р СМШјиШ Доб{)о јв да познајемо ПИРАМИДОН и да св у ошо срвдство можемо поуздаги! таблвтв (вауер Л Протмв болова Е .Ј? -у" Огл*с рвг. С. Бр. 19.999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотеци

Нчшнџиштв иа Таш-м*јдану, међу ковим баштоваи.чицима бсогџађнпа, у смиџајц сунца... (Онимак: М. Гоглић)

/лаиуштајућн банку, где је ра<"-/1 дио као чнновник, Петар би одлазио до Калемегдапа. И ту, па великој алејн, два или три пута кедељно, сретао би Мнлу. Поздрављао је, а оиа, поцрвеннвши мало, отпоздрављала је, климнувши главом. Онда би застали да иоразговарају неколико минута. Када) је једног дапа нарочито очекивао, она м-у рече: — Не треба да ме очекујете. Јер прво, човек који очекује смешан је, а ватим он тиме комнромитује ону коју »чекује. Требало је дакле с-амо проћи ... И 1ко , би Мила само пет мииута раиије вли доцније наишла, сасгтанак би пропао. Алн онога дана, када правећи се равиодушна дотера свој сат ирема његовом, он увиде да га воли. II од тада састајали су се сваког дана. Једиог дана, када је он због посла морао да задоцпи, она га је, шетајући лагапим кораком, очекивала. — 0, извпни Мила, што сам закаснио. И хвала што ме чекаш ... Оиа га прекиде: — Дапас сам хтела парочито да те вндим... ' ■== То је днвпо ... — . ..п да ти кажем да се више ие можемо састајати. Петар остаде пренеражен. — Али, Мила! — Зиам шта хоћеш да кажеш: да ме волиш и да мислиш озбиљио. Али ја :шам и другу ствар коју ми -ти никада ниси поменуо, а то је да ти имаш деду по чнјој се вољи 'еве у вашој ку1ш догађа и којн никад неби доиустио брак између нас двоје. Ти ћеш се оженити оном девојком коју тн он буде одредиоЈ Зато је бол^е да се одмах разићемо и да се заборавимо. Она му нружи руку коју он прихвати обема својим. — Мила, у товојим речима има много истипе, али немој још да се растајемо. Дај ми само још осам дана врем( на, још осам дана да нокупгам. Оиа се колебала: — Па, добро. — Дакле, у данашњн дан, у исто времс, овде, ја ћу ти рећи шта сам ностигао. Кад су се растали, Петар је поагурио кући. Хтео је, док је још у њему буктало одушевљење и храброст, да изађе ирсд деду и 'да му-каже све. У својој со,би, иагпут 11ад једном км.нгом старац је чптао. II док му је Иетар замуцкујући и застрашен говорко о Мили, о себи, и о њнховом браку, • старац је ћутао, Изгледало је да га уопште не слуша. Али је на крају ннак модигао главу и рекао:

— Ту девојку хтео би да видим. Доведи је у идући нонедеоник у пет сати. То је рекао тако хладно да је Петар већ упапред знао шта ће јој деда рећи. — Чудновато заиста да твој деда хоће да ме внди. Можда би хтео да га молим и, да плачем пред њим, а онда да ме понизи и да ми покаже врата. Не. Нећу да идем, нећу да молим, рекла је Мила врло одлучно. — Мила, ако ме имало волиш, пођи. Говори са старцем ... И при том када је стезке за мишицу оиа осети да их нешто лепо и узвишено спаја. Њу обузе нежиост и она прпстаде да ипак оде до старца. У даннма који су је раздвајали од цонедеоника она је непрестано разми-

шљала о ономе што је очекује. Живот с Пегром би био заиста леп. Али оиа неће молити, неће се понизиги. Ипак у нонедеопик када је пошла до старца обукла је своју најлепшу хаљину. Хтела је да буде.лепа и привлачиа. Хтела је да око себе шири своју младост и своју мирисаву свежину. И тад се сети да у својој бочици за парфем нема више ни капи мириса. Превртала је по тоалетном столчићу, и по орманима. Алц не нађе ништа. И када је већ хтела да одустане од даљег тражења, у дну једне фијоке, међу успоменама њене баке. наиђе на Флашицу мириса који је ту стајао можда вбћ више од педесет година. Извуче марамицу, добро је натопи тим мирисом н поиово је задену за рукав. У понедеоник око пет часова, Петар, који ју је иратио, закуца на врата дедове собе. Када су ушли, деда показа • Петру врата:. — Тп балавче нзађи напоље и чекај

Х1т&'-\Л^Аи\СОЗ\А^