Коло

Зар&&л>е№М оиу>

Прошли смо легос. очо. твотм селом. брдима твојим и пољима родним. у рано лето кад жито зри. и лутали смо пашњацима меким и гледали брда која си иекада гледао ти, док ти се, чобану малом. отимао поглед за далеким. И видела сам ти дивне. плаве очи како гдедају у свет у заносу пламену.. свет . који тад ниси зиао; оживела је слика како се мали чобан с торбицом о рамелу тихо из села искрао. Прошли смо летос. оче. твојим селом. дисали свежа - поља и мирисали горе. и видели; сва лица теби драга и знаиа. и мислили смо: јеси ли нашао срећу за којом, си пошао једнога дана у освитак зоре? , Прошлн смо. летос. оче твојим селом, и тврда лица твојих рођака сељака омекшала; су и сузама се обливала. Ја. сам тад тихо своје снове сНивала: ти ћеш иам опет доћи. и ко пре. заједио ћемо гледати илаве горе, и доживети с тобом многе румене' зоре и сутоне бледе Лутаћемо пашњацима меким и скривати се. уз смех. иза жбуња. само ће чобан сад. ослобође« чежље -за далеким. имати официрску' блузу Место гуња и бркове велике. седе. Беоп»ад. августа 1943 Олга С. Ратковић

Ми лплг исаисли^и Живку Ратковићу у заробљеииштву, Сталаг XVII

Већ две године како си нас оставив. С нама си увек срећан, радостаи и оадо1Јбља11 б'ио. Татицс драги, ми смо у тебе гледали Као V драгог Бога, јер те волемо вишв Него Икога. Од куд си год ишао ти си нам нешто Донео, и повикао на врата: „гДо сто Моја депо слатка." Судбииа је таква да си моро' отићи. Али ми ћсмо се драгом Вогу молити па Ћеш , нам опет у загрљај доћи.—■Ох брда и долине и високе стене. Што сте ми раздвојили мог татицу Од мене. \ .... Идем у школу играм се, идем спавати Али стаЛно мислим о .мом слатком Тати. Збогом татице немој очајавати Ми ћемо ти и наша мамица Увек поздрав сЛати. Рат ће се свршити и све ће Проћи а ти ћеш нам мили Татиие у загрљај доћи. Вера Ратковић ученипа II разреда основнв школе Београд

Ћ&зурак шуђмне Месец плави сипа зрако, Обасјава крај. Од мене ти поздрав носи. У драг завичај . . . И ако смо раздвојени ..« Кроз дуг дан и ноћ, Мисли моје теби лете. Окоро ћу ти доћ. Претрпи се само мало. Нећ је близу час. 1Сад ће венац пред олтаром Сјединитц нас. Биће среће. миловаша КаО некад лре, Мрсићу ти косе дуге. Л>убит очи две. . .Тош се увек сећам дана. Из прошлих времена. Месец гледам Па ми буди. Безброј успомена. Па га молим, душо драга, Тог илавојка знај. Да тај поздрав одиосе ти У мој родни Ј^рај. Милош Вукићевић. официр у заробљеништву

прспам (иаши (капетану Бор. Рељићу)

1Гек ти. тата каже песма. Колико те волим; И увек се драгом Богу Само за Те молим У кревету кад легнем Поред миле тете Сетимо се твога лика Уздаси нам лете. Иисмо твоје. кад нам стигнв Ко' да си међ нама Читамо га, преврћемо Читавога дана Трећи разред. драги Тата. Одличним сам прешо Са рћавим друштвом никад Иисам се ни мешо Драги Тата. и то знај Да сам доброг здравља А сада Те Аца Син твој Срдачно поздравља. Алексаидар Б. Рел.ић уч. IV раз. оенов. школв Чачак !

(Сгаимци;

својина)

Гуупа заробљепика Сталага Н С

Група српских заЈЈобљепика једне радне команде полази иа косидбу у Робознег)Дорфи. Снимци: Б. Ф. А.)

Њслиф џ ш.џђин.и

Цосвећено Богосаву — Бочи Михајловићу

норучнику — заробљенику

Брзо су протпли сви лепи дани Отишо си иечујно са зрацима првога сунца. Чекала сам дуго да ми пишеш — ал 'залуд И моја туга доће до врхунца.

Можда си ме давно већ заборавио И не сећаш се више ни имена мог Хоћу зато да те потсетим на дане срећо А нешто ко да ми шапће доће ће —даће Бог! Ја знам. ти горко патиш сада Лепота родних- пол»а, увек те натраг зовв Осећам твоје срце како немирно бије Видим твој тужни лик, што краси моје сновв. Ипак, крепи ме нада. да скоро ћеш ми доћи Ћутећи сатима се испред иконе молим У овој тужној самоћи. осећам колко тв волим. Једна девојка из Крушевца

Српски заробљеник, распоређен у оадиој команди, воци волове свога газде.