Коло

13

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Пачићи, мали пачићи... (Снимак; А. Симић)

на не види, али ви можетс лако наћи где се сакрио. само ако пазкљиво загледате слику са свих страна.

Косачи већ траву коое, Сеио младо у стог носе ... Крушка која већ је зрела,

РЕШЕЊЕ РЕБУСА I А. (о)ко. И ма(љ). М. иог(а) о II. |ос. ла(в). (в)им(е). а. и. (је)дан. А — Ако има много посла има и дана.

Мача му се смеши мило. па му спрема ведр.о. чило, јецно лавор — купатило.

Ш. Шибица

•ч»ила једном на свету лам/Ј па. Тојест управо не на " свету, него на Љубином писаћем столу ту покрај пера, мастионице, свезажа и разних других ствари. Свака од ових ствари вршила је свој посао. Перо је сваки час понирало у мастионнцу ж после тога изводило на хартији слова, цифре и разне врло занимљиве Фигурице: мастионица се старала да у њој Суде увек доста мастнла, а лампа, кад би је увече запалили, 4 светлила је и после се одмарала кад би је угасили. Једном речи та је лампа била као и све друге лампе, стајала

је на једној нози, а Иа својем врху имала шешир, сличан кажвом већем цвету. И живљаху све те сгвари мећу собом веома другарски и пријатељски. Али на лампину светлост једне тамие летн.е ноћи кад је био отворен прозор налете свакојаке бубице и комарци. Те ашвотињице живе ноћу, а дан>у снавају, па због тога и ништа не зпају шта се у свету дешава. Због тога је њихово најглавније занимање да тако ноћу око лампе брбљају свакојаке глупости. Тако и сад лете оне око лампе и брбљају. — Ах, ах, ах, ах! — брбља светлац. Много сам свакојаких чуда видео, али овако чудо као што је ова лампа, још у јкивоту нисам видео!... Стоји на једиој нози а како то може! Из главе јој избија. светлост. Будибог с нама! Ето, сви Л ј У ди стоје на двема ногама и њихове главе не светле никаквом светлошћу, а лампина светли!... — Д-з-з-з, — мрмља бумбар, ударцвши својим крилима о шешир. — Шта су људи према овој лампи! Мислим да се

она само еа сунцем може поредити ... — Пи-пи-пи! — пишти комарац, облетајући око врелога ламниног стакла. — Тако је! — А ја чак мислим да се ни сунце не може поредити са овом лампом. Ако ова лампа пожели она може запалити цео свет... И тако, једном речи, све ове бубице брбљаху којекакве бесмислице, улетајући кроз проаор и излетајући напоље. А лампа се замнслила. — Охо-хо-хо! А ја нисам ни знала да сам од оволике вредности, иако су ове мале бубице то знале! Чудновата ствар да се ја са својим суседима тако пријатељски разговарам кад сам толико знаменита и важна. Е, отсад ћу ја друкчије да се владам!... Ваш у то време перо бејате спремно да изиђе из мастионице. — Циц! — поче да му намигује лампа, — еј ти, црна будало! Како смеш толико да шкрипиш по хартији кад ја мислим о многим важним стварима! — поче да виче ламиа на сирото перо да оно од страха направи на хартији велику крмачу. Збунише се и кљиге и свеске, те зашушташе својин страницама и стадоше лампу да умирују: -г- Немојте да се срдите, уважена госпођо. Молимо вас шапућу ове. — И немојте толико да се поносите, та по богу, ви сте једна обична лампа. Ламни није више ништа требало. Она се љутито окрену на оној јединој својој нози, па повика изван себе: — Ја обична лампа?! Како смете то да ми кажете? За такву дрскост ја вас могу сажећи. Ево само ако хоћу. 0 мени ■се говори како ми ни сунце није равно. Ето, то сам ја, а ви још смете да ме вређате ... — А ко то говори? — продужаваху свеске и књиге. — Па и ако се говори, онда зашто сунце светли дању и осветљава цео свет. А ти само ноћу и то у малој собици. — А то је за то, опет почела лампа, јер кад би ме запалили

дању, од моје светлоств сунце се не би могло видети. Ех! Не може оно да се мери са мном. Уосталом почекајте до сутра. Већ ми је досадпло да светлнм само ноћу. Сутра ћу ја засветлити тако, да ћете се ви претворитн у пепео, а сунце ће се збунити и угасити... Тако реће ламиа. Усто опа се тако пакосно и злобно окретала на својој јединој нози, мигала својим пламешЈм да се перо и остале ствари на столу одиста збунише и помислише шта им се све може сутра десити кад ламна почне на даиу да гори. Због тога све ствари на столу са страхом очекнваху булуће јутро. Па кад сунце грану и његови зраци ударише у прозор, лампа крцну, па мткм и кресну. —Што не горите? Што не светлите? — запишта на н.у перо. И тек тада сви приметише

да лампа одавно гори, али се њена светлост иа сунцу ,н не примећује. Сви се овоме у грохот насмејаше Највише се смејаше перо. И да нија било, обојепо мастилом чак бн се нрнметило колико је од тога смеха и поцрвенило. У том тренутку у собу уђе ЈТзуба. ' Спази он да ламна усред даца гори и не могдгае да схвати зашто је све то. Поче он да је окроће и најзад виле да се покварила, па је зднзсе у подрум и на шено м-хто донесе другу. Ето то је цео лампнн злучај и жао М)1 је шго ти и ја тамо ппсмо били. -Јер бнсмо је у сваком случају носав^етовали: — Не вал.а се никад поносити. Сваки је дужан да вршн свој посао и да зато не диже сувшне високо свој нос .. Да. Да смо тамо били то бнсмо јој рекли и она би и дандањи била на свом месту на столу.

Нсми шги Мали /Јаги сгручњачки врти овај „кирбл" 1Сапу је окренуо као прави питомобилиста-рекордер, .. „курбл* III 1ти. и само чека секи ц'е и другаре па да их провоаа... (Снимак: Приватна евојина)

Мали бат^ косу чупа, виче. ларма,. ствари лупа. хсће. ето. да се купа. па нам каже: „Зашто плаже и за дену ца не важе?"

Румена је сочна нгљнва, Зажутела родна њива, Таласа се као море ... Па лугу се песме оре —

Зар баш иико нсда му помогпе? Његова играчкапатак је нп столу Он би хтео дц се њиме поигра. али ето још јс мали, па Не може да га дограби. Дедер, децо, иомогпите му. (Сннмак: б. ф. а.)

И л ал бата. ватра жнва но лавору нека плива. нек' се брчка и ужива.

М. ВА< КИН

Ј ..ОПОВ V п

Зиате ли зашто се овај лопов усудио да ипескаче зид? :Јато И1Т0 покрај нсеће кућине ни1е нидео иса чуваиа куре. И због тога мисли да може да оади шта хоке. Међутии, љуто се пвевавио. Јер је нас чувавкућа ту. Он га истн-

Тице лете ја.та пела ... И јабуке плод је зрео, Павит мало поувео... Ковиље се лако нише, Ј1ипа жути и мирише.. Гладна лија жртву чека, Престрављени трчн зека .. Кроз шумицу ветар нирка., Пастирска одјекве свирка; Занаду се сунце спушта Оморнна већ ноцушта..... И кроз; стрмна, једра. жита Ратар кући својој хнта: Иоћ је кратка — дан је дужи, , Сутра онет да иродулги ..