Коло

(Ј

Домовини СрбИЈИ..

(Одговоо заробљеника)

Ми ниомо вредни те песме силне. . Што нам се поју са сузама Вашим. Ми ниомр више оно што смо били. Некад, кад бесмо Домовићи мили.

Некад су срца куцала једнако. И мисли биле упућене Теби, Увек здраве, чврсте као симбол биле. Као јака крила Домовинемиле. Некад си била сићушна и мала. И увек поприцЈте, над ким си плакала; Али тад си била звезда идеала. Јер си увек часно своју крвцу дала! Башта беше мала. али пуна цвећа. Мириса и воћа — и птице певаху: Пеому о Милошу. о Коеову равном. О Душану Силном и о Вожду елавном ..« Окоро си велика и пространа била . .. Али је уТеби штурог цвећа клило! Да се бар то цвеће све у једно слило .. Иепало би нешто и боље б^ било!?... Сада нисмо вредни те песме силне. Што нам се пој.е еа сузама Вашим. Оада нисмо више Загоркиња Вила. Некада — Ти знаш, — јер си крв пролила!

Августа 1943

Радивоје Вуковић

Четња

Лесма посвећена једном заробљенику

Аавгуста, ШЗ год

Једиа непозната девојка из Београда

ЈОал скоро видех вашу слику Озбиљних црта са пуно жиоота, И ПО слици мислим" ваиста лепог А ер (це ми при помисли ваиграло. Шуми . . више од две године прохујале ноћи .. . Нв гуфите наду, и ви ћете дрћи . .. Као шоад после сусрета са вашом сликом еањам ваше очи, У с®у гледам вадпу густу косу, И 6 болом у срцу мој се поглед кочи А сафзнута ми душа лед огромни скрива. Г Ј« знам да ћете доћи. јер у мени нада постоји Јер има ко се за вас Вогу моли И кад се нађете у свом вавичају, Где топло сунце милује Орбију. Ја хоћју евим варобљеницима нашим Да »веаде целе васионе, Ооветле пут к>а правој ерећи, 1\де ће наћи родни завичај већи. 1У вашој слици гледам тамну силуету 'Јер желим вас видети, а не замишљати. Исто као ваше ропство, Ове ће проћи и ви ћете опет доћи.««,.

ЗАВИЧАЈ

1) Браћа или мужеви су у варобљеништву. Сесгре и жене раде место њих. 2) Српски ааробљеШаци, распоређепи у једној радној команди полазе на косидбу. 3) Наши ааробљеници у Еемачкој вред. ни су и као горосече и као радници по дрварама.

4) Овце на паши.

(Онимци: В. Ф. А. 2, А. Оимић 1, инж. Ра*. Огефановић 1)