Коло
12
исторнсие ИЗ ЂАЧКИХ ДАНА ХАНСА МОЗЕРА Док је Хацс Мозер био још ђаче грађаиске школе У неком бечком предграђу, није био баш међу најмирнијима и најпослушнијима. Једпом је и опет био нешто крупно скривио. Ствар је изашла на видело. Разредии старешина га је позвао у канцеларију. — Јели ти, Хансе, да ли знаш шта си сад зарадио? — упита га строгим гласом. А мали Мозер одговорио је оним гласом савршене невпности и безазлености који нас сад све наново очарава у његовим комичним улогама на тонфилму: — Молим господипе, па ја још похађам школу. Не зарађујем. Тек учим да бих доцније у животу иогао да, зарађујем. „Разредни" је и овог пута опросјио казиу малом Хансу. ДОБАР СУД Један млади композитор донео је једног дана своје најновнје дело Хенделу. Хендел је у-зео свес-ку и пажљиво јв прелистао од почетка др. краја. Олда је рекао: — Заиста прекрасно!' — Ох, маестро, ваш суд чини ме пресрећним! — ликовао је млади композитор готов да се велпком композитору гахваљује бар још пола сата. Међутим, Хендел га је прекинуо: — Заиста прекрасно! Рде сте само нашли овако фину и добру нотну хартију!? НОВАКОВИЂЕВА СИНТАКСА Стојан Новаковић као млад нрофесор, а већ на гласу, саставио „Српску синтаксу", У то доба је сриски језик на Теразиској нолугимиазији предавао стари професор Ми.ја Стојковић. Обично би ученицима диктирао што имају да науче али, уколико је вишестарио, утолико је материјал скраћивао, док напослетку целу синтаксу није свео на два писана табака. Када је днректор добио први примерак Новаковићеве штампане синтаксе у руке,
пожурио је да покаже Мији мислећи да ће га обрадовати: — Вво нам књиге, драги професоре! Сада се више нећете мучити диктирањем. Мислим да је Новаковић написао добру књигу... — Како? Новаковић написао синтаксу? В, то је баш којешта! Откуда он може да напише добру кљигу? Па он је био мој ученик! — Зар си га тако добро учио да он не може да напише књигу? — добаци чика Мији један од ирофесора. Стари чика Мија није осетно жаоку већ продужи да се љути: — Мој ђав па да напише синтаксу! И ја но њој да предајем и да се учим од њега? Не треба ми његова синтакса. Нека се он њоме закити, а ја ћу диктирати ђацима како сам то и досада чинио. НЕ КВАРИТЕ НАМ ВИНО Архимандрит Киприја.н СтануловиЗ) никако није трпео да му гости за столом сипају воду у внно. Када је једном дошао у посету неки високи гост и сунуо воде у вино, узвикну му архимандрит: — Ама, господине, не кварнте ми вино! — Опростите, али тако сам свикао. Никако не пијем чисто вино! — одговори гост. — А ви нам бар поправљајте воду! — рече архимандрит. Другу је чашу гост попио усувпга пајпре воду у њу. КАМИЛИ И КА МИЛИ Лаза Костић срео свог пријатеља црофесора Глишу Барусковића и упита га: — Куда, куда? — Ја? Камили! — одговори професор, који се унутио у некад нознату гостионицу са тим именом. — А куда ћеш ти? — А ја ка Мили! — рече Костић, који је ишао у посету тадашњој својој симпатији, чувеној лепотици госпођнци Мили, која се касније удала за неког богаташа у Румунији.
АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МУЗИЧАРА Вердијев отац купио је свом осмогадишњем сину Ђузепу. једну половну кларинету. Мајстор Кавалети шправно је овај инструменат. Кад га је отац добио у руке, на њему је прочитао «во: „Ја, Стефан Кавалета, бадава сам поправио инструменат, јер сам осетно музичку генијалност младог Ђузепа Вердија. Година 1821". * Бетовен је седео једног дана у некоје бечкој гостионици. Звао неколико пута келнера, али овај, као обично, није дошао. Бетовен је извадио своје ноте из торбе и у очекивању почео нешто да скицира. Келнер је дошао и упитао шта жели. Бетовен, задубљен у ноте, нпје чуо. Келнер, који га је добро познавао као сталног госта, отшпао је, а Бетовен је радио даље Одједном је нагло устао и звао кел нера који је дотрчао. „Да платим", ре че Бетовен. „Па ви нисте ништа но ручили", одговорио је на чуђење музичара келнер. * Росини је, као ретко који музичар, врло добро компоновао. Често пута, оп је тако брзо радио, да је грешио у ортографији. Једном приликом тражена је од њега једна опера на брзу руку. Он је позвао у свој стан писца текста, кописту и његове људе. Чим јв писац нешто свршио, одмах је Роснни узимао, компоновао и предавао даље на учење. Радило се тако без одмора. Росини за све време, док опера пије била готова, А то је било свега трипајест дана, није нзлазио из куће, па чак ни да се обрије.
УПИС џ ^шшнишџ ш-шлџршлћ Уметничка школа -Јосић вршиће упис редовннх, ванредних и ученика за Курс за вечерњи акт почев од 1 до 10 септембра. Упис ће се вршити у канцеларији школској на Коларчевом народном универзнтету Ускочка улица бр. 2 последљи спрат, и то од 10 до 12 часова нре подне и од 4 до 7 часова после подне. Позивају се сви стари ученици ове школе, који још нису поднели своје пријаве за унис да то одмах учине.
Нови ученнци који желе да се у школу упшну примаће се у ограннченом броју, приликом униса, не треба да поднесу никаква документа о школским квалификацијама, јер та документа нису потребна. Све ипформа.ције о раду школе добнће се за време уписа од 1 до 10 сеп« тембра у школској канцеларији и преко телефона 50-558 И 27-387.
Вита-Мина Сви дапас у Београду певају већ шлагер из иове ратне реви-комедије „Вита-Мина": Вита-Мина фиума фипа Радња прима свега има Фирма наша — два кванташа Море мани, сав свет храни! Вита-Мину радњу фину Сав свет воле, сви је моле Јср сву робу свако го зна Увек тазе ти она да Вита-Мина Два ортака свак зна Вита-Мипа У •свету само су два!...
Фото-апарате и догледе купује и највише нлаћа позната фирма »ХУМ« Бапканска 13. — Тепефон 25-370. Ј8691, 1-1
ХАЛО! СТАНОВНИЦИ НАСЕЉА КРАЉА АЛЕКСАНДРА Ввликн из О отј аечијих играчака по «аде аупера колоњске воае ооаховог уља и оазне друге ситне ообе до1ић?те по »гаксимиоано* пени коз нлс ВОЈИСЛАВ СИМИЋ Крал»а ^лсчгсандра 279 (преко аута Гајине кафане). 38696, 1-1
Зпатне зубе, брилијше к све врсте злата и златног накита А-ко већ нродајете или купујете, у Вашем интересу је да то учииите преко отручне. фирме „ВЕЛЕС". Оваки рад вршимо 5ез конкуренције по дневној цени. Злато и накит куиујемо и од свих преиродаваца. Фирма
В Е Л Е 0 Пашићева бр. 25
II — сир. Тел.
39-55«. 38690, 1-3
Злашш нашш.
НВ ПРОДАЈТЕ А ДА НВ ПОНУДИТЕ НА ПОСЛЕТКУ И ФИРМИ КОЈА НАЈВИШЕ ПЛА1А.
»Ш А ЈК А«, Кн. Павла 50
1-1
Иориашше
добро уређеном и добро сортиранопг ПОЗАЈМНОМ БИБЛИОТЕКОМ Књижаре »Матије Ненадовић« Београдска улица 31 - Тел. 29-817 Линара 2.— дневно Најлепши романи, приповетке, новеле , као и омладипске и дечје књиге. ' 38683, 3-3
злшн БРИЛИЈДНТСКИ НШ И ТЕПШ
лајвише илаћа
»ГРДД РДВНО« 1бзнежка 4 палата Офипиоска задоуга) тел 28-035 5. 1-2
Ваша фризура је Ваша културна потреба Ако желите индивидуалиу боју косе и фризуру (ирома о<5лшсу главе). на цравиће Вам фризер звонко
Св. Саве 12 — Славија.
3-8
ШТАН НАКИТ СТАРИ И НОВИ КУПУЈЕМ: Дијаманте крупније, брилијанте све величине, златне зубе, бурме, лрстел>е, иинђуше, брошеве, бразлетне, ланце, сатове златне, сребрне и металне гамо ислравне и од бољих познатих марана; старо зпато оштећено, излизано, попомљено и горепо свзку количину, купујем сребрне есцајге и остапе исправне предмете од сребра купује и највише плаћа. На захтев пооцењгне вредности исплаћује одмах позната фирма »ВРА^ АР« власнак МИЛИВОЛЕ М, МИТРОВИЋ Београд — Палилулска бр. 6. — Дорћол, Дорћолска пијаца. Тел, 28-706. 38692. 1-1
Златан накит највише плаћа >С7 О
Угао Краља Милана улаз из Ресавске 34 тел. 27961
38678. 4-4