Коло

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Гага у заробљерштду Ја сам већ нарастао, И у школу пошао, Па једнако питам Што већ ниси дошао. Мене ће да прати И деда и бата, Ал' ја бих желео .[ Да ме видиш тата.

За љихов рођендан, исплела је сваком по један пар рукавица без прстију и обећала им је за ручак паштету филовану врапчијим месом и поховане мишеве. Мацко, Циле и Мики били су одушевљени; ставили су рукавице на своје нежие шапице, удахнули пријатан мирис

I

(Загонетка)

Два су дужа, два упола к»аћа. Сва четири рођена су бгтћа: Што највише. сем живота. вреди. Они штите. да се не повиеди. У том сложни. а иначе чудни: Ови се туку. докле год смо будни: Чим заспимо. место свађе гоубе. Мир их пзли и они се љубе А-а (ИПНТЗ! ИНЈ^О)

ло: он се шета поред реке са черенцем свога деке. — „Овог пута, нема збора, лова доброг бити мора" — шаптао је мудри бата, тазе — рибар од заната. И черенац хитро врже у вир што је могд брже. Чим га баци, на дпу мреже осети се нешто теже. Сав радостан бата цима, да загледа шта то има,, и угледа издалека: у черенцу флаша нека. Одмах бата флашу стеже, на посао хитро леже, да отвори уста њена, чудном смесом зачеиљена. Мучио се дуго бата, да отшкрине тајна врата. Напослетку, љутит врло, одбио је флаши грло. Ал' чим флаши грло пуче," из ље поче дим да суче кб да цело село гори, и страшна се слика створи: из тог дима главом клима чудна авет

патос што га жуљи и чешка се иза уха и шапуће: — Нема духа... Дакле то је све сан био?!... Ја сам жив и здрав и чио!... Хвала Богу ... Али... ух! Баш је страшан рибљи дух!... Нек сви знају — нашто крити — нећу.никад рибар бити! А-а. I Џ/ШО /Јл ацко, Циле и Мики би/у[ ла су три лепа мачета, деца госпође Цане. Госпођа Цана, као и свака мати, волела је своје мачкице; ча-зила их је кад су биле добре, али знала је и да их казни кад су биле непослушне. .

?ашто плаче ова мала? Да ли је изгубила играчку или је неко паљу■ тио. Не зпамо. Ви. димо само да теку сузице, али ће и опе проћи, па ће се опет насмејати.

\Онимци: А. Оимић)

Али рукавица није било нигде. Тада, уплакани дођоше кући и све су испричали својој мами. Она се наљутила и рекла им је: „Нећете добити ни мрвицу паштете ако не пронађете своје рукавице, неваљала децо!" На срећу, Мацко срете госпођу Гуску која је пошла у шет-

из ма.миие кухиње и изашли у башту. Ох, како је било пријатио у врту маме Цане! Било је ту много цвећа, младих стабала; мали поточић 'је пролазио кроз врт; али данас, у свечаном оделу, мачкице нису смеле да завлаче своје шапице у воду. Прескакалн су камен играли су „жмурке", најзад су легли на траву да се одморе. Већ су хтели да пођу кућп кад опазише да су у игри изгубили своје рукавице. Мацко, Циле и Мики почеше да их траже свуда по врту.

њу; приђе јој и упита је јецајући: „Мјао! госпођо Гуско, да нисте, случајно, видели рукавице које смо изгубилн у врту?" На ове речи, Мацко подиже своју ружичасту њушкицу и опази да -су рукавице окачене о грање дрвета. Брзо позове Цилета и Мпкија, попе се на дрво н добаци им рукавице. Вратили су се кући; сада им је мама поделила паштете и пржене мишеве који су били тако укусни да су мачкице дуго лизале своје шапице.

Четири бцата

Задуго се бата иучи, Наврх главе кожух гучи Пола стоји, пола чучл. Да се боље набаучн.

Вабаучен тако чека, Да паиђе мала сека, Па шануће: „Нека, нека . . Ал' ће да је стане дрека.

Јекну соба од лелека, Болно врисну јадна сека И о патос ко пањ тресиу И од страха оиесвеспу. ■ Секин лелек зид пролама, Из кујне га чула мама; Без позива трчи сама. На очи јој пала тама.

Спази секу, страха жртву, На патосу, нола мртву, „ Виш' ње бату, пуног страве, Са кожухом паврх главе Виде мама за час тили, Какви су се јади збили; Диже секу, па је „мшш", Док страх из ње ие ншчилж Кад је сека дошла себи. Мама пракер. унотреби И батици даде наук Да не буде никад — баук. А-л

РЕШЕЈ&Е РЕВУСА Во, ду(д). (о)ко. ј у Ђ, (в)еш, II. (с)ит(о). и. Н М у Т. (с)ит(о). И = Воду ко1 V ћеш питн немо! мутити. Моја стара нана Очи крије, плаче И мсни тепа: Мило моје ћаче! Купем ти се тата Да ћу добар бпти И молићу Бога Да нам дођеш и ти А сад прпми поздрав Од деде и нане, Од маме и Рајка, И од твога Бране. Младеновац Брапко МилиН

У златном пол.у мириено цвеће ШИ1>И СВ01 силет. Т у мала пчела живахно леће с пвета на цвет. И лђти тако док поеђе лако цветова вед. Сокове бил»не бере и сише да пвави мед. М. Наскни

Шта мислите

Мнншћ 1е пао V клонку. Шта мислите. да ли ће моћи да утекн®. нлм су већ спи излази затворенм?

„Ко кога убоде, — питао се Дане када пчела тако на коприву стане?" М. Васкин

За почем филашшсте

Читач" бата, тек што сриче, нашао је неке приче ■о дусима чудне моћи из „Хиљаду једне ноћи". Срицао је тако бата на кревету пола сата. Читање га чисто опи и он лако очи склопи... Али, тек што очи сведе и заспати збиља хтеде, поче жеља да га жари, да рибари кб дед стари. И то, што му на ум пало, одмах стварност већ поста-

са ноктнма, па се цери пара слух: — „Ја сам моћни рибљи дух! Ко рибама живот крати, тај животом одмах плати! Дед\ рибару, шта сад велиш: којом смрћу мрети желиш?..." Јадни бата страшно дрежну у трк наже и — стрмекну, падом добро згњечи груди. Праћакну се и — пробуди. Трља очи, звера, буљи. Пипа

Стиже сека, кваку хвата И' отвори широм врата, У том пред њом „баук"-бата Страшном главом заклимата.

За младе почетнике филателисте најтежи је проблем како ће маоке без квара ослободити од свих оних непотребних налепака. Да би се то постигло треба узети Једну дедил.ку. у љу иоређати марке ко.је желимо да очистимо. па онда ту цедил,ку ставити изнад лонца са врелом водом. Цедиљку треба поклонити 1*едним картоном. Иосле извесног времена сви они налепци на маркамаг моћи ће да се лако скину са марке без квара саме марке

Летела по пољу

једна пчела мала и летећи свуда на коприву стала.