Коло

, .( | ј Н чх кс>)е су успеле: ммгда филмска глимица Кристина Сорбаи. нчда женепог подмлагка. (Онимак: Тева-Филм)

{/јбш младе девоЈке коЈа оар ~/ј једпом није сањала о томе ~ да поотапе филмска глумица. Од те болести нарочито пате шипарице код којих пе преовлађује још разборптост и разложпост. Али и друге леие жене, парочиЈо оне које имају друштвеног успеха, одједпом зажеле да своју вештипу стечену на глатком наркету салона покажу и на филмсжом платпу. Једном речи, оне желе да се покажу као глумнце. То је отуда, рекао је један пакоснпк, што је свака л, иа рођепа глумнца. ЛГене нмају урођоин дар да се претстављају друкче но што јесу, казао је тај исти циник. Само друго је глумити у прив&тном животу, а друго пред строгим око.и фнлмске камере. Често се дешав;! да се лепо, љупко и прнродно створсп.е на пробном фнлмском сннмању постаје укочено, непрнродно и извештачепо. А према томе уопште пе долазИ у обз.ир за филм. Позпв филмског глумпа или глумице је свакако најнривлачнпји позив на свету. Нарочито за млађи свет, који види само једну страну медаље. Јер, пи у једаом другом нозиву нема внше разочараних колико у овоме. Број „филмских звезда" тако је мали према броју оних који су уместо успеха и славе доживели горка разочарен.а да се процентуално не може пи изразнти. 0 оннма којп су успелп и сувише говори реклама, па о љнма нећемо говорити. Али рећи ћемо-.неколико речи баш о онима који нису успели, о онима који после дугог, мучног и узалудног чекаља и надаља проводе жнвот пун одрицања и оскудице да би најзад потонули у тами неизвесности. Наша казивања заснивају

се на искуству огромног броја жена и девојака које су силом хтеле да поста-_ ну фплмске глумице па ће многа за-' грејана девојачка глава да се охлади и отрезнн. Први корак филму и сан свнх гаипарица је „пробно снимање". Оно је код филма исто што и пријемпи исппт за глумачку школу. Само се до пробног снимања долази теже из једноставног разлога што је оно много скупље. Сем тога вара се сваки онај ко мисли да је већ на цнљу ношто је успео да дође до пробног сиимања. Сваке године стотиие и хиљаде излазе пред филмску камеру ради пробиог снимања, али мали је број оиих који иду даље. „Пробно снимаље" је ствар врло једноставпа. Оно не траје впше од 1 до 3 минута. Лице које се испитује треба да одрецитује један дијалог, да оглева. једну песму, да нокаже неколико покрета илп гестова. Све се то изводн у ивеценираној собној декорацнји илн чак пред обичнпм зидом. Трагичне сцене из класичних драма волв само младалачки идеалисти. Филмски људн воле више прозу из нозоришних, друштвених или вес^лнх комада. „Пробиа снимања" врше се већином заједнички, по десетнну једнО за другим, после завршетка правог сннмања илн у слободни дан по подие. Фнлмски људи су много запослеии н према томе мало време .иа имају за индивпдуално оцењивање појединца. Разуме се, да непозпата средина, непознати људи н ведикп број техничког персонала збуне новајлију који обнчно добије трему. Сем тога, ту нема никакових нретходвих проба. Миоги мисле да је лепога код фмл-

ма све. То није тачно. Мпого је важшгје имати лнце подесно за снимање тзв. филмско, фотогенично лице. Камера је велик „критичар" и строга ирема облицима тела. Нежна, витка лица ту много боље пролазе од пуних. Претерани покрети, „театрални гестови", делују на Филму чак и смешно. Смртнн грех је гледање у филмску камеру. Она за глумца као и да не поетоји. Код снимања изблиза мора се г.арочнто пазнти да се брзнм покретом глумац не измакне оку објектнва. II сада, рецнмо, нека девојка издришла Је тај испит. Зар мислнте да ће ова одмах да добије неку улогу? Ни пз далека. У најбољем случају мораће да се задовољи „нрнвремено са улогом статиекиње до бољег случаја", како каже стереотипиа фраза фнлмских режпсера и директора. Њој не остаје друго иего да чека док је случај илп нзвежбано око режисерово не открнје. Али, -нажалост, у већнпи случајева то се не дешава. Ко једном западие међу статнсте има врло мало шаиса да ће пснлпватн отуда. Зато је боље да се сурова ствариост па време уочи и — и.збегне. Тиме се уштеђује много разочарења и мука. Па ипак све те песимистичке прогнозе не могу да зауставе навалу младих људи, нарочнто жена, к филму. Зато се У Фнлмским цектрнма нагомилава мпого више филмских етатнсТа но што треба. У Немачкој је основана нарочита филмска комора која се стара да заведе ред у том погледу. У иностранству, у олободној утакмици, још нису дошли до тога и зато се дешава да рецимо у самом Холнвуду има 14.000 статиста, од којих 2.000 дене, који преко приватних агенција траже запослење. Можете да знмислите колпко се' људске трагнке крије у том огромпом брају. Колико девојака долазе филму наЈ'боље се види ио овом примеру. У глумачким школама у Немачкој школује се годшнње шест до осам стотина девојака глумачког нараштаја. Од тих највише 160—200 имају изгледа да ће добити ангажман у позоришту. Од ових опет најдаровитпје (нли најсрећније) одлазе у фплмскн нодмладак. Осталима не остаје друго него да се удају, да пређу У друга звања, ако ие желе да се изгубе у мору статиста. Много новољније изгледе има мунгкп нараштај. Уосталом самн младићи внше не срљају безглаво к фнлму као после првог светског рата, него бирају практпчнија, већином техничка зван,а. Зато се чак осећа и оскудица у млађем фнлмском нараштају. Тако, ето, изгледа право стање о филмским глумцима и глумпцама и свака девојка која силом хоће филму треба добро да одмери могућности да то и постигне, иако је уверена да има способности за филмску глумицу..

ПЕСНИК ИАО КРОЈАЧ Славни песник Пг^гар Розегер био I# кројач лре него се одао пееништву и Ич шао својим заватом од једног сеоског сз« лаша до другог. све док иглу није замад нио пером. Ка-еније је у једној леиој до* лини Штајерске подигао вилу еа днвиоас баштом. Десило се убрзо после тога да је он неком излетнику, кога је јурио бик и иедепао му одело, добровољно окрли® чакшире. Ова.1 господин, када је мало до-. шао себи од поетршвеног страха. видећи писаћи сто. силне књиге, слике и ву? кописе, присети се да пред собом има Розегера, поетиди се и муцајући ноче се извиљавати. Розегер се насмеја и одмах« ну руком: — Ништа. ништа! То ми је иекада био занат. Како ми се чнни. нисамс га још сасвим заборавио! РЕТКА А ТЕШКА БОЛЕСТ е Једна од надтежих болести, на срејћзл ретка, је такозвана „Фрагилитас осиум" в То је ломљење костију због недостатка креча У шима. Иеки шестогодишл>н дечак толико је патио од те боле-стн да су> му ее у правом смислу речи сломнле кости на рукама као и ребра,. кад се приликом сиавања незгодно окренуо. Једном: седамнаестогодишњем младићу сломилж су се прсти када га је нек-и другар м;1ло јаче стегао. ЈЕЗЕРО ОД АСБАЛТА Највећи део асвалта добија се са оетти ва Тринидада. Док се на другим налазиштима асвалт вади из брда, тамо св узима директио из једног дезера. које уместо воде садржи асвалт. Обим теаера :1е четири километра. Маса је утолико мекша уколико ее иде дубље у језеро. Добивање аевалта ту је најјевтиније, пошто га треба само лопатама избацивати. БОЈЕ ЖАЛОСТИ У СВЕТУ Међу свим Хришћанима црна боја је символ жалоети и туге. За одело она је уједно практичиа и елегантна. Инак прна боја није у читавом евету . примљена. као бо.ја жалоети. Азиски и афрички нарсди за време жалости за милим покојншшма углавном бирату светле боје. У Јап.ану де боја жалости еветлоплава. Јапаике жале у плавим. евиленим хаљинама, дугим до земље, а преко хаљине етављају велики 'бели огртач. У Кини, Тајленду и Индокипи жута боја 1е знак жалоети и така 'одела се носе. А у Африци црначка племена жале у белом оделу. У средњем веку француски краљеви, кад би неког свог блилсњег жалили. ишли би у црвеним огртач1?ма. Једиио зелене боје .. нипц - нема каб знака жалости. Римљани су жалили само са тамним бојама. па ее та традицида У Евроии коначно и одшкада. У Немачко.г и -другим европскнм земљама од 17 века носи се црнина у знак зкалости. па су женске на лице стављале и црну копрену. ЗАШТО СЕ РУКУЈВ^О ДЕСНОМ РУКОМ? Зашто се рукујемо десном, а не лево* руком? Тај обичај потцче из врло да,вких времена, када еу еви људи носили оружје. Пошто се оруждем рукује дееном руком. то је пружање десне руке значиразоружавање, лер када два човека ухвате једаи д!>угом десну руку, не могу да се служе оруждем. Тако зе иеиружена десница постала знак мира и мирољубивих намера.

Мпоге покушавају али не успсваги свс. Пробно снима. њс је вавршепо и капдидаткиње које су издржале „пробну ватру" срсћпс напуштат атсље. (Сввиак: Б. Ф. А.)