Коло

п

ИтаШр

рошле недеље вратио се у отлџбину још један транепорт српских заробљеника. Вратнло се 048 нодоФицира и војника и то је био највећи тРанеиорт наших драгих синова, отада и браће из заробљеништва. Као и увек ралије тажо и сада н>има је на железничкој станици ирирећен срдачан и братски дочек. У име претседника владе. Народног спаса генерала г. Недића иоздравио их је министар г. Веселиновић. После првих поздрава на срнском тлу они су упућени прво у Војну болницу. И ту су имали и нмају п.рилике да се нађу са својнма. Да се полдраве, да се изљубе, и да калсу једии другима ове оно што им леаш на срцу. Оастанци су били уабудљиви. Састајалп су се отац и син, браћа, долазили су рођаци и иријатељи, познаници. И у кругу Војне болннце, веће н мање групе за1К)бљеника који су се ето вратали —и они — родбине и пријатеља кеколико дана провели су у живом н другарском разговору. Раепитивањима, разум« се, пије било краја као ни подробпом о<5авештавању о онима који су остали, и који ће се, такође, једног дана вратити. А после неколико дана проведених у Војној болници, рада указивања потребне Неге, они су се разишли својим домоваша, вратнли се својима. Они су поново у отаџбини која их је радооно прпхратила.

Горе — После дочека на стаиици заробљеници су 1шућен%1 у Војну болницу гдв су се састали и поздравили са родбином

Десно — Прва, другарски понуђена цигарета у отаџбини. - Лево Отлц 'и син шШШ. тет еу зајсдно.