Коло
Било је то једае ведре септембарске ноћи Оез мееечине. Небо је би.чо осуто несташним звездицама. Из густе помрчине извиривали су само врхови тонола чије је меко шуниање, изазвано дахом ведре ноћи, мамило на сашареше... Далеко доле, на обалн Саве, светлео јс> град у коме је живот тек почињао. Али се овде његова хука није чула. Одавде је изгледао као део неба у коме су звезде биле збијеније, и чије је треперење било јаче . . Све је било тихо. Ништа се иије чуло оснм дубоког, пријатног Мирјаниног гласа која је тихо причала једиу историју. Њен глас, иако ткх, звучао је усред ове тишине „Звала се Кармен. Живела је са родитељнма и браћом, вољена и мажена. 0 њој се много причало, јер је бнла необично леиа и умиљата. Висока, витка, дуге, црне косе, сплетене у два плетенице које су јој падале низ леЈја. Днпе је имала фино, уско, иежан, таман тен, црне извијеие обрве. А што је било најлелше, што је н,еном лицу давало особиту драж, била су леио извајана, чуина уста и очи: крупие, плаве очи, увек сањалачки полузатворепе. осенчеие дугим тренавилама. Родила се на обали мора. Одрасла је на његовом мирисиом жалу, обасута топлотом сунца које ју је обилно грејадо. Уживала је у његовом плаветнилу које се у даљини снајало о небом. Најзадовољнија је била у својој укалм, у коју је сваког дана одлазила да на миру сањари и да ес нагдеда мора. Еао да су јој очи прнмиле његову боју, јер су се мењалеГ каткад су бнле плаве као морске дубиие, а каткад су имале смарагдно зелену боју. У време иепогоде ностајале су туж«е. трепавице су ниже падале а лепи сјај очију губио се Имала је 19 годииа. Вило је већ време да се удаје. Родитељи су јој изабрали најбогатијег, јер су желели да њнхова Кармен и у новом дому може да иастави удобаи жнввт какав је код н.их водила. Али Кармен није хтела да ее удаје. Молпла је родитеље да је оставе још мало. Па ако се уопште и не бн удала, не би било страшно, јер је њој код н,их пајлепше. Радо су црихватили ту и.рну ћуд, јер су мислили да она, из љубави нрема њима, неће да напусти ролител>скн дом. Због љубави и није хтела да се удаје, али, не према родитељима већ из л.убави према младом калуђеру. Био је леп и млад као и опа. Волео је море и често је блудео погледом по њему И док је Кармен седела мирно у својој ували, предана сновима, он је дуго гаетао. И свакога дана је затицао тако удубљену, опијеггу. Ннје зпао да се увукао у дупгу младе девојке. Ње-
\](ГЛ(/л1
Лиш>, с\иојх\ш Добро је да познајвмо ПИРАМИДОН и да св у ово средство можемо по« уздати!
/
таблвт« д ? Е д1 ПрОПВ вопом Огмс ц*г. С. Бр. 1В.999 од 6-К-1»43 Добн]» е« у саахој апотеци
ГТИ1У& - Г7ДВА 2>Д1
гове лепе, бадемасте очи, сретале су свакога. дана устрептали плави поглед који је изазивао немир у њему. ,Свићала му се та усамљепа девојка, јер је назирао њену фину душу и племеиито срце. Ни сама не зна како су ..се приближилп једно другом. Она је и даље долазила у увалу, али није с.ве време у и.ој проводила. Ишла је с њим далеко, уз обалу, верала се по стеаама и тражила шкољке. Уморни, седали би заједно и иричалн. Каткад би одлазили у њепу увалу и сањарилн. И били су срећни, На будућност нису мислнли, јер инсу смели да мнсле.
теклим, лепим даннма к еањари«. Усре;д најелађих снОва као муња би му синула мисао: она се удаје аа другога. Очи су му се пуниле сузама, очајањем н гневом. Проклишао је судбину, час кад ју је угледао, самога себе и своју љубав. Сати су пролазили, а н,е није било. Нада га је напугатала. Вечером је одлазио тромим кор.аком, туп од бола . Тај дан су цео провели заједно. Прн заласку суица, под навалом тек иробуђеиих страсти, она му се нредаде. Није осетнла ни страх, нн грижу савести. Зиала је да му мора пружити све што може, пошто му живот ие мозке дати. Била је срећиа јер је задовољила своју прву и Зедипу ћуд у животу. Задовојкство ју је сву испуиило, јер се сада неће удати ии за кога. Дошавши кући признала Је мајци све. Испричала је сасвим равнодушпо и насмегаила се на мајчине ужаснуте крике. Осећала је пеко свиреио задо-
Кармен која нн.каквих тајнн није нмала, није нк ову дуго могла да чува. Пекла је савест што је лагала мајку. Често јој се огледао немир и на лицу и у држању. И када већ није могла да издржи, признала је мајцр своју љубав. Мати ју је разумела. Желела је да јој номогне, али иије могла. Знала је да ће њена кћи морати иешто да жртвује: име и породнцу, богатство н свој лепн глас нлн своју љубав, Мајка би све учинила само да јој кћи не пати, али узалуд: отан је имао да одлучи. А он је показао много мањс разумевања. Сматрао је за лудост да његова кћн воли човека иедостојна ње. Није могао да разуме њену љубав и љутио се. Наредио је да се пе појављује пред њим док јој вереник не дође и не преда је њему. Настало је велико снремање за весел,е. Сви су у кући са радошћу очекивали дан, када ће Кармен постати жена богатог винарског трговца. Само је отац, мало разочараио, мислио на тај дан, мајка га је са стрепљом очекивала, а Кармен је желела да га не дочека. Седела ,је у својој соби и плакала. Каткад јој би се чннило да сања, устајала би и полазила наноље, у увалу. Алн, већ на вратима би се уверкла да није сан. Затицала би ужурбано кретање послуге но дворишту и поиово се враћала у собу, сваки пут све очајиија. У рано јутро, два даиа иред свадбу, изиђе из куће и одлучно пође пут увале. Као да је зиала да ће тамо затећн онога кбји је већ неколико дана узалуд чекао. Патно је миого више него оиа, јер је осим бола осећао н разочарење. Није могао да верује да би она могла да лаже. Увек га. је тако одано гледала, а. нз свег држања видело се да га много воли. Међутим? Већ неколико дана не долази у увалу и ако је но це'о дан чека. Чуо је да ће се ускоро венчатн. Ннје могао да замнсли да бн она то могла да учннн. А ако би морала, дошла бн бар да му објасни и да се опрости. Јутром је долазио пук наде да ће јв затећи. Очекнвао је мислећи о про-
вољство да мучн оне којима је до сжоро нретстављала највећу радост, да се свети иа овај начнн... Отац је био ван себе од беса кад је сазнао. Наредио је да је затворе н нико да јој се ие приближи, нитн разговара са њом. Додавалн су јој храну кроз прозор и брзо одлазилн, као да је окужена. Како је она провела два дана у соби нико није савнао. Трећ*га дана, на познв да прими храну, ннје се одазвала. Ушли су унутра и видели је да дежи, с благим осмехом на лицу, као да спава. Да ли се отровала или је иресвисла, никада нису сазнали.. На све нас прича је оставила дубок утнсак Пренели смо се у доба што у нама оуди романтична осећаља, у доба у којем је живело иесрећно девојче... Свн смо ћутали. Само су тополе јаче шумнле као да је и њих гаиула тужиа судбина јопг једне лепе Кармен... ј д&еиШ' " и
Како се лечи желудачна и дванаестотгалачна гризлица ? ј / јсдиом од носледњнх бројева кЉ- нашег лиота изагала је кратка —^ белешка о једном новом начнну лечења гризлнце („чнра") у желутцу и дванаестопалачном цреву. Тим поводом добпли смо, са вишс страна, пнсма у којима се тражи детаљннје обавештење о том начилу лечења. Неоспорно је да код нас свет много болује од желутца н црева. За то могу постојати многи узроци. Један је, несумњиво, начин наше исхране. Алн то не с.амо што ннје једннн, него верор.атно није нн главнн узрок. Много је веоокатаијо да је важнији узгрок честих оболења желутца и црева код наше-г
овста, различите тогссине "(отроше)" комнонеите које у обдику ннфекцијо мање или више, а кадкад стално утнчу на различите орга.не у нашем оргапизму, па и на желудац и црева. У, групу. тих токснчних утицаја долазе на нрвом месту оболења крајника и кварнн зуби. Поред тих кнфекција и начииа и хигијене исхране, дошли бн у обзир к душевни и живчани утицаји који, лреко Нервног, а нарочито вегетатнвног нершгог- система, утичу на Функцију свих наших органа, па наравно и желутца и црева. Тим поводом треба рећи да једна од претпоставкн како настаје желудачиа гри^ивда тврди да се бна јавља само код особа код којих живчани снстем за то даде иодлоту. Друго: треба знати да сваки бол у. трбуху или поремећај у варењу или осећај гризлице не.мора да значи да гсостоји гризлица. Напг овет врло брзо н олако поставља дијагнозу желудачие и дванаестопалачне гриЗлице. МеЈзутим такву дијагаозу не може ни лекар, често пута, да постави са сигурношћу беч других, допунсвих прегледа (;>ентгснск.н преглед, нреглод жслудачиог сока н столице). Због тога је, када ови ирегледи ннсу швршени, увек тштаље да ли болеонжк заиста болује од гризлице. Од ЈС0ЛИ140Г је то зиачаја не треба и« наглашавати; јер од тачно дијагиозе зависи и правилко лечен,е. С тога не може се довол.ио иагласити чињеница да лечење гризлице треба предузети теж онда када је нотнуно сигурно да болесник од ње болује. Осим тога оио не сме бити шематсво: за све случајеве, исти начин лечења. Нрема месту где се оно налази, њеној величиии, тегобама које оиа ироузрокује, дужине трајања тих тегакока итд. зависиће н лечење. Због тога је најбоље да лекар у оеаком позедином случају, одреди лечење, а да се болеснипи не лече но тч>ме што су видели или чујш преко других болесника од гризлице или лреко списа који о томе говоре. Даиас ностоји »ећ приличан број мачина лечења желудатее или двадаестопалачне гризлице. Међутим основ свим тим иачннима је: што већи телеени, а нарочито душевни мнр и правилна исхрана, тј. дијета. Када је то испуњено — алн тек тада! ~ и остало лечење коже бнти од корнсти. Болесниии треба да буду на чнсто да нема тих благотворннх инјекцпја које — само оне! — могу да излече гризлинУ, ако нису испун.ени општи хигијеново-дијететски услови. Пре неколико година ув-едено је за лечење гризлице, давање ин}екција аминокиселина. У том правцу постигнути су лепи успеои. Нред сА.м овај рат покушано је са лечењем жоноким и мушким полним хормонима. Иако рат није погодаа за научна и медицннска испнтивања, ипак, према писан.у медицинских часописа, ностнгнути су у том правцу очевидни резултати. Напослетку, последња вест коју доноси страна литература — н воју смо и ми забележили — јесте лечење гризлнце хормиом коре надбубреждо ждевде. По свему изгледа да је правац лечења трпзлице хормонима, оправдан, јер пема сумн.е да и хормонн (продукти лучења жлезда са унутра.шњим лучењем) играју велику улогу у постанку гризлицо (гшзната је ипр. веза нзмеђу вегетативиог нервног система и хормона; затим, тегобе услед гризлнне пог (Јршава.ју се у пролеће н у јесен, што се такоће доводп у везу са лучењем хсрмона итд.>. Али та испитиваља још нису завршена, Данас их је теш-ко и завршитн јер, ире свега, нема довољно пропарата хормона који долазе У обзир. Пос-ле рата, када буде више лекова и када буде било мотуће вршитн испитивааа' у већем обнму, повазаће се колика је вредност новог начина лечења. Др Н.
Заробљеницима Шаљемо вам гоплџ поздрав из малепе Србнје. Живи билн, здрави били. Њено срце на месту је! Њепо срце адраво је м здраво ће увек бити. Жива је снага Србије!
Ниги
Миодрпг ПетровиН, мапогаоки технича®