Коло

дна од најкориснијих биљки је авакахо соја. Међутим ооји је код нас тек у последње »реме пожлоњвна о^на пажн.а коју заелужује и ток се од рата ва овамо почело са систематским одгајивањем. Заиимљиво је подаући да је гере тога само у једном делу Орбије, недаиеко од Обреновца, постојала „фарма" на којој је на широком пр&стору гајена и обрађивала соја. Залимљиво је та кође да су чин>ени и чине разни покушаји у разним крајевима наше землте, па да су и сами београдоки „земљорадници" садили с више или мање успеха соју. Али, ома, утлавном, код нас најбоље успева у Посавини, Мачви и Подриљу. Познато је да се од соје добија, брижљивом прера дом, разуме се, разноврсна храна. Од плода соје може с<правити и зејтин, и мле1Со, и кафа, и сир, па се могу приготовити и „фаширане" шницле. У свему зрнасти плол соје може да даје око четрдесет разних врсти јела. Већ и ова чињеница указује на корисне стране ове биљке. Жетва соје потпуно је слична жетви пшенице. Косп се и сече косама и срповима као и жито, слаже се у камаре преноси се колима па вршидбу која се данас обавља, бан као и код пшенице. машинама-жетелицама. Неколико слик,-. из села Дубља, у Мачви. уосталом довољно јасно показуј.* постепене Фазе сојине жетве.

У оредини — Покошено препоси се воловским колими.

Лево — Косач се припгсча з(1 жетву.

Доле — Вршидба је, као што сс »иди, слична вршидби пшенице.

Доле — Сви су укцћапи на послу. Косама и ср-