Коло

ШШШШТ

А кад су се раставиле и Алтана полазила кући, иоручила је ио сто пута, да је не замипе и да јој у кући са назли Алтом дође.. И дигла се на ноге сва кућа Стојана Србипца: недел>у дана се чистиле и уређивале широке одаје, месила се пита и баклаве, плевпо се и чнстио велики „двор" и башћа да се Валијаница и Алта дочекају. Седмн дан су им стигле гошће са целим аремом Рушид беговим. — Идемо ги на давију, кликтала је Нурија из далека, да се жалимо на Кјучук Алтан ... једва гу намолимо Да дође... голем срам и стра' има од тебе... Алтана је слетела, ииз басамаже да гошће што дал>е дочека, те „чест" да нм направи, изљубила се са свима редом, пригрнула младу Алту у наручја и питала је љубоморно: — Зашто се, чедо, од мене плашиш? .. Видиш ли: моје име носиш; мајка сам ти. Мала Туркиња није одговарала ништа. Још кад је сишла с кола и угледала тешку капију Рушид бегову, уске вамене сокачиће и унаоколо сива брда која су се састављала са небом, њено срце почело је да трепери и да слути... Осетило је да ће гу , измећу зидова и размирисалих башта, да га погоди џенетска срећа и муке !.. Све четири ћерке Стојанове дошле су тога дана оцу, да помогну мајки и Алтани и да му осветле образ пред високим гошћама. У иространој гостинској одаји пред којом се ширио испред пенџера доксад сав у цвећу, ануме су се „разузуриле", иоскидале фереџе и плитке кондуре с ногу и поседале по ниским миндерлуцима и јастуцима поређаним • поред видова преко тешког „пишћули" ћилима, застртог на крај собе. Врата су се хитро отворила те су жене уносил* огромне синије са јелима, питама и баклавама. Соба је замирисала на шербет и слатко масло, у тешком месинганом мангалу кључали су џезвићи за кафу, за сваку ануму „башка" ... само је уплашена млада анумица седела на меком миндерлуку поред самих пенџера сва скупљена још са фереџом и печатом преко лпца. Одједанпут отуда са доксата ударила јој у лице врелина и светлост... Она је цикнула, подигла „пече" са лица, спустила га брзо и опет га подигла н срела два тамна жута и светла ока младога и „големога" домаћииа. Ануме су опазиле младића, запљескале рукама и кикоћући се стале да га карају: Ах ... Шејтану ниједан... Детишњак, а вадиш лн што знаје?! И све се очи окренуле у девојку. Ануме су јој привикале. — Дизај тој пече од лице „к зом", немаш за што да се плашиш, огањ прође!... — Ађамија, слатке ануме, бранила }е Алтана сина, који се већ хитро изгубио са доксада; детешња.к чесно дете јоште, без мајку не може ... и изашла да скара сина, а заове. су притрчале Јлтани те јој скинуле фереџу, изуле је и обуле на ноге мале златом извезене папучице и иису се сећале зашто им девојчица трепери у рукама као јасика. Ђумбус, весеље и усјслици потрајаше 7 кући цео дан, а доцкан увече Алта се привила у постељи уз своју тетку Рушпд беговицу и заплакала тешко. Тетка је скочила и отпочела да је испитује— Што има Алто?! Зашто рониш суае теткип ћул у башту... кажи си IV тетку; боли те нешто, расрди те некој?! .. Алтан је бацила руке око врата и лпа расилакапа отпочела да јој шануче: — Татли Або моја, не- казуј ником Дина и Алаха ти; жив ти Рушид бег!... Изгори ме данас с очи Ђаур.., Осећам: не могу да преболим!... Престрављена анума је скочила са постеље и отпочела да милује девојчицу и да је теши: — Ништо к зоп... све смо мерак имале. Кад прођеш ће се смејеш на глас ... Девојка иде онамо куде је писано. Девојка је утрла сузе, подигла се на јастуцима и казала озбиљно: — Не Або слатка... Овој не прооди; стрела ми је срце погодила ... Анума се бацила на земљу и узела „метанију" па се дигла те извукла из долапа Коран, прочитала девојци над главом неколико Алаховнх писама ... протумарала кроз кућу, нашла у огшишту жар и зелепу „каленицу", напунила с водом, угасила јој жар и гледала плашљиво како пада цврчући тешко кроз воду ... метула јој на груди и чело амајлије да се смири а ујутру рано огрнула Фереџу, оставила кућу и гошће у њој и изашла не казујући никоме куда. * Над конаком Рушид беговим пала је друга ноћ. У кући се стишало све. Полако, на прсте, без шума, тетка и сестричина су снлазиле низ високе басамаке. Кад су сишле Алта је пошла напред а Рушид беговица се шћућурила испод доксада и остала ту. Мрак. Лишће шушти на османлуку и на дрвећу кроз пространу башту ... Цвеће мирише у тами ... Алта се прибила плашљиво уз један широки шимшир и није опазила кад се поред зида тамо откуд Ђаур Томини занихало шибље ... Прав, висок, не плашећи се таме и тајанственог шума ноћи и љуте казне која би га снашла ако би га опазили, Тома је изашао из шибља уздрхтао, разбуктао у своме првом мераку и срећи која га је снашла изненада... Стигао до шимшира и стегао младу анумицу у загрљај... Десет ноћи безумнога миловања поклонили су младоме Ђауру и бајној анумици. Исус и Алах... и нико није опазиа чишта се није променило, гозбе су у кући трајале, цвеће је цветало, шимшири су чували тајну... Само испод

* После разговора са Риза Валијом, Јусуф Алију пекао је жнви огаљ. 0давно је он фрљио мерак на Алту, још кад му је са мајком још не покривена код жена долазила, и у својој охолости, без сумње и страха мирно чекао да израсте, да стане на „снагу" па да с н>ом окити као младим венцем свој харем... А зна: Паша је четрдесет година!... силан је и млад још... Око му сева, а црна коса таласа му се на глави као облак... Зна неће Риза Валија да му одрекне, и сања пусте снове ноћу кад под пенџерима залепрша и запева „булбул" а најлепша од дванајес жена из харема лежи поред њега на јастуку. Али га исповест Валијина погодила као пушка... раскинула му срце, погодила његов османлијски понос!... И пети дан од разговора посла гласнике Смаил Паши у Врањоко да извиди

поп -шАиенове

»куда се је Шемса Вадијиница шете-: ла... с кога се састајала и код кога је гости терала... Ишла ли је с Алту Ануму по српске ^суће; колко мушке главе беше тамо... Он знаје да је од цара допео ферман да се рају попушти дизгин... Ама за опер „достлк" — пријатељство да све што је младо мушко из куће у. које је, и ако је Шемса Ханума много ишла у „Сургун" испрати Распаљен ои није знао више шта је обећао сејменима, ако од беру и сами, кој му залуде најубаву гугугку из приштинску у Призренску нахију — Сејмепи, четнри мрка и кршпа Арпаутина чинили су пред Пашом темена обећали да ће главе да даду, али ће да ишчачвају кој &идне „себеп" да се набере јуначко чело њихобога господада и полетели усхићени на својим хатовима на. пут. Али је још брже разабрао све и јездио верни гаваз Риза Беа и Шемса Хануме... Све пречицама кроз горе, газио реке н пао пре сејмена нред конак Рушид Бегов, те однео поруку да се Тома унук 'Баур Томии из града склони јер му глава игра. Доцкан. са фењерима, све кроз капиџике Нурије и Фатима су са муже отишле у Србићеви... Шта су тамо шапутали нико није знао, Алтана је плакала. — а млади Тома је нестао из куће пре него што су сејменн стигли. * У бањској равници, измећу густих воћњака и висових жита, тамо где дилбср Стојанка оа мул«ем јкнви , само пиле може да нрелети изнад зидова што се дижу виеоко заједно са густо засаћеним тополама, амбара, кошева, трла и стаја из војих куљају јутром бела стада, гојне краве и волови и разилазе се на пашу кроз простраии чифлук њенога муаса Стојана Сајбије — а четнри „овчара" кођмата и љута пса, као четри курјака, леже око куће и урлају чим лист зашушти отуда споља иза зидова. Али су арнаути прескочили једне ноћи. Са четри метка оборили су ој*чаре воји су полетили на њих, и грунули на врата у часу вад се Сгојанка спуштала у постељу поред мужа... Она је свочила хитро...Хи'тро подигла нали капав на поду покривен- ћилимом, гуртхула мужа у мрачну избу ионод куће па притрчала вратима и питала дршћући: — Ко је у овој време? — Сејмени, отварај. Јуначка Стојанка прикупнла је кошуљу на грудима и отворнла је врата широм. — Зашт« куташ Тому, сина на брата ги и куде је — грмнули су Арнаути на њу. — Не знам две ми моје очи, каз-ала је Стојанка ариаутски — и заклела се право јер јој десет дана већ Тома није доодио, али је пре гога брижна тетка опазила да Тома тугује и крије очи од ње, и ниснула: — Зашто ће ви?... Туго је сирота... Што згреши мој рслан, моје пајмило чедо у род ти ми га овакој и овој време искате? ' — Дур вешгице ђаурска... Казуј куде је ђаурче да ти глава сг не слети, вижну један од четирн сејмена и гурну је из све снаге. Стојанка је посрнула, али се исправнла и отпочела лукаво: — Од малечко ваш збор учим те да имам кому и да могу да се поплачем кад ми у срце лошо дође... Кад ми османлијски зулум очи расплаче... Сас ваше жене другујем одовде до Прибој, стој зар згреши од вас ноћас овој да ме снађе? — На истину сам се заклела, Тома неје у мене; музка сам сакрила саг; ете га у избу... (Наставићс се)

Ирм нашџ ■з.еллљџ

Воденица ц. Брапџчеву^

доксата Рашидовнца падала на земљу и призивала великога пророка у помоћ. Дванајесги дан гавази су сгигли, окружили кола у која се селе мајка и кћи. Шемса је плакала и ни на ум јој није падало да погледа на своју мезимицу, у Алтипе оче суве и запрепашћене. Тек код куће, она опази да јој чедо вене. Уплашена призва оџе и елиме... Отпоче да признва турске и српске гкепе и девојке да Алти певају и да је веселе и доносе јој Абер, колко пашића и беговића сагоревају за њену убавињу... Посла синове да сестру гале и да иснитају али се девојка не одаде — осмехивала се болно на све, а поглед јој је ишао низ широке и мирне равнице, низ блиставе реке... изнад шума села градова и минарета и ронио негде далеко у тамни град у брдима у коме се први пут мушка рука спустила у њена мала недра, у зеленим шимширима. Тада престрављепа и размажена НЈемса ханума признаде једне ноћи у постељи Риза Валији свој страх и сумњу, да је Алта „фрљила мерак" на Ђаура свога вршњака Алтанипог сина и сузах и тешка брига паде на дотле ведро сретно чело Валијиио.

ЈОвдмад: Јшж. Е, .Огсфацовић)