Коло

Драгом у заробљеништву Златом преливенн отхоси на њивама крај пута. Треперн скривено сунце у грању старог бреста. Срећпи смо некада кроз ова поља светложута, Поздрављали сељаке и драга сунчана места. Исто је све — само очи и призвук тога гласа, Сад само сањам на пропланцима скривеним. Ох, говор је твој у шуму траве што се таласа, А коса у откосима ко златом преливеним. Чекам те још. На пашњацима широким у ноћи, Песма се чује и тоне ... сељака уморних зов... Опомињем се и чезнем — једног ћеш дана доћи, А са тобом срећа, и радост и један живот нов. Катаринџ Л. ЈеремиН

ГруПц ПОДофиџира Ц једНОМ СТалагц (Ошшак: вджватна својииа)

Бећ две недеље у малој сали каване „Астрономија" у Београду води се узбудљива борба за овогодишње српско шаховско првенство. Вахваљујући предузимљивим члановима београдског клуба „Шумадије", нарочито претседнику инлсењеру Мики-

Познати наш ш&ховски мајстор др. Петар ТрифуповиН освојио је првенство Србије. ћу и потпретседнику Б. Здравковићу, шаховски живот у Београду поново је оживео после паузе од скоро три го-

Турнир је често посећивао нретседник дрзкавног спортског одбора помоћник министра инжењер Брана Ивано« вић, воји је и сам одредио награду; за најлепшу и најефикаонију партију на турниру. Врло је похвално што су спортисти помогли у ово тешко

Браћа Никола и Душан Јуришић

(Онимци: А. Оимић)

турнирски одбор, у коме су претседник инжењер Брана Ивановић а чланови др Жаразд Ступар и НшшиЉ, није досад имао још никакав- спор да решава.

ратно доба наш духовни спорт ш&х. На тај начин дошло је до образовања, низа шаховских секција у Београду; нри опортским клубовима, што је круиисано овим великим турниром.

гаров /о €ци\гом

Са најввћжм транопортом наших заробљеника. који се вратио нре двв недеље у отацбину, допутовао зе, између осталих. и један од многих из гомиле знаних и незнаних. и заробљеник Но. 73052. Он је родом из Крњаје и за сво време овог боравка у заробљеништву није примио никакве вести од своје породипе. Писао де витпе пута, али одговор није никада примио. У тој тешкој неизвесности, верујући да су ови настрадали, помнрио се са судбином и жељно очекивао повратак у отаџбину. Дани су пролазили. његови другови су добијали и писма и пакете од својих. радовали се вестима од куће и отаџбине. а он се осећао потпуно усамљен и помисао да можда нема више никога од својих мучила га и стварала му неизмеран бол. Притиснут овим тешким осећајем и болешћу, која се нз дана у дан погоршавала, размишљао је често о својо1 судбини и прелиставајући наше новине наишао .16 у божићном броју „Новог времесна" на оглас г. Милана Коледина, трговпа из Београда. Незнајући ни сам зашто, али тек овај оглас га је, од свих осталих многобројних. привукао и чинило му се да је г. Коледин доб ^овек и да ће га разумети. Написао је писмо, послао налепницу за пакет. Јадајући му се ва својима и својом милом отаџбином молио је г. Коледина да му не замери и да му изиђе у сусрет. Наговештавао 1е. да учињену доброту неће никада заборавити. И тако је и било... Господин Коледин, иначе избеглипа, тронут његовим пизсањем и тешким положајем у коме св налазио, одвајао је од својих сретстава и редовно му слао пакете, тешећи га својим и многобројним примерима избеглица. који су нашли Уточишта у Орбији. Раде је био сав срећан и препорођен, гпто је нашао човека који ће му заменити његове и олакшати тешке заробљеничке дане и олговорио^ је свом доброчинитељу да је његов гест задивио и њега и цео заробљенички лагер и да је он убеђен да још има добрих и племенитих људи, који ни у најтежим данима свог искуше-

ња не заборављају на своју браћу једно -и невољне * заробљенике. Доласком у Београд, Раде је одмах траншо могућност како ће свог доброчинитеља обавестити и замолити да га пооети, како би га упознао и лично му св захвалио за учињене доброте. Дао је адре-су једном посетиоцу болнице, иепричао му свој случај и умолио га да неизоставно обавести добротвора. Оутрадан његовоЈ срећи и радошћу није било краја. када је угледао г, и госпођу Коледин. Оузе су му текле низ наборано и напаћено лицв и муцајући није налазсно речи како да им се захвали. ЕБегови друтови, који су заједно са њим били у лагеру, допуњавали су га и говорили да они сви познају пакете које је он добијао и да су тв били најбољи и њима најдражи пакети,' јер се њима Зораја радовао као мало дете. Да би се колико толико одужио сво^ јим доброчинитељима Раде је, одвајајући из пакета Међународног црвеног крста. месецима чувао кутију цигарета. таблу млечне чоколаде, паклицу специјалног сира, сапун и ледан ланени петкш* и пре<дао госпођи Коледин за успомену,додајући да се свакодневно моли БогУ. за њихово и његово здравље и да верује да ће доћи дан када ће моћи да иМ се одужи за ову братску добротУ. ДоК је још Раде узбуђен, невезаним реченицама, причао калсо је проводио својв тешке заробљеничке дане, пришло нам јв неколшко подофицира и војника и умолили нас да у име подофицира и редова последњег транспорта изјавимо њихову најтоплију захвалност грађанима Ковачице и Црепаје на братском и срдачном дочеку. У својој захвалности они су нам причали да су их мештани Ковачице и Црепаје, који у овом транопорту нису имали никога од својих, засипали цвећем, воћем, хлебом, цигаретама, колачима. саламама, кобасицама, нудили пићем и јелом и загрљајима и сузама отпратили и* за Београд. Када смо напуштали болницу Раде јв наслоњен на решетке гвоздене ограде, са својим друговима, махао руком док су му очи још испуњене сузама блистале од задовољства. М. А. Т.

мица одржи на оној висини, како су то приређивачи турнира и замислили. Тако је турнир окупио низ наших најбољих снага, од којих су имена неколицине позната и далеко ван наше земље. Како се и очекивало, у воћству. јв наш интернационални мајстор др Трифуновић, некадашњи наш најбољи претставпик на шаховским олимпијадама. Одлично знање теорије огварања, велика,рутина у стратегији и тактици као и ванредно сналажење у завршницама дају му сва она преимућства, која ће му касније послужити да заузме видно место на најјачим интернационалним турнирима. Код Недељжовића ое осећа недостатак овбиљ. ног турнирског тренинга. Још неки овакав турнир би му помогао да дође до своје некадашње форме. Исто се то примећује и код ранијих београдских првака и кандидата за мајсторе В. Поповића, Р. Савића, Б. Павловића, Д. Јуришића и В. Петровића. Пријатно је изненадно фином и прешизпом иг-

Један из старе гарде: Синиша Аћимовић цине. Покровитељство министра просвете и материјална помоћ неких пријатеља шаха омогућили су да се утак-

ћрана Павловић је један од пајбољих играча на турниру. ром најстарији београдски првак С. Аћимовић иако више од тринаест година није одиграо ниједну турнирску партију. Он је први почео некада у друштву са Недељковићем да држи симултане продукције у Србији, па је са великим успехом играо и такозване слене партије (без гледања на таблу). Организатори утакмице водили су рачуна и о нашој најмлађој шаховској генерацији, па су неколицину од њих примили на турнир. Резултати су показали да међу овима има добрих талената и да ће се они развити у играче велике клаое. Леп пример је показао глумац Централе за хумор Никола Смедеревац. Иако заузет организацијом турнира и својим редовни'' послом он се храбро бори, доводи и најјаче цротивнике понеки пут у тешке ситуације, па му је-

дино отсуство турнирсже праксе онемогућује да постигне резултат онакав, какав по игри заслужује. Да утакмица тече у најбољем реду има се нарочито захвалити воћи турнира Емилу Маџаревићу и његовом заменику Д. Алексанровићу таво да

4А