Коло

г ПУСТИЊА ГОБИ ИЛИ ШАМО Пре много хиљада годииа иустиња Гоби била 1е насељеиа и тадање њено становништво налазило се на високом ступн>у културног развоја У мору песка експедиције су нашле рушевине огромних градова и других насеобина прастарог становништва. Прикупљена 1е знатна археолошка грађа која ће расветлити тамну прошлост ове пустиње и загонетне културе у њеном песку. Нарочито лрагоцен материјал скупио је шведски истраживач Овен Хедин. Ца је и палеонтолошки интересантна пустиња Гоби доказује нињеница да су нађени костури непознатих претставиика преисториске фауне. Један од њих судећи по величини и тежини костура. могао је бити тежак читавих 20 тона! Нађена је такоће и глава јједне друге горостасне звери из терцијара, која је имала веће размере од бронтозаура, највећег од досадашњих прет'Лтавника животин>а терцијалног периода. БЕЛИ УГАЉ Можда сте већ чули за израз „бели угаљ". Али можда нисте знали да бели |таљ није угаљ. него — вода. То 1е војдена снага која се у хидроелектричним отаницама искоришћује за погон машина помоћу паре. Назив „бели угаљ« долази отуда што се хидроцентрале обичио на91азе поред водопада. а вода у водопадима изгледа бела. И СТАРИ СУ РИМЉАНИ ЗНАЛИ ЗА САЛВЕТЕ Такозване салвете. без којих се данас Ле да замислити ни један добро намештени сто, познате су људима већ одавно. Оалвете оу биле познате и Римл>анима. Људи из народа везивали су салвете око врата аа време јела, а отмене осо6е држале су их на крилу и употребљавале да с њима обришу руке и уста после јела.

Али свако 1е увек морао да носи своју салвету. Ако би неко био позват на обед код пријатеља, морао је донети своју салвету. За време обеда брисали су салветом руке и уста, а када пођу кући завијали би у салвет печење или друга 1ела коЈа би добили од домаћина. За време Средњег века јело се прстима. Био 1е знак отмености да се после сваког узетог залогаја прсти обришу. Из тога је 1асно само по себи од колике је важности била салвета у то време. ШТА ЗНАЧИ РЕЧ ДОКТОР Када се спомене доктор обично се мисли на болест. т1. на лекара. Међутим, докторску титулу носо и људи других професија. а не само лекари. Ту титулу добија сваки она.1 који на универзитету из своје струке положи докторски испит. Доктор 1е реч латинског порекла и значи учењак. Данас има доктора права. доктора агрономије, доктора музике. Филозофије. хемије, укратко свих струка ко1е се предају на универзитету, а има и доктора без струке. почасних доктора. ЗАШТО ПОТКОВИЦА ДОНОСИ СРЕЋУ? Зашто постоји веровање да потковипа доноси срећу? То веровање потиче из старог доба када су људи веровали у срећне и несрећне бројеве. Од свих тих бројева бро.1 седам, који се тако често сномиње у Оветом Писму, сматран је као најсрећнији. А на потковици има седам рупа за ексере. Сујеверни људи се 1едино нису иотпуно могли да слолсе у томе како потковицу треба окачити, да ли са крајевима на горе. или надоле. Присталице горе окренутих крајева тврде да се на та1 начин срећа 1ош боље чува. пошто не може бар симболички, да иопадне из отвора потковице. ЗАШТО ЈЕ ПРИРОДА СТВОРИЛА ОТРОВ ЗА СРЦЕ?

У „Колу" бр. 92 на страни 12, објављеНа је песма под насловом „Онови мо1и а од Данице Бурић. Омаитком песма 1е Бзтампана под туђим именом. место под именом Десанке Максимовић, ка.о што 1е омашком измењен и наслов песме који тре-ба да гласи „Чежња".

Немачки лекар Карл Фаренкамп бавио се питањем шта 1е заправо природа намеравала стварањем отрова за срце. ко.1и се налазе у читавом низу биљака. а нарочито у неким гљивама. Лечење по дигиталвим лековима припада већ одавно међу неопходно нотребне лекове сваког лекара. Досада их св. међутим, примењивало са-

мо ако 1е требало надражити срчани мишић. Испитивања Фаренкампа довела су до резултата да 1е препоручљиво оне субстанције. које тако успешно делу1у на срце, под 1*звесним околностима примени1 и и као превентивно сретство. Он тврди да се такође може неки пут утврдити и оскудица ових материја, . као што се то види код људи са недовољно хормона или због недовољног узимања витамина. у потпуно сличном облику. Пробе са биљкама су показале да корисне биљке да1у већи плод ако се њихово семење меша са дигитолом, затим да

откинуто цвеће код такве пробе остаје дуже свеже, те да млеко и масло могу дуже оетати у свежем етању ако се мешају са овим материјама. Врсте жита постају на та1 начин здравије и јаче, те отпорније противу временских промена. Животиње више воле биљке са дигиталисом поврће је укусније и дуже се одржава. Откровење немачког истраживача наћи ће вероватно велику примену. Под извесним околностима биће могуће да се већ у деч.1ем добу неке сметње спрече помоћу ових биљних отрова. Природно узимање ових материја изводи се са храном.

Уедав ад на]псн Јнатијих и најбољих немачких филмкжих и позвришиих глумаца Хајнрих Георге прославља ових дана педеоети рођендан, Хајнрих Георге почео је да глуми веома рано, али се нарочито истакао после првог светског рата када врло брзо стаје у ред првих позоришних глумада да би се доцнијеЈош више прославио као ненадмашпви креатор карактерних улога у филму. Нарочито су сјајне његове креације „Валенштајн", „Пер Гипга", „Флоријана Гајера" и „Мажбега" у П030Д1ГШТУ и у филмовима „Завичај", „Нека виси Педро", „Поштарева кћи", „Велика сенка", „Пледоаје" итд. Данас је Хајнрих Георге иптендант Шилеровог позоришта у Верлину и има титулу државног глумца.

(Онимак: Тобис филм)

Хајнрих Георге

РОГУ1АИ И Т Н А"

ДОБРОЈ ДЕЦИ купићв тата и мама играчке V оадњи ВОЈИСЛАВ СИМИЂ Краља Апександра 279 преко пута Гајине кафане Трговци! ПоЗедине игвачке да]емв еа одобоеним пенама на више. 38723, 1-1

ЈЕСЕЊЕ тџм 8ЕЛИК0Г, Б0ГА10Г МОДНОГ ЛИСТА НЗ ЕЕРЛННА И БЕЧА

дијаманте крупније, брилијанте све величине. златне зубе, бурме, нрстење. минђушо, брошеве, брезлетне, сребрнв и металне, само исправне и од бољих поанатих марака; старо злато, оштећено, излизано, поломљено и горено, стари оребрни новац, есцајге и остале исправне предмете од сребра, кристал и порцед&еске боље се^рвизе купује и највише плаћа позната и дугогодишња фирма #В Р А Ч А Све горе помеауте предмете процењујем стручно и бесплатно. »Врачар« — Власник МшИбОЈВ М. МшрОВИћ Београд, Папипулска 6 продужење Душанове код Бајпонове пиааре, теп. 28-706. 38725, 1-1

Злашаи. иакиис

доиоси моделе. линије и боје овогодишње европске. јесење моде. Затим велики број спортских и елегантних хаљина. као, и моделе за младе девојке, красне дечје хаљине и ручне рапове.

НЕ ПРОДАЈТЕ А ДА НЕ ПОНУДИТЕ НА И ФИРМИ КОЈА НАЈВИШЕ »Ш А Ј К А«, Кн. Павла 50

ПОСЛЕТКУ П Л А 1 А.

фохсотноз 'бивпиогсци

МОГ>К ]\\\ т Е1 ,Т

ириказује и овај пут моделе светскопознатих Ултра-кројева. већином у оригиналним бојама. Тралште сада изишли боој јесењег Мос1еп\уеИа. Добива се свуда, по цени од 20 динара. Где га нема, обратите се на Преса А. Д. Впајковићева 8. Београд

&.ко већ продајете или купуЈоте, У Вашем интересу Је да та рчшште преко етручне фирме »ВЕЛЕС*. Сватси рад вршимо 1ез конкуренциЈе по цневноЈ цени. Злато и вакит купујемо ■ од свнх препродаваца. ф а р и а в Е Л Е С Пашићева Ор. 25 — II — спр. Тел. ЈО-55«. оп 1 аа 11 часова, »8725. 1-2

те » К0Ј10

ЗЛАТАН БРИЛИЈАНТСКИ НАКНТ Н ТЕПИХЕ НАЈВИ1НЕ ПЛАЋА »ГРАД РАВНО«, Вазнесенска 4 (ПАЛАТА ОФИЦИРСКА ЗАДРУГА) ТЕЛ. 21 -312.

Злато, златне зубе накит, брилијанте, дијаманте, сребрне, кристалне, порцуланске предмете процењује и купује „КОШУТЊАК", Кнеза Павпа бр. 39. 38726, 1 -1