Коло

13

ила су два брата. Један /а много богат, а други сасвим сиромашан. Једаннут је сиромашан чувао свом богатом брату снопове на њиви. Док је седео испод једног пласта, спазио је једну жену сву у белом. Скунљала је класје које је остало на њиви и правила гомилице, тако да не би отишло нишга у штету. Кад је стигла до њега, он је ухватио за руку и интао је ко је и шта ту ради. Рекла је: Ја сам Срећа твога брата и скупљам класје,. да би имао још више пшенице. — Не зиаш ли где је моја срећа? — питао је ... — Далежо вза седам гора, одго"Ворила му је и одмах је нестала. Сиромашан брат решио је да пође у свет и тамо да тражи своју срећу. Спремио је све, опростио се од своје породице и жренуо иа далеки пут. Кад је већ хтео да затвори врата, одједном је искочила из запећка Беда, плакала је и молила да је собом поведе. — Ох драга моја, ти си стара, а пут је далек, па се бојим да не би стигла. Него имам овде један сандук. Смањи се, па ћу у њега да те затворим. Беда је ушла у сандук, он је поклонио и добро з&везао и отишао. Вукао је со<5ом један део пута и кад је стигао до једне мочваре, загњурио је сандук у блато и тако се ослободио тешког терета. Још се једанпут окренуо да се увери хоће ли моћи да се извуче из мул>а.. И кад је 0ио сигуран, задовоЛ )Но је кренуо на пут. Обшпао је много села и гра-

дова, док ниЈе наишао у Једној великој вароши иа једног газду који му је дао посао. Он је требао да беснлатно копа подрум, али дато је могао да узме нз тог подрума све оно на што је наишао. Кад је тако неко време кбпао, наишао је на једну повећу грудву злата. По договору, он је имао право да узме цео комад. Али он је био поштеп. па је дао половину газди п копао је даље. Нај-' зад је наишао на једну гвоздену капнју, био је то иодземни подрум а у њему неизмерно богатство. Из једног ормана чуо је једап нежан глас: — Отвори, господару мој, отвориЈ И кад јој је отворио, из ормана је искочила једпа дивна девојка сва у белом, дубоко му се поклонпла и рекла му је: — Ја сам твоја Срећа и пратићу 1с целог живота. — То је рекла и ие-стала је. Ои је и ово Слаго поделио са својнм газдом, али и поред тога је остао много богат. Имање му је расло спаким даном. Ипак није иикада заборављао на евоју лрошлост и увек је помагао еиротин.у и убоге. Својом добротом се рашчуо по читавој ожолини и свуда се говорило о аеговим доброчинствима. Чак је и његов брат чуо о њему ж дешае је да га посети. Он му се ммого обрадовао и исиричао му је цео случај како ее обоЈатио: иако је најпре видео на њетовој њиви Срећу која је еиупљала класје, како се решло евоје Беде, вагњуривши је у муљ и све друге ствари. Затим га је Согато ночастио и дао му иа пут мпого поклона * поваца и братски се опроетио. Алм његов брат је био завидљив н није му много среће мелео. И док се враћао ку' и, сталио је размншљао о томе *а*о Сж опет послао своме брату Беду, да му имање тако не цвета. Док је игаао кући, путем је размишљао како да пронађе Беду и да је попово пошаље

брату. И кад је дошао до оног места где је брат загњурио сандук у муљ, дуго је тражио и кад је пронашао, отворио је сандук. У томе часу Беда је искочила, расла и скаКутал:а око њега. Загрлила га |е и захваљивала. му што је ослободио. — А за то што си ме ослободно, никада нећу ни т&бе ни твоју породицу да напуштам, него ћу стално да вас пратнм куд год се будете макли. Узалуд је завидљиви брат уверавао да је.код његовог доброг брата боље и да треба тамо да оде, било је све узалудно. Више ннје могао да је наговори да га остави, пнје могао ни да је прода некоме, ни да је удави, увек му је ишла уз стопу. Оне дарове што је носио својој породици, лупежи су му на путу украли. Кад је стигао кући, нашао је зга.риште, јер му је гх>ом. у кућу ударно. Сву летшу на њиви му је одиела вода, пошго се оближња река излила.

Школа је пичела. Вредни ђаче

И тако завидљивом брату није остало нншта друго до Беде. Трм тпкача 1У1>е дил»у који се налази т ирном пољу. Којим путем тркачм могу да дођу до цил,а? Олга П. Зупаи уч. III о. г.

РЕШЕЊЕ РЕ^СА В (р)ода, све(т) о пер(о). лед <6 Ц, (е)рна о Б Р. (ојаза =р Вода све опере до црна образа.

(51 \ц>ОЈ\&

понав л>а задатак... (Снимак: инж. Р. СтефаноЈшћ)

\/[Шд и 'фЈК.Џ 3

Тек пробило љуску паче и почело већ да кваче и двориштем лако краче, а пред њега скочи — м а ч е.

деци живот мраче, учим да се не шегаче". И, штогод је могла јаче, кљуциула је трипут маче и узела своје паче, па замакла у еоиачв. Искљуцано оста маче своју шалу да отнлаче. Ето згоде за читаче из тог паук да взвлаче! А-а

Три тпркача

Мачје очи претњом зраче, па због тога пита паче: — „Шта погледи твоји значе, кад се добро протумаче? Раменима маче смаче н шапицом пљесну паче и с осмехом рече јаче: — „Де, не бој се, мој јупаче"! Од те шале гакну паче тако тужно к'о кад плаче. То у срце квочку таче, јурпу, што је могла јаче. Па кад стиже, снази маче, квоцну: — „Такве нанадаче, што ми

Једно јутро рано пре што сутае снну малева пчелица V ваздух се внну, Кружила је брзо широм овог света. док не спази крунину лепог белог цвета.

Иоклони се пчелица томе лепом цвету: „Ти си ш$ете на^лепши на овоме свету,

Тако рече пчелица не зна друго шта ће али цветак не говоин само плаче плаче.

„Ах. ти Боже добни дај ми крила мала за книоиа лепа лепоту бих дала.

И истога часа ко што цветак жели створи се од цвета један лептир бели

И малени лептир пун неке милине одчете са пчелом у оајске висине

Поклони ее пчелина умил»ато зуји радује се много да око ње бруји