Коло

13

Једпом кад сам дошао чак до краја света, пчелу сам угледао иоред једиог цвета. Ведика је као во, то још нисте знали, у стању је човека на земљу Да свали". Дечица га слушала, а нека му веле: „Колике су кошнице за те крупие пчеле?" Одао се ловац тад: „Ловачке ми срзће, к'о и наших пчела, н и маи.е, ни веће" ... М. Васкин

Гусарев врт Једаи од стаоих познатих гусара имао је ввт оваквог облика какав видите на слиди. Оваког свог »аробљеника пуштао је. пошто полоаси тражени откуи. на слободу али с тим да нрво прође кроз његов впт улазећи на капију коЈа је означена улазном стрелином

и излазећи на месту које 1е означено Тизлазиом стпелипом. Ко не би умео *да изаће из впта остајао

Је и даље попед положеног откупа. Да ли је било могућно пооћи кроз гусарев врт — лавиринт?!

Скупила се дечица око чика ГСоје, а он им је причао долсивљаје своје. „Ловац сам ја, знате то, прич'о сам вам често, и да волим путоват' из места у место.

(а&а

{( ЈЦС1ЛС1 Јј !дл АД ј

а јесењој прецветалој ружи стари врабац клонуо и тулш. Како тужи, рекао бих цвили: — „Летњи дани, дивни ли сте били: пуни сунца и рајскога. миља и у храни свакога обпља. А сад стигла јесен, пуна кише. Нигде мухе ни комарца више. Још кад зима по«пе снегом поља и обели брег, шума

ха и дебелкх црва даћемо ти зрневља и мрва. Па кад смрзне и свуд буде бело, биће теби угодно, зацело. Кад~ год хоћеш, ма у које доба, моја ти је отворена еоба. Ту је топло, а има и свирке. Само кљуцни у клавирске дирке". Слуша врабац са ружина. грања, чини му се чисто жо да сања, па јој ваи?е:

— „Добра секо мала, од срца ти на понуди хвала. И зрневље н мрве узећу, ал' на стапу гост ти бити нећу. На част теби и жлавир и ооба. Ту бих био на нвици гроба. Твој ми мачак ноодавно нрети. Стар сам, још пе жллим мрети". То је реко, диго се на крила. Зачуђена ост-а мала Мила. А -а.

ДА СЕ ИАПРЛНИ ПАР

и доља и од мраза поиуцају гране, чпме онда да се врапци храпе?. Пооканаће и стари и млади од сгудени и од страшне глади". То с прозора слуша мала Мила, један дечји анђео без крила, па му вели: — „Не брини ^а храну! Замолићу моју добру нану, да одобри: ја и моје бате целе зиме да бринемо за те. Место му-

7Ж0ИИ Ја сам име мушког тзода, Име биљке а и плода. Држите ее ма ког реда. Чита.јте ме о>страг. спреда. Окрећите страиу сваку. Не мењам се ни за длаку. Кад с смени слово дрво, Нисам ни плод а ни дрво, Всћ страшило за све оне. Што се добрих дела клоне. (Дуд — еуд) А-а Ја у мудрој глави ничем. Вредиом рукОм облик стичем. Иити зборим, нит' се мичем. Али опет еве изричем. Људско знање вечно носам. Погодите, ђаци, ко сам! (Књига) , А-а Ц-1п' е енна и' мцзкка Није хука, Није бука Кад што изгледа, Међу њима, Свииачима, Има пеког реда.

Дуго уче, Тек је јуче Вила проба стота. Сад што знају То свирају Иапамет, без нота!

Орила се ларма. Дискусија — збрка, Док се иису сложи.ли — Мајбољи је Мрка!

Истина је само, Много баш ие вреди, Ал екииу његову Ннко да победи ... Па кад је већ тако — Да би мира било. —. Иајбољи је Мрка Док је Попац крнло .. * Радмила Ђорђевић

Сва пол,а ко|а чкама испуните •Чачулићстс се и С Ј| И К V ЛООИТИ.

су обележена тапаж.БИво оловком. сами какву ћете

На овод слици еве етвари имате V дупликату Да бисте наиравили пар . све једнаке ствари треба везати [едном линијом. али тако да се те лини.је и не додирују. и не сску! Покушајте! Решења има неколико. ч

Летос су оаи малншапи били спретни лакпатлетичари. па су „трснирили" чак на обележеним плочницима београдских Vлица. Лсто је прошло, и они су пошли у школу. И сад сУ вРСДНи ђаци. (Снимак: А. Симић)

ш

Овађали се врапци Ту на једној грани, Препирали живо Ко најбоље брани. Једни веле овај, Други тврде тај... Али свађи никако Да учнпе крај,

А то чине Због милине Музикалног света. Зато уши Нек запуши Ком музика смета! БРАПА За попуњавање