Коло
2
@А/сс
По испжтивањима у радиестезији товек зрачи следећа главиа зрачења, која су сва електромагнетске природе ж међуообио се разликују таласним дужилама: 1) Зрачење церебросниналнот оистема. 2) Зрачења система симиатикуса. 3) Опште људско зрачење. 4) Сексуално зрачење. 5) Лично зрачење. 6) Меитално зрачење. 7) Животно врачење. Осим тога човек има око себе »оне електрицитета и може да емитује радиоажтивно зрачење. Сва су ова зрачења врло важна и виторесажгиа, али ћемо се дана<с поза. бавити само најинтересан-шијим томеђу њих а то су: зрачења система оимВатикуса и меиталио зрачење. 1 Зрачење системз симпатикуса Оимпатични систем ради независно џд натпе свести и воље. Од њега за»иси рад органа за варење, крвоток нтд. Шегово је таласање електромагнет«ке природе. Са његовим таласима може да се изврши опит поларизације * рефражције. Оважо зрачи цео еимпатични и пара№мпатични систем. Клатном са дужиком конца за ово зрачење може се жратити свуда по телу, где год има неЈава симпатикуса, а нарочито на плексусима и затим нешто слабије на сви*а органима и у онште по целоме телу. Иопитивање иерава симпатикусових Блатном показује, да их има позитив-
Зрачење симпатикуса.
иих и негативних, показујући на тај жачин смер електромагнетских таласа који пролазе кроз њих. Са спољне стране теда показује се врачење симпатикуса овако распоређеио: а) Зрачење око целога тела слично (Впецифичном зрачењу ма кога материЈалнога тела у пгарини од 1 до 2 оандаметра са појачањем око руку, ногу ж колена где шжрииа слоја зрачења Може достићи 5 до 10 сантиметара. б) Пет хоризонталних површинских Врачења као на слици од којих је најЈаче оио у висини плексуса солариса. в) Зрачење из прстжју, праволинијВко и врло живо. Таласање симпатикуса појављује се Т облику стациниранога таласа који се може мерити- Стави се шака положена ма сто поред лењира тако, да кажинрст буде у висннп пуле на лењиру. Из прстију полази праволинијски један талас симпатикуса који има дужину 64 саитиметара, а чворове на четвртинама тј. на сваких 16 сантиметара рачунајући од врха кажипрста односно од нуле на лењиру: Ово се може лако и лепо контролисати клатном чија је дужина конца удешена за зра,чење симпатикуса. Такво клатно ће се окретати почев од врха кажипрста до остојања од 16 •сантиметара позитивно тј у правцу кретања казаљке на сату, на отстојању од 16 см. тј. на чвору оспилираће, па ће се идућих 16 см. окретати негативно тј. супротно кретању
казаљке на сату итд. Ако би клатно осцилирало пре остојања од 16 см. од краја кажипрста значило би да пацијент није здрав. Воајом (чувени француски радиестезичар) наводи случај где је ова дужина била спала на само 8 см. и каже, да је лекар том ириликом дао дијагнозу поред болести извесних органа и недостатак функционисања симпатикуса. /\,л Менталио зрачење. Зрачење снмпатикуса и-скоришћено је за дијагнозу клатном по методи Воајомовој на овај начин. Пацијент и лекар радиестезичар не смеју имати при себи никакве металне предмете. Најбоље је да и пацијент и лекар имају на себи црне огртаче. Спрема се клатно са дужином конца за зрачење оимпатикуса. За Воајомово клатно пречника 31.5 мм и тежине 40 грама дужине конца за зрачење симпатикуса износи 158 мм. Радиестезичар се служи кажипрстом леве руке као антеном и њиме он полажо креће у близин# тела пацијентовог. Где год је нормално зрачење кончића симпатикуса у телу клатно ће се окретати позитивио. На месту где у телу има какав болестан орган зрачење симпатикуса биће поремећено и клатно ће се, кад кажипрст леве руке на то место дође, зауставити. На тај начин се утврђује место, где има какав болестан орган. Који је то оргаи утврђује се на тај начин што радиестезичар упире прстом у правцу тога места из два разна правца. Пресек та два правца показује тачно где лежи тај орган. Није потребно наломенути, да ова испитивања кад се тиче лечења, треба да врши само лекар или радиестезичар под контролом лекара. Ментапно зрачење Још су стари народи тврдили да из човечије главе избија зрачење и прави око главе као неки пламени круг — ореол. Отуда води порекло и онај светао круг који се црта на иконама око глава светаца. Осим тога знали су ови народи служећи се клатном и рашљом, да и цело тело човека зрачи и то су називали ауром.
односно мозга човека испитао је ВоаЈом на' следећи начин слул«ећи се и . једним помоћником: а) Припремио је клатно оа дужином конца за зрачење. сребра. Метнуо је један сребрн новац на сто, а поред новца, а између новца и помоћника при овоме раду ставио је руку. На тај начин ако има емиоија каквога зрака она мора проћи кроз његову руку и бити ухваћена од њега. Договор је, да помоћник не саопштавајући треба наизменично у разним временским размацима, да мисли и да престане да мисли на сребро. Сваки пут кад је помоћник мислио на сребро клатно Воајомово је реагирало окретањем и лрестало се окретати (са малим закашњењем услед инерције) чим је помоћник престао да мисли на сребро. б) Док је помоћник мислио стално на сребро Воајом је, држећи стално руку између помоћника и новца примицао ту руку помоћнику тражећи стално правац у коме клатно реагира. На тај начин је Воајомова рука била вођена по једној линији која се завршавала на слепоочници помоћника која је била ближа новцу. в) Исти је опит понављан удаљујући мало помало вовац до® није био однет у суседну собу. И тада је могао Воајом, да руком ухвати поред новца зрачење, па да идући по правцу зрачења, које је .пролазило кроз зид, дође до слепоочнице
Сва ова зрачења постојала су док траје помисао на њих и престајала су оа њиме. Ова веома важна констатација је навела Воајома, да ова зрачења сматра продуктом менталне радње оаме мисли. Он је ово зрачење зато назвао менталним. Кад мисао није била нарочито наглашена ова зрачења или нису постојала или су била врло кратка 60—80
1Еоеп4е: 4 М Ме№. Ј Јза1аПоа В ВаНе. С СаИапошеКг Е1ек<гоше1ег ваегТе1ерЛоп, И НеђепксииВ8сћ ШаКег ^
: XV Локализопаљс менхалног звачења на мозгу Међутим су тек у најновије време Француз радиестезичар, инжењер Воајом клатном, а професор одељења за експерименталну биологију на анатомском институту универзитета у Минхену доктор филозофије и медицине Јозеф Вишт осетљивим физичким инструментом детаљно испитали ово зрачење, а и целу ауру. Ово зрачење које избија из главе
Електрична зона око човека: Е = електрицитет, 8 = статични електрицитет. по-моћника која је била оа стране новца. Појава је престајала чим је помоћник престао да мисли на новац. . Из овога опита следује неносредно закључак, да постоји врачеље, које у тренутку кад помоћник мисли на сребро полази из његове слепоочнице и спаја је са објектом на који се жисли т.ј. у овом случају са сребрним новцем. г) Ваљало је сад још идентификовати то зрачење. У ту сврху, дож је помоћник мислио ма на који објекат стављен рецимо са његове леве стране Воајом је стављао према његовој левој слепоочници клатио и тражио постепено повећавајући дужину конца, дужину на којој ће клатно да почне да се окреће. То је било лако наћи. Са том реглажом клатна (т.ј. са том дужином конца) добијао је Воајом окретање клатна на целој линији која је спајала леву слепоочницу помоћникову са објектом на који је мислио. Он је ноновио тај опит беаброј пута у свима могућим правцима и добио увек окретање клатна на нравим линијама, које су спајаА објекат на који је помоћник мислио са његовим слепоочницама или према положају објекта са челом и разним тачкама положеним позади, са стране или поврх лубаље.
Шема апарата за утврђивање зпачења из човечијих пости]у. сантиметара. Али, кад се мислило снажно на тачно одређенп објекат, онда је досет ових зракова био огроман, скоро неотраничен. Испитивања ових зрачења физичким инструментима Немачки научник кога смо нашред номенули доктор Јозеф Вишт направио је један нарочити апарат „бројач са шиљком" сличан Гајгеровом апарату, који је необично осетљив, па га је онабдео појачавачима и телефоном тако, 'да је могуће констатовати под нарочитим околностима пгумове у телефону кад је са шиљка отишао или на шиљак апарата дошао ма и један | електрон. Са тим апаратом он је испитао разне радиестевијске појаве, па је испитивао и човечје тело. Он вели: „Влижа испитивања о распореду просторних пуњења око човечјега тела показала су, да се углавном рааликују два олоја, један спољни, прилично дебео, који садвжи поглавито лаке негативне делиће, и други унутарњи са већим и теже покретљивим носиоцима пуњења вероватно оба знака. Простираље ових слојева је под истим околностима мерења код разних људи различито и мења се изгледа са временским приликама а и са здрављем човека. Понекад су посматране на махове анатне промепе дужег или краћег трајаља. Можда се притом радило о утицају спонтапих кожних пуњења. Овде се отвара једно пространо, ново поље испитиваља чије су појединости вредне систематског испитивања. Бманација човека коју је мање осетљивим методама показао В. К. Милер из Цириха, спада у ову област, али обухвата према мојим испитивањима претежно теже, телу ближе делиће. По моме мишљењу преставља цела област ових корпускуларних зрачења н еманација физички садржај за круг појава, које је стара медицина називала ауром." Инж. Б.
Главни уредник: Мића Димитријевић (на путу ★ Заменик: Уредник: Бошко Токин ♦ За фотографије: Александар Симић =1= ТТрта Ђорђе Лебачев * Урепвиштво ТТоентсареова 31. Телефон 25 -010 * Власннк и иадавач Српеко издавачко пггдузеће А. Д. Јован Тапонић * Адмипистраиија Дечанска бр. 31. Београд. Тел. 24-001—10. ПТтампа „ПТтампарита Београд" А. Д.. Дочанека 31. Тромесечна претплата 58.— дин.