Коло

(8) Нежно као скуподену вграчку АрнаЈгтин је скинуо с коња и осмехнуо се вевољно гледајући у н>ен накрнвљени валпак, угужвану официрску блузу Љ)атљаву, и емакнуте чакшире војнн!же нспод којих су вирили набори од (еанких свилених шалварица. Тома нм је ножурио у сусрет. Опро(№ио се од Арнаутина срдачно као са вратом, Алта му је савила око врата Втке н гледајући га дуго, уморно проМапутала му у лице: — Јусуф ... Бим берићт версн од *ебе ... Алах нека ти илаги. Носи сеЛам на моју мајку, на татли баба моЈега, на браћу, Мерсију и Арифу и на Усу. Мрки Арнаутин је ваплакао опет, нодигао н>ену руку до свога чела, па !ее отргао, тресући раменима, и пожу»ж> према караулама да бавара страже. Младић је узео девојку на руке и Вошли су кроз још ретку шуму, шум№о цвеће и палрат. Одједанпут су за(Стали. Из далека је одјекнуо коњски топот. ©ни су се окренули и погледали низ брдо. На четири брза коља као стреЖе летели су уским путем четири Јуеуф пашина сејмена... Алта је .цикжула и покрила лице рукама и потрчали су опет кроз шуму. Али само жгао су пошли доле за љима одјекнуки су пуцњи. Они су се зауставили и окренули ее опет. Доле на пољани пред њима на уласку у шуму, клечећи на једном холену, са пуппсом наслоњеном на вбраз Јусуф је пуцао на сејмене. Ви1*ели су само како се један од њих Срупгао са седла а његов коњ је заК>иштао и појурио пољем као по-. Маман. Младић и девојка пожурили су опет Дршћући ... Сејмени су оставили друга и пуцајући без престанка на Јусуфа, који је кидисавао на њих на стојину корачаја, појурили су у шуму. Алта је бацила руке Томи око плећа и јаукнула: — Бегај...

Нећу, Јекнуо је младић... Туј ув тебе главу имам да гу-бим. — Бегај, јаукнула је Алта. Не била ти проста моја снага, коју сам ти дала. Кад те нмам, кад си ми жив, Исус а Алах ће не саставе кад тад. — А ти? дрхтао је младић. — Не смеју ми ништо ... Ђерка сам на Риза беја валију. У младићевим грудима је хучало... Подигао је Алту са земље, стегао је у наручја силно као пред издисај и обасуо је крицима, сузама, пољупцима. Затим је спустио, стегао неснице, напрегао последњу снату и појурио према граници. * Блага и бледа месечина маја греје над шумом. Тома отвара очи. Само пре пола сата прохујао је поред граничног сгуба и пао у траву без свести... Слуша и чини му се да чује у даљини халакање, коњски топот и Алтин врисак који се губио све даље н даље... Он зари лице у земљу и јаукну као рањен. У своме раскинутом срцу он разумеде, осети одмах тога часа, да је внше неће никад видети, нити загрлиги рвоје злато, своју Туркињицу ... нежћу и чедну као пустињски цвет ... И никад више ... Мало после наишле су патроле. Граничари су се нагли над њим и питали га: — Кој си бре и зашто бегаш? Заробљеници сербез иду низ путеви ... Тома је гледао у њих као пијан. У његрвим очима подадулим од муке и влажним, лежао је жал широк као развалине воде и раскинута душа н младост његова. Али нико није разумео ... Раскопчали су му џепове од копорана, нашли му војничке исправе и у свиленом срмом извеженон чеврету увијен осушени цвет који му је Алта поклонила последње ноћи у Рашид беговој башти... '— Другаре 5 .. миришеш на ханумвку душу, васмејали се раскалашно младн граничари. Тома није одговарао ништа, није нружио руку да цвет и ч&вре узме натраг. Верујући да је болан донели су носила и однели га у караулу. А у вору расклопила су се нагло врата на караули д граничари су увели Јусуфа расжопчаиог, разбарушеног беа феса. — Другар. Арнаутин казује да те виаје ... Пошли сте заједно. — Јес... казао је мукло младић. Мене да одбрани уби сејменина. Граничари се нису разбирали више н хитро еу изашли. Јусуф се скљокао према младићу, загледао се зажарепим зеннцама у њега... клизио је по његовој клонулој и непокретној младој снази... Понирао дубоко у његове очи, у његову рану у срцу ... затим је одмахнуо руком и казао мукло: — Беше... — Беше ... уздахнуо је дубоко Тома, као ехо за њим... Паде Јусуф паши у руке и као уплашен да му ко не отме јединога сведока његове среће и мука додао је: — Јусуф ... ти ћеш при мене ... за сав век... Не искам да останем жив, ама мајку имам. На тврдом Арнаутиновом лицу заиграли су мишићи... Он је заплажао опет, ударио челом у земљу и одговорио: — Бим берићет версн. * Тужна је ушла слободија у дом Стојана и Коле Србинца јер на њихову порту није ударила ни у дал ни у ноћ вл брижне шеснаест недеље од како се Томи надају његова млада рука нитн св вратио да улегве у кућу млад као вихор и да им каже од некуд: „Добро вечер". Изгубљена нада вејала је кроз башче и одаје Србинеке, Аџи Томине и далеко у Врањској равници кроз усамљену кућу и ћифлуке Дилбер Стојанкине која је оне ноћи дала свиреду жртву од себе да снасе његову младост. Старци су ншли оборене главе и распитивали сважога живога који је у град стизао, међу војницима, међу којима су многи знали да је пошао са војском н борио се јуначки до нспред еамога града, али одатле нико га више није видео ... Само је Алтана чекала... Срце је било пуно, осећала је да јој се чедо краде од негде далеко, а еве врачаре код којих је одлазила дан ж ноћ, кавале су јој, жив је.. н мајчино је срце веровало. И оне ноћи кад је Јусуф вакуцао на капију њено је срце запевало опет као нежада и полетела нрва да отворн сину кога је снажни Арнаутии носио на рамену. Силиа у овојој радости она је скинула Тому са Арнаутинова рамена, подигла га у руке и аакликтала: — Из ропства ли идеш, јунаку мајчин? — и повела га у кућу кроз коју се разлегло радосно клицање кад је младнћ ушао. А рано ујутру пријатељи, родбина и читав град полетели су да о<5иђу првога војника свога, који је лежао рањен на постељи, са цвећем и понудама. Али дани пролазе а младић не устаје. Његова је раиа добивена пред градом зарасла одавно и још далеко тамо у Риза Валијином конаку на Кооову. Али рана коју је понео оданде болела је и крвавила.. Поваздан седе тетке уз њега те га негују. Деде, Стојан и ТЗаур Тома, се брижно нагињу над њим, а кад он отвори очи крију ту бригу и соколе га. — Доста легање, бре мушки ... Војник си... Дизај се ... Град иска да те види. Двори га мајка, а верпи Јусуф клечи ваздан и еву ноћ на једно колено

Кроз нашу земљу

„Ђокипа воденица" на Пеку код Великог Градишта.

(Онимак: ишк. Р. Отефановић)

г,

ПоП -МЛАДЕНоВЕ

х верно прати сваки његов покрет, случ ша му дах, чека да каже једну жељу на да нотрчи да га уелужи. Али младић не говори н не тражи ништа. Али молбе н сузе мајкиие умилостикише га најзад. Он се диже у јесен еломљен као етарац, његово чело секле еу две оштре боре и ране седине трентале еу му у коси као сребро. Алтана, је видела једнога дана те седине, узела га за руку и казала: — Синко, немој толко ... Сви смо мерак имали. — Нане... да Је само тој... Уј Шемса хануму сам робоваја... С Алту еам се састављаја ... Сас Јусуфа гу поведосмо овамо, ама тги гу отеше Јусуф пашини сејмени, — а венчаше не калуђери у мапастар на Косово. Алтана је само раширила руке као да се земл>а отворила пред њом, притиснула младићеву главу на своја недра и заплакала. — Ох, тужно чедо моје. * А тога дана кроз Косово су се трескали тешки фијакери и „стремови" — клопара кола под арњевима затворени тврдо као куле, пуни нагизданих младих и старих ханума које су се угрејане у топлом јесењем дану у својим затворима хладиле везаним чевретима и тешким лепезама. Сто гочева ударало је у исти мах, зурле н таламбаси одјекивали су на далеко ... Деца, младићи и старци ишли су око кола пешке, скоро у трк да достигну коњанике који су јездили напред. — Заваљени на својнм хатовима, угојеним и покрнвеним тешким златом проткапим ашама, које су додиривале земљу ишли еу певајући и бацајући кубуре из пиштоља и кратких пушака, сви косовски Турци у еватове Јусуф Али наше. Прасаж пиштоља, пеема, свирка, рзање коња и трескање кола испунили су приштинске сокаке и у томе џумбусу никоме ии на ум није пало да тамо у конаку Риза бејовом једне ерце мало хао закаснела звездица обамирало од бола и од етраха. * У хоиадсу пуном тулшога весеља, сува и уздисаја, пред великим огледалом као птица поломљених крила клечала је Алта између етарих ханума-вештахиља н робиња... и док јој једне телеишу лице густим миришљавим леиком и варком те да се нигде не впди аена сјајна н светложута кожа као седеф на побледелим образима, друге јој неуморно опруженим рукама мажу, танке ноктице густим црвеним бојама... треће јој хитро везују око руку гривне н бисер, а четврте ките грло и грудн златним низама и ђерданнма хоје су преносиле младе робиње у тешким кутијама у стамболском дуборезу. — Пета послата од младожење клечала је у страну у фереџи ћутљива као фантом и надгледала опрему сутрашње пашинице. Несрегна се девојчица за све време није мицала... Скоро без даха предала се у руке женама које су је спремале, тискале ее око ње и кликтале од радости колико је Ђул-ханум хубава невеста. Из угла собе неколико младих чочека скакало је са земље и вихорило је треекајући у мале даире кроз собу . •. ... Њена тек израсла коса лежала је у таласима низ врат и рамена. 'Гада се помакла с места стара ханума и извукла испод фереџе малу невестињску капу од светлих бисера са огромном челенком од драгог камена на средини — дар од младожење — и пошла да етави Алти преко растурене косе. Тек тада девојка се освестила, окренула главу од сгаре хануме, пружила руке према њој и цикнула: (Наставиће се)