Коло

4

Речитије од свега говоре ове језиве слике о терору англоамеричких ваздушних пирата над српским невиним становништвом. Пропивена српска крв двадесетог октобра 1943 године у Нишу најречитије гозори о заблудама оних заведених Срба који упиру своје наде у англо-америчко пријатељство и у њихову хуманитарност. Крвави покољ гопоруког српског становништва трагичном убедљивошћу говори нам о варварском пријатељству оних ноји су нам већ небројено пута преко пондонског радиа а кроз уста плаћеника и несрба, уверавајући нас у своје пријатељство, копали гробове... Гроб на нишком гробљу, обележен нрстом на којем су исписане сако речи: „20 ОКТОБАР 1943" неће, знамо, бити последњи, али, исто тако знамо, да је у њему поред невиних жртава покопана и поспедња вера у пријатељство које нинада није ни постојапо, да је у њему покопана и последња илузија још оне преостале шане занесењака... Од сетве пустоши и крви, од сетве смрти — знамо каква нас жетва чена...

Српска влада одржала је 27 октобра, у Саборној цркви, помен жртвама терористичког напада на Пиш. Помеиу су присуствовали сви чланови владе, на челу са претседником, гепералом г. Миланом Ћ. Недићем. После помена г-рађанство престонице је одало пошту једним минутом ћугања. (Ошшци: Ов. Грдшан 5, а . Оимић 1)