Коло

ПРОБЛЕМ БР. 97 Др Алфред Рат

чио о?и]ач кроз прозорТ — 115 Да жн вила има телефон? — 12) Да ли јв кога било у вили када јв обијач упал у велу? — 13) Да ли се могу вндеги трагови пролаза једног аутомобила? 14) Да ли су врата на вили отворена или затвореиа? — 15) Да ли је на главној фасади отворен још воји прозор сем онога кроз који је обијач утекао? Тачан одговор на сва ова питања дајемо вам у идућем броју, тако да ћете моћи проверпти шта сте све вндели * с с! е 1 6 Бели вуче и даје црноме мат 1:отеза. Решеље проблема број 96 (Георга Хохолоуша): 1): Зе4-§б. ФРАНЦУСКА ПАРТИЈА '(Играно у VII колу туриира за шамЧ пионат Србије 1943) \ Бели: Брана Павловић. ј Црни: др. П. Трифуновић. г 1) е2—е4, е7—еб; 2) <12—<14. (17—135; 3) е4—е5, с7—с5; 4) Б<11—е4. 8ђ8—сО; 5) 821—1:3, 17—15; 6) Б§4—§3, 8с6:с14; 7) 513:<14, с5:<14; 8) М1—е2, М8—с7; 9) 0—0, 3§8—е7; 10) ћ2—ћ4. 8е7—сб; 11) И,с1—14, 1Л8—с5; 12) 8к)1—<12 0—0; 13) а2—аЗ, а7—а5; 14) Та1—<11, К§8ћ8; 15) 8<12—13, Та8—ћ8: 16) ћ4—ћ5, ћ7—ћ5; 17) 1.14—85, а5—а4; 18) ТсП(13, к>5—ћ4; 19) ћ5—ћб. §7—§6; 20) 1,05—16 + , Т18:16; 21) е5:16. Ос7:§3; 22) 12:§3, ћ4:аЗ; 23) ђ2:аЗ, еб—е5; 24) 16—17, 1x8—<37; 25) К§1—ћ2, 1^:5—К; 26) ТсЗЗ—<11, 11,18:ћ6: 27) Тс11—ћ1. Т1зЗ —с18; 28) 1,е2—к>5, е5—е4; 29) 813:34. 8с6:<14; 30) 1Д>5:с17, Кћ8—§7; 31) Тћ1 —ћ7, 8(14 :с2; 32) 1x17 :а4, 8с2—еЗ; 33) Т11—ћ1. 65—<14; 34) 17—18Б + . К§7:18; 35) Тћ7:ћ7, 8еЗ—е44-; 36) Кћ2—ћЗ. 8§4—16; 37) Тћ7:ћ6, К18—87; 38) Тћб —ћ4, §6—§5; 39) Тћ1—ћ7 + , Ке7—§6; 40) 1^4—103, §5:ћ4; 41) еЗ:ћ4, с14—<13; 42) КћЗ—§3, е4—еЗ; 43) К§3—13, еЗ е2; 44) К13—12, 816—е4 + . Белн предаје. Оштра и врло борбе1га партија, једина на читавом турни»у у којој је првак др Трифуиовнћ вар неко време стајао критично. На крају је и у овој партији истрајност н рутина ДР Трифуновића победила.

ГЏ ЛРТ11Т1Ј ? КОЈА ЈЕ ОВО ЖИВОТИЊА? Данашњи цртеж"претставља вам животиљу која се лови и у нашим крајевима. Тешка може да буде до двеста кнлограма. Под кожом има дебео слој сланине. Чуло мприса одлпчво јв развијено. Живи у чопорима. Преко дана ое одмара у некој густој н влажиој Јнумици, а увече излази да тражи храну. Тада осетлшвом и риљастом аушком вади кореље, црве и другв животшћице. Али ова животиња једе и буков и храстов жир и друге плодове,

БУДИТЕ ДЕТЕКТИВ овој слици имате једпу вилу у коју је упао један обијач. У вили се бавио свега два минута и затпм је

отишао носећи собом свв што је могао да нађе и што је било згодпо да се поси. Дајемо вам три минута времена да пажљиво разгледате слнку, па нам онда одговорите иа ова пптан.а: 1) У којој улици се налази впла и који број носи? — 2) Колико је сати било? — 3) Кога дапа је опљачкана вила? — 4) Кроз који је прозор ушао обијач? — 5) Кроз који прозор је утекао обијач? — 6) На који начин је успео да побегне? — 7) На којој се страни налази прозор кроз који је обијач ушао у вилу? — 8) Колнко.има ппозора на споредној страпи виле? 9; Колико прозора има на предњој Фасади виле? — 10) Помоћу чега је уско-

затим птичја јаја. мишеве, па чак ж лешеве. Има извапредио оштрв очњаке, којима се служи прилшсом тражења храие. Ова животиња креће св врло брзо, чак и по муљевитом терену, пошто на иогама сва четири прста могу да св размакну п спречавају да нога упада дубоко у муљ. Плнва одлично. Када западне у зајесана поља, ова животиња може да направи грдну штету. Ова животиња се радо лови због укусиог меса. Међутим, лов је опасан, јер када се ова животиња раздражи напада и на ловце и може опасним очњацима да нанесе велике повреде. Дакле, како се зове ова животиња коју свакако познајете? (сииаа втгаиђ") ЧИЈИ СУ ОВО СТИХОВИ? ПРОЉЕЂЕ Немој драга, ноћас да те сам обрва V да склопиш очи на душеку меком! Кала месец сине пад Нашом ријеком, и на земљу падпе тиха роса прва, родчће се младо прољеће I И свида просџће се мирис плавих јорговапа; и пахуље снежне падаће са грана у наш бистри поток што баштом кривУДа. Лзвиће се вељо над нашим Мостаром, и сваки ће прозор засути бехаром, да пробуди срца што љубе и горе... Зпто немој, драга, да те сан обрва/ диђи и у башти буди рижа прва, и на моме срцу мириши до ворв. Да ли знате. чији су ово стигови? Свакако да их знате, а ако не внате лако ћете погодити. А да бисте моглл да проверите своје зпаље дајемо вам одговор одмах додо. "(вциигвцј алмасу ђиоап зг оао •ОШ.В1 010 ШГИГОЈОЦ 'ОПМП 01ВНЦ)

6 — Да ли животиље. ттде предмете исто као што и ми видимо? 7 — Колико живе корњаче? 8 — Колико може орао да живи бе» хране? 9 — Колико може кондар да живи беа хране? 10 — Да ли се девојке у Индији рано вере? 11 — Колико се од прилике килограма рибе улови за један минут на целом свету? 12 — Којом се брзипом креће сунце? 13 — Да ли гранит садржи воду? 14 — Какву су обућу носили стари Египћани? 15 — Колико може албатрос да се одржи у ваздуху а да ни једа.н једини пут не махне крилима? 16 — Која се пошта- може сматрати з* најчуднију на свету? 17 — Да ли су најјаче животиње месождери или биљождери? 18 — Шта је кит? 19 — Зашта се употребљава хромит? 20 — Да ли сва жива бића спав&ју заг творених очију?

иит ШЖ О КОЈИ ЈЕ ОДГОВОР ТАЧАН 1 — СаиДсатик ЈеНиг је: почетак португалске химне латимска пословнца стара ћачка песма врста старог ликера. 2 — Агрегатно стање је: хемиски израз врста ратиог стања банкарски израз пољоиривредни термин 3 — „Краљгву јесен" написао је: Влада Стапимировић Милутин Бојић Војислав Илић Ђура Јакшић 4 — Бајепек је: планина одећа суд воћка ■ Тачии одговори:

ИЗ 96-ОГ БРОЈА •дговоо на „КОД ЛЕДЕНОГ ИЗВОРА« 1

У кафану „Код леденог извора" свратили су: кочијаш. фарбар. полицајац. ловац. столар. мотопиклиста, улице.

димничар и чист &ч

1 — Саи^сашиз 1311и« је почетак старе познате ђачке песме. ко* ју певају многе генерације на универзитотима и гимназијама. По стој прилипи ов« стара ђачка песма спевана је 1276 године, а први пут. и то на латинским и немачким изметпаиим етиховима, штампана 1в 1776 године. Дефинитиван свој облик којш је задржала ло сада. песма је добила 1781 године. 2 — Агрегатно стање је хемиски израз а под тим изразом разуме се начиб на коЈа с*у наслагани делићи (молекили) неког ла међу собом. 3 — „Краљеву тесен" написао те Милутин Војић, кљилсевник, лирски и драмски песник (рођен 1802 у Београду. умр« 8 новембра 1917 године у Солуну). Поред великог броја лирских песама написао јв и две драме V стиховима: „Крал>еву тесен* (1913) и „Урошеву женидбу" (1914). Обе су приказиване V Народном позоришту. 4 — Бојелек 1"е женски аљетак. врста вубуна ол вунепе тканине. чохе и свиле.

ПИТАЊА 1 — Колика је температура потребна да би од пшеничног зрна никла пшеница? 2 — До ког стеиена географске ширине може да сазри жито? 3 — Да ли мајмуни воле остриге? 4 — Када је и где први пут заведено такозвано летње време? 8 — У- чему се састоји разлика изЈГ„' мећу летљег и зимског времена?

[Г

■п

12.

1к

аг

|г+

Хоризонтално: 1) Га,о. 4) Дрво. 7) Исказати. 8) Врста змије. 9) Врста тикве. 10) На који начин. 12) Коњ жућкасто-црвеитсасте длаке. 14) Косим правцем. 17) Који много зна. 20) Нажуљено место. 21) Примете. 22) Високи достојанственик у доба турског царства. 23) Алкохолно пиће. 241 Голишње лоба. Вертикално: 1) Нагао. 2) Плот исплетеи. од гтрућа. 3) Степен. 4) Врста птице. 5* Темељ на коме је нешто основано. Оштар акценат у . грчкој граматипи. 11) Без репа. 13) Буктиња. 14) Одређена * ограничена болест. 15) Ограда за стоку. 16) Рана од ватре 17) Непозван гост. 18) Лекар (тур.). 19) Дело од Ибзена.

ДА ЛИ ЗНАТЕ? ,ј ОДГОВОРИ 1 — Пужеви су најспорије животиње. 3* један секунд пуж пређе само 1.5 милиметра. 2 — У Мексику постоји један циновстси кипарис. чије стабло има 6"0 метара у обиму. Његова староет цени се на 8,000 до 10.000 година. Његова тежина ттзносц, отирилике, 650.000 килограма* 3 — Оунце ,1е 1,300.000 пута веће од земље. 4 — Унутрашњост увета има три каналл (звана полукрулсни канали). који су: делимично напуњени течношћу. Ка* да се ватпе тело повија, течност промеии подржаЈ и то њено померања упозори мозак о опасноети. Тада мозак изазива потребну акпију мишића да тело исправе и спрече пад* 5 — Једно наше око. обично десно. прима 90% од целокупног видокруга,Али и друго око 1е врло важно. 1ер оно да.1е слици дубину, перспективв и омогућава нам да опенимо раздал.ину. § — Ожеднела двогрба тсамила може за шест минута да попијв 70 литара воде. 7 — Магсроцисти су алге које расту на чилским обалама. Те су алге прави каблови од 300 метара дужине. 8 — Мамордика те мексиканско воће. Занимљиво 1е по томе што има укуо печене тдаетине. 9 — Ћелије вашег тела ©тално се мењају и рОнављају На место старих ћелија долазе нове. Потпуна промена ћелита у свим меким деловима нагтгег тела изврши се за три године. ТТа тат начин 1е сваке три годинв ватпе тело потпуно ново. 10 — У рскавици тела ствара се туткало коде се зове хондрии. Његова 1е улога да држи влак-наста ткива сПојена. 11 — Расмус' Кристиан Раск (1787—1832) био је професор универзитета у ТСопеихагену, говорио је 230 страних језика и написао 1е речнитсе за следеће језике; . фришки. иберски. терменски. иеландски. лапонски. финеки. зеидск*и, трачки. . сингалески. гвинејски, алеутски. гренландеки. такутски санскритски персиски, литвански. летонски. албански. баскиски. индустаиски, малајски итд. 12 — ЕлАстичност, покретноет и тачина руке и њена сигурна употреба у служби чула, пипања навели су многе Филоеофе на то да владајући положаЈ човека у лсив.отињском царству припишу човечјој руци а не уМу. 13 — Јетра ,}е гробл>е бактерија. Бактери]© порталном веном доспевату до тетре. Ту долазе V додир са сулфатом патаеиума и бива1у уништене. Преостале, неотровне течности доспева.1у до бубрега и одатле бивају елиминисане. ' ' 14 — Сапун 1е пронаћен случашо. кал св на" жртвеницима у старом в ; еку мает жртвованих животиња помешала в • пепелом. 15 — А нтигон „Киклоп" (384—301 пре Христа). један од генерала Александра Великог, изгубио је једно око у оату. Кад 1е постао владар Азије. он је издао новац са евојим ликом. Али да се не би видело да нема 1едн6 о.ко. приказан је с профила. То 1в п.рви профил у историји уметности. 16 — Прву власуљу у Евррпи понео тв Свети Луј. француски краљ из 13-ог века. коме 1е коса била испала од напора у тедном крсташком рату. Од сваког двор.1анина ко1и је имао косу сличну краљевој. узет је по 1едан .,прамен. и тако направљена влаеуља. 17 — Г,ск'авицу између пршљенова у кичм&ном стубу притиска тежина тела која преко целог дана лежи на њој. Преко ноћи се тело одма-ра и рскалица може да ев рашири. У виеини тела ее тако ствара разлика ол близу теднрг сантиметра. 18 — За тедан Дан ваше срце би могло да иепумпа читав вагон-тен.к бензииа: Овака од четири ерчане комоов може да прими само по 60 грама крви, али дневни рад срца је толики да срце кроз своје коморе и ттреткоморе пропушта више од 360.000 литара крви на дан. 19 — У Немачкој има неколико извора кози ..певату". После кигае подземне шупљине нагло ее напуне волом. а ваздух из ,њих бива иетиснут кроз мале иукотине у камену и даје зву К сличан певању. . 20 — Хризопос ,1е био чувени грчки Филозоф (280—207 ире Христа). Он 1е писао ол сво:е 20 до своје 73 годинв свако.г дана по 5000 реди. Напиеао 1е 705 књига. У мро т'е од смеха. гледатући тедног матмуна како теле емокве.

РКП1КЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧТ1 Хорил«нталпо: 1) Деус. 4) Оџак. 7) Еф. 3) Липар. 10) Леда. 11) Озон. 12) Важан. ^З) Са. 14) Ја. 15) Ум. 17) КуНа. 18) Вора. 50) Кан. 21) Трн. 23) Опада. 25) Трака. 27) !4в1,?о. 29) Овај. 30) Зубун. 31) Кафа. 32) 'Ал?м. Вецтикадно: 1) Делфи. 2) Ефес. 3) Сла4) Оронуо. 5) Атос. 6) Канад. 9) Пуж. 14) Јунак. 16) Цртав. -17) Капела. 19) Аралде. 20) Конак. 22) Најам. 24) Доза. 26) 34>иа. 28) Об.