Коло
15
Брату у заробљеништву Заробљеник Станишић Милан, бр. 334 А. К. 52 Сталаг ХП Ф
Позориште у заробљеништву
Прошле ведеље, 2 новекбра, навргаило се шест меоеци од омрти песника Раде Драиица. Тим поводо-м објављујемо ове стихове: Ако сем овог нашег, има зош живота, као што зборе, опда опрости за ова посмртна узнемиравања, ма да верујем да си запловио на бескрајно, црно море, и снујеш нирванска снивања. Да ли си ти то иекад певао девојци са осурва Јаве и био „бандит" колико и поет, а у шкољки срца, као у чамцу преко Мораве, хтео да опловиш свет. . , , ' ' V ; > ј Па најзад, уморан од ћутовања у вагабундском дилижансу, сусрео истину која се најслаке пије: да више каже осмех тужпе брезе у Влацу * него ли сва блаженства Полинезије. И крвљу твојом поново су зашумиле Морава и Топлица драга. И видео си: да наше жито ветар најлепше нише, да су брегови наши зеленији од оних са Малајског архипелага; и тополе да су код нас највиткије, највише. Па шта, ако те и нису однела кола волујска пут гробља, у родни крај, дах земље и овде исту ти шару везе: * тугује земља црна, стара, шумадијска, а над тобом тихо плачу сестре брезе. ВЛАДИМИР ВИДАКОВИЋ
хом едаоко-наци<жаш!и. 0 ваЈв«Ким су уснехом цриказивани „ г Видо", .Ивклва сладаа", „ Тодоф од Огалаћа" и „Ревизор". Управа логора омогућшш. је да поворшгше шриредбе буду техиички на важидиој виоини и да вадовољи ове потребе. Претставе ое приређују недељом и прааницима, и то у®ек нред „пуном кућом". Поред офиц -ира-зароб-
®е®ика н дретсташшци немачких власгеи радо и често посећују позориште. Поједкна дела с песмом и музиком пратв одличшо састављеаи хор и мувичка сек.ција под управом познато® пашег диригента Предрага Милошевића. И тако ово позориште у за.побљеништву врши своју миоију. М. Иванић
I рупа офи-цира зиробљенжа. У првом реду први с лева Милорад. Јовановић наш познати оперски псвач.
Зарбд&егшаџ
(Онимак: приватна својиллЦ
Тих. Р. Ђокхувићу 5250 — Сталаг VII В Пролази време, године, меееци , . „ И за дапом дође црна мрачиа ноћ; Стриче драги. стриче мили Више пута питам — кад ли ћеш доћ'?! На зиду десно твоја елика стоји. Гледам- је често и то врло дуго Па се сетим дана — док је било — Све лепше. све другО. . Увек Па-те мислим На милог- стрица свог; Стално те у мислима видим, Молим' се да ти' ЗдраВље . поДари Вог.
Саи и наџа ма&ине # — Моме јединцу у заробљсништву *Ево већ Је прошло две године дана Како тебе мајка сваке ноћи сања. У сну мајка тебе и грли и љуби.Ал' ноћ брзо мине и сан се изгуби, У мом срцу тад се тегака туга буди И уздах ми диже из старачких груди! — Још си ми далеко. чедо мо1е мило! То 1е само. сине, у сну тако било .
Кад од тебе до0ијемо писмо На нашем. лицу нестаје жалости. Тад' в.ише брижни нисмо Срце нам 1е пуно радостш Радоени, тако мислимо на дан. Кад ћеш се вратит' онет у завичај; Тад' ће нам ое остВарит' најлбпши сал. Примајући те у топли загрљај. Шаљемо ти поздрав ја. сека и тата — Најлелше жеље из срца свога. Прими стриче — тамо у даљини И ову пеему од синовца твога. У Београду новембра 1943 год. Петар С. Ђоковић ученик VIII разр. гимн.
Кра| прозора стојим. уужва. вече свако И кад спазим месеи. ја му зборцм 'вакоб — Ој. месече »гао. би лГ ми добар био И мог заробљеног сина поздравио? А месен би Јаче затреито у саају. Као да би хтео рећи ,ми на крају: — О, не илачи. стара ма,|кр. нека, нека. Вратићр се син тво! са пута далека. Заблистаће у твом оку суза радосница. Сии ће ти обрисат', мајко, Сузу с твога лнца.^ Прими, мили сине, иоздрав ти од мајке своЈе И много поздрави све другове твоје. Београд АНКА НИКОЈШЧк
Отиш'о си од нас У даљину дав^о, Прошло је већ ево Две године равно. Тебе крај нас џема Ал' Твоја нас сенка прати. И мм маштамо јадни И шапћемо јој тихо: „0, врати нам се Брале, врати;" Обилићево
својој првој приредби командант варобљеничкот лагера 13 В. г. фон Интоф рекао је у своје време: „Заробљенипиво је тешко. То анам иа оошвтаеноо 1 иокуства, али ћу учивити ове да се оно олакша и ублажи..." И ааиста, учинио је много и омогућио да се. спроведе организација разних
приредаба и да се 8аробљеиичка болест — носталтија сведе на најмаље. Основане су раане дружине, нозорвшна трупа, шортсжо групе, образовани хорови и музичке оек.ције, одр-
међу којима је и син старог попоритпног ветсрана Алтопијевића, и сам глумац ревервни потпоручник Антонијевић, па Предраг Динуловић, Аца Рашковић и још неки. Реперггоар је ма-
Позоригина трупа официра заробљенша у Хамелбергу.
Ми Те очекујемо давно И 'Гвоје јединче чедно, Које већ баби прича Да ће Те слуишт и љубити медно.
Мати се пада Теби И сада болује, ппти, Те скромно Бога моли Да нам Те кући врати: „0, врати нам се Брале, врати",,
жал читав низ предаваља. Највећи успех је имала и има одаична позорипша трупа ОФлата 13 Б., која сада своју успешну поаоришну делатност наставља у логору у Хамелбергу. Труцу ову води Отојковић, бивгаи управник нилжог позоришта. Чланови трупе су махом професионалнп глумци,
Пакашки Р. Неда, I Уч V раз гумиазије
Уедна сцена из „Ревизора" ња сцени заробљеничког логора у Хамелбергу.