Коло

ТИБЕТАНСКИ МИСТИЦИ КОЈИ ЖИВЕ

ГОЛИ ПО НАЈВЕЋОЈ ЗИМИ

спружити се, го, на постељи са шиљатим ексерима, али обесити се главом иа ниже а ногама закаченим горе, све док кости и мишићи не изгубе сваки живот, и остану, парализовани, у томе положају, нису ли то опити чији нам смисао изгледа прилично проблематичан? Међутим, индуски факири употребе године и године да се увежбају у тој врсти спорта. На Тибету често се наилази на такве И сличне опите, исто тако строге, али,

ажо се може веровати исказима путника Који су боравили у тој земљи много година — ти експерименти добијају у •овој земљи карактер више људски, ако не и кориснији. Тако су описани неки „мистиди" ко|И су у стању да пређу невероватне ра?даљине за једно исто тако невероватно кратко време, ходајући ноћу и дању без спавања, без јела, без одмора. Други имају чудесну моћ да повисе уемпературу свога тела до те мере да могу да живе голи у снегу и леду, не ©сећајући смртоносни утицај хладноће. Трећи опет могу да пређу безброј киЛометара не заустављајући се ни за јеДан једини часак. Неки иду чак тако далеко да тврде да ти „мистици" поста'ју толико господари своје воље да им нолази за руком да лебде у ваздуху и иду по води. Помиње се чак и једна све^аност, необично језида, када васкрсли Мртваци играју са ламама, којима дугуј ј новратак у живот. ЧУДНОВАТИ ПУТНИЦИ „Лунг-гом" је име тог верског вежбакоје пружа онима који га практиКују снагу да играју или да пешаче даиима и даиима без икаквог одмора. Ламе придају ту моћ једном изванредном тосподарењу душе које даје „мистициМа и снагу да никад не мисле за време Хода или игре, на радости одмора, на храну и на сан. Догађа се, захваљујућн томе вежбању пола религиозном, по« Ш спортском, да ови мистични тркачи нређу за неколико дана раздаљину ког ју нреваљује обичан путник на коњу, ?а месец дана! Тако један очевидац пише: „Једног 'дана пошли смо у шетњу на коњима кроз простране висоравни овога краја, када сам, одједном, опазио пред собом једну тамну мрљу која се кретала. Узео сам доглед и распознао сам да је та 'гамна мрља један човек који корача невероватно брзо. 5 — То је свакако лама Лунг-гом, приМетио је један од путника који је рођен у овој земљи. Затим је додао: — Молим вас, не заустављајте га ни по коју цену, а нарочито му се не обраћајте. То би га сигурно убило. Ништа не треба да поремети те људе у размишљању. Ако би случајно престали да читају своје молитве, Бог који је у њима напустио би их одмах; а када се то дого-

ди пре одређеног тренутка који су они сами изабрали, њих задеси страшан удар, и они ничице падају без свести. Док сам слушао та тумачења, лама већ беше стигао према нама. Могао сам јасно да видим његово савршено смирено лице, његове широко отворене очи које као да су нетремице гледале некакав замишљен предмет далеко у пространству. Човек није трчао, пре је изгледало да одмиче у скоковима, као да га, при сваком кораку, нека тајанствена сила подиже са земље и одбацује напред. Отскакивао је као гумена лопта, али његови кораци били су, сем тога, потпуно једнаки, као да су били удешени према откуцајима неког часовника. Лама је имао на себи обичну хаљину и тогу тибетанских калуђера, али све је то висило на њему у бедним траљама. Пратили смо га у току две миље, када, наједном, он напусти стазу,. поче да се пење уз једну стрмину, док се најзад не изгуби иза планина које су окружавале висораван ... Обавестили смо се из села крај пута којим је лама прошао, и израчунали да је ишао том истом брзином већ пуних тридесет часова. „ТУМО" — ЦЕНТРАЛНО ГРЕЈАЊЕ Провести зиму у подруму, затрпан снегом, на висини од четири или пет хиљада метара, обучен само у лаку памучну тканину, или сасвим го, па не подлећи хладноћи, несумњиво је веома тежак експерименат. Међутим, зна се да многи тибетански мистици изводе, сваке године са потпуним успехом такве експерименте. Та отпорност, која скоро запањуј^, објашњава се способношћу тих лама да створе у себи „тумо". У магичној терминологији тибетанских свештеника та реч значи „мистичну топлоту". Да би дошао до „тумо", човек који жели да савлада ту методу, мора дуго да вежба пре свега у дисању, али треба нарочито да буде способан да дође до једне савршене духовне концентрације која може да иде до саме екетазе и до визуелне халуцинације. Када човек савлада „тумо", он је приморан од тада да се одрекне сваког тошЉјег одела, да избегне ватру. Они који тек почињу да вежбају у стварању те мистичне топлоте приморани су да врше своје опите много пре зоре и да прекину с вежбањима пре сунчевог рађања. Као што смо већ рекли, вежбање се, углавном, састоји у томе да се што је могуће дуже задржи дах и да св створи „визија" ватре. СУШЕЊЕ РУБЉА Спремање кандидата да савладају „тумо" обично се завршава као неком врстом испита конкурса. По леденој зимској ноћи (најзгодније су ноћи са месечином) „ученици" који верују да су у стању да ће успети са опасним опитом, одлазе на обалу неке реке или иеког језбра. Ако је вода залеђена, у леду се пробуши рупа. И када се кандидатн свуку голи и седну скрштених ногу крај воде, „оцењивачи" узимају чаршаве, замачу их у ледену воду и њима обавијају тела ученика. Када се чаршави сасуше на телу, поново се замоче у воду и њима, још једном, обавијају тела ученика и то тако наизменично траје до зоре. Тада се за победника на конкурсу проглашава онај који је успео да осуши највећи број чаршава у току једне једине ноћи. Ако се може веровати очевицима, има кандидата којима полази за руком да сасуше на својим телима по четрдесет чаршава за једну ноћ. Многи од њих живе потпуно голи преко целе зиме, и то на највишим висоравнима Тибета. УМЕСТО БИОСКОПА Тибетански „мистици" ш њихови ученици, иако живе врло далеко једни од других, могу ипак да одржавају везе

благодарећи телепатији коју они називају „говором у ветар". Тибетанци тврде, да је телепатија наука као и свака друГа и да је може научити свако, који се нарочито за то спрема. Ламе, специјалисте за телепатију, имају више метода за њено изучавање, а најглавнија је опет концентрација духа. Улога свесног пријемника, увек спремног да затрепери под ударцима тананих таласа телеиатије, сматра се исто толико тешка, као и улога онога који те таласе шаље. „Студент телепатије" затвори се са својим учитељем у једну' тиху одају. Они нрво потпуно сконцентришу своје мисли на какав унапред одређени предмет. После утврђеног времена ученик престаје са концентрацијом и објашњава учитељу детаљно све фазе свога размишљања, које учитељ упоређује са својим размишљањем. Сва слагања и неслагања брижљиво се забележе. А затим, зауставивши потпуно своју умну активност, „очистивши" свој мозак од свих мисли и успомена, ученик пажљиво пази на све слике и све мисли, које му невољно падају на ум и немају никакве везе са његовим бригама. Затим се поново, после неког времена, упоређују поједине фазе тога умног рада. Кад већ учење у неколико одмакне, ученик прима, са извесне даљине, „телепатске" наредбе свога учитеља. Ако их добро прими и изврши, вежбање се наставља са све веће и веће даљине. МИШЉЕЊЕ НАУКЕ Ове појаве, као шдго се види, чудне су па чак по некипут и тешко прихватљиве. По мишљењу једног професора, правог научника, чак и највећи «кептичари морају признати да су истинитв извесне појаве. Наравно, васкрсавањ® мртвих и ходање по води немогућне су ствари, али не треба заборавити, да су ламе које тврде да то изводе, специјалисти у хипнотизму ш да је свакж носматрач под утицајем хипнозе. Што се тиче способности тибетанских мистика да пешаче данима и данима без престанка, она је добро позната и потврђена од многих нутника. Та снособност, уосталом, нема ничег мисти*«ног и лако се објашњава неком врстом хипнозе, која пешаке чинж неосетљнвим за умор н глад. Пема тајанствености чак ни штв се

Старац са Тибета

тиче „тумоа", способностн да се човек осећа у топлоти и поред снега око себе Сваки зна да се свесне извежбаним напором може изазвати трајно грозничаво стање, благодарећи, свакако, јакој активности жлезда које у телу луче топлотне супстанце. Најзад, телепатске појаве, иако их наука још не признаје, изгледа да ипак постоје. Известан број чињеница и експеримената говорн у њнхову корист. „У сваком случају, завршио је нрофесор, коме еу ©е иовииари обратиди

за ова објашњења стварне подвиге тибетанских мистика, нарочито „туме" може извршити свако, ко има довољно воље да се тренира колико је потребно". У прилог овог тврђења научника могли бисмо, на крају да наведемо и случај младог београдског артисте Јовановића, који је пре рата пред кругом наших лекара извео свој познати опит е повишавањем температуре тела до 40 стенени па чак и преко тога, а који је експерименат он изводио из дана у дан као варијетску тачку.

>осзшуис&т/ш-> ВЕШТАЧКО ОКО Вештачко око са својом скоро невероватном сличношћу са природним оком израђује се углавном у немачкој индустрији статсла. Његова фабрикација започела ј0 у Немачкој почетком 19 века. Пови покушаји на том цољу извршени су т Паризу. где је у то време постојала &абрика стакла која је израђивала и стаклене очи, После кратког времена иочело се и у Немачко.1 са израдом вештачког ока које се по својим квалитетима могло мерити са фраицуским. Истина немачко стаклено око било је испочетка мало грубо и не тако отпорно. Ипак се успело у току времена извршити многа. побољшања на пољу технике и материјала. Најзад пронађена је и једна нова врста стакла. названа по свом главном саставном делу „Криолит-стакло", Ова врста стакла била је врло отпоона .лако се прерађивала. и чувала је дуго свој сј-ај. Немачким техничарима успело је да израде овом досадашњем стакленом оку још и такозвану „предњу ко>мору". На тај начин вештачко око добило 1е много природнији изглед, а да при томе није постало ни веће ни теже. После рата 1870/71 овај је занат још више напредовао. Даљни технички ироналасци довели су дотле да је стаклегао око данас верна коиија ириродног бка. ПРВЕ НОВИНЕ У ЕВРОПИ У Риму, су 1001 године нађвне новине старих Римљана које су се звале „Акта диурна урбис", што бн значило „Дневнв градске вести". Излазилв су свако тутоо на Форуму. где бн их многи преписиваг' ли н носили даље радн продаје. па слали и у провинцију. То су биле и службене новине и дневник разних вести. У њима су штампани царски закоии. сенатске одлуке, имена нових чиновника. имена лица која би била примљена код нара и царице у аудијенцију. породичне вести, распоред игара у циркусима. вести о смрти заслужних људи и друто. Сћил тих новина био је кратак и сувопаоан. Например: — Конзул Оавиније примиће даиас дужност. — Јуче 1е пљуштала јака киша. а поподне је ударио гром у један храст бливу Велије. — Близу Јанова жртвеника десила ее прекјуче туча коју су ва/поделн пијани људи. Гостионичар те крчме 1е рањен. — Едил Тицијан казнио је новчано месаре. који продају народу месо пр-е комисиоког прегледа. Оума тих новчаних казни употвебиће се за подизање 1'едног олтара. — Зликовац Денифон. који Је пре кратког времена ухваћен, биће данас разапет, Римске госпође наређивале су својим робињама да им читају новине док се оне облаче и спремају. Да су те новине биле на гласу види се и по томе што су се њима. као сигурним изворима, служили иисци и историчари Тацит и други. ОСТРВО БЕЗ БАКТЕРИЈА Научним испитивањем утврђено је да на Новој Земљи. острву на далеком северу, нема никаквих бактерија. На томе острву иаучници нису могли да иронађу ннједну бактерију ни у води, ни у земљи, ни у прашини, ни у вавдуху. Ови покушаји да се вештачким путем одрже бактерије пропадали су. Једном приликом месо је држано осам месеци без нарочите заштите и онО се није покварило. АПАРАТИ ЗА УСИСАВАЊЕ ПРАШИНЕ Обично се мисли да су апаратн за усисавање прашине изум најновијег датума и да претстављају последњу реч у техници. Међутим, овакво мишљење није тачно, јер је већ 1869 године забележено пестојање таквих апарата. Ти стари апарати за уеисавање прапжне били су засновани на истом начелу као ■ данашњи, само је уместо електрнчног мотора, који данае покреће црпку аа ваздух, постојала црпка која се покреталл помоћу руке.