Коло

т^ттт

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВ*

СУБОТА 13 НОВЕМБАР. —т Могли бисмо да се угледамо — ^ каже јуче госн ком- \г. шија — на сељаке из околине Беогр.ч- )(/[\ ђ да у погледу „ширења вести". И у прилог тога испричао нам како се отегао низ сељачких кола на друму, на самом улазу у варош. Неко запитао оног на првим колима: — Шта има ново тамо код вас? Сеља смаче раменима н рече: — Питај оне у колима позади, они су доцније изишли и* села!

НЕДЕЉА 7 НОВЕМБАР. Једног нашег суседа напустила супруга после неких четрнаест година брачнога нтвота Госн комшија га срео на степеништу, пружио му- руку и таман заустио да му нешто каже, кад га онај пресече: — Не! Немојте ми честитати ... Већ се јвратила ...

ПОНЕДЕЉАК 8 НОВЕМБАР. Прегледао јуче ле /* кар госпа комши/ -Л . . ницу коЈа Је нешто кењкава ових хладних дана, па јој V рекао: - ТО — Госпођо, много бисте се боље осећали кад бисте се навикнуЛи да увек, кад спавате. лежите на десној страни ... -— А, то никако не могу господине докторе — узе госпа комшиница да се вајка ... — А, зашто? — Зато, што мој муж увек у сну говори а ја на лево уво не чујем баш најбоље.

УТОРАК 9 НОВЕМБАР. Уздишу две наше сусетке за прошлим временича. Једна ће тек рећи, после цубоког уздаха: —- Ах како је то дивно кад човек може да лешкари до десет сати ире подне и онда зазвонити собарици... 4 — Шта зар имаш собарицу? разрогачи очи она друга. — Нажалост, за сада имам само звонце...

ПЕТАК 12 НОВЕМБАР. Пита синоћ госн комшија оног нашег суседа што ни- Д-Л како не може да V/1 Јј уравнотежи своје лЈт I )/1 у~Ј брачно стање: Гј / II I I ј\ , — Чујем да сте јуче имали велико друштво... Шта сте то прослављали? — А, ништа нарочито ... Славнли смо десети повратак тридесетог рођендана моје жене...

— Шта, У целој својој библиотеци имаш свсгш једну једину књигу? — Да! Каталог књига које сам другима по $ајмшо!

Шта? Ви тврдите да овај мајмун може да имл највише четири године? А ја вам велим да би вам лепо могао бити отац!

-— А кад будете употребилн лек који вам сада дајем, бићете млађи за десет година! — Хвала гос'н докторе, само ... да ми случајно $бог тога не одурму пенџију.

ЧЕТВРТАК 11 НОВЕМБАР. Пребацује, пре неки дан онај наш суплент из комшнлука свој'ој лепшој половини: ^Г*ЛЈТ 17Л Молим те, же- ^ ' но, погдедај мој V /(' М зимски капут, што си ми га јутрос извадила.. • Опет су се увукли мољци ... — Е, то не разумем, кад сам баш нарочито обратила пажњу на твој капут па сам га, да се мољци не бн увукли, била закопчала оџто до доле...

СРЕДА 10 НОВЕМБАР. Био јуче рођендан госпа комшнп л кин па се скупнло м V V/ ДРУ шт во* Седимо, пи ЈУЦ камо неко до(~ /' I бро винце, а гоен комшија нас по обн чају забавља: Прн« ча нам како неки лекар прегледао неког пацијента па му рекао:

— Плућа и срце све је у реду! Једино што вам је потребно то је кретање. Кретање, кретање и што више кретања ... Најмање три сата дневно потребиа вам ј *е шетња... Болесник завапио: — Ух, ако Бога знате госн докторе! Добро, паслушаћу вас, кад мора, само молим вас реците ми да ли ту шетњу треба да обавим пре разношења поште или после, јер ја сам, знате, писмоноша .. •