Коло

15

Теби у даљини

Једма груша сраских војаика у џаробљеиишту, Сгалаг VI

Она верно чека свога вереника — &аробљеног српског војника .. . (Снимак: А-

Груиа џаробљених сраских официра иџ Офлага XIII Б

Вролеке је бшло, још ее добро сећаш, На брдашцу траввои ирнад вашег града, Тде бејасмо, драги, весели ш срећни У шладосгш раиој бер бола ш јада.

Алш оиих даиа кад је судба хтела Да шам џблинси душе, ш срца, и очи. Отшш*о сш, драгш, док је живот шрео &латие шшти среће својом чудном мо&ш.

Отшш 9 о си а да иисам џнала Да ее у мом срцу џова мис'о раче И Да душа оста к*о самотна јела Ожо које ветар џавија све јаче.

Све је претло као прамен магле. Отиш'о сш, шремда пишта било иије. Бе$ су$а ш речи, бер праштања дугих, Далеко, далеко, где сродника пије.

И у тлухе сате кад све живо саава. Само бледи месец са висина блиста. У мени се јавља успомена плава. Лепа као срећа, ко кринови чиста.

Група војника после повратка и& раробљеништва, сада лш раду у Београдској вој• шој болници, сликала се џаједно џа болничаркама. (Онимци: Приватна својииа)

Ал' доћиће време, вратићеш се, драги, На брдашце травно и&над нашег града, И бшкемо опет веСели ш срећни, И куцаке срца вољена и млада. Крушевац