Коло

И најрад ево како су и&гледали класични ГРЧКИ НОС и усне. Нос је скоро у истој жииији, праволиаиско продужење чела, а уста (део кипа чувене Милонске Венере) дивно ирвајана и савршених линија.

д» су грчки уметници људе који су живели пре тога доба, рецимо Хомера, приказивали онако како су га замишљали или по предањима. Другим речима права историја љутског лика у Грчкој почиње тек портретима, насталим у петом веку пре Христа. Тада се и доцније појавио читав низ великих вајара-пор« третиста, од којих је свакако највећи Лизипос који је поред осталог дао и портрет Александра Великог. Узбудљива, љутски ш уметнички похресна, дубока, поучна н депа је исто-

Уз насловну страну: Два популарна стара беотрадске сцене: Софија Перик—Нешић и Бранко Јовановић. (Снимак: А. Симић)

Главни уредник: Мића Димитријевић зјс Уредник: Бошко Токин ф За фотографије: Александар Симић Цртеж: Ћорђе Лобачев ★ Уредништво Поеккареова 31. Телефон 25 -010 Власншс и иадавач Сриско издавачЈсо предузе&е А. Д. Јован Тановић зфс Администрација Дечансаса бр. 31, Београд. Тел. 24-001—10. Штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанека улида бр. 31. Тромеоечна претплата 58.— динара.

ИСТОРИЈА ЈШДСКОГ 7 хлиња

Сократ Платонов учитељ, није био, као што и тлава покарује, леп човек. Према појмовима грчке лепоте био је шта више и ружан. Глава коју објављујемо дело је. Ли0ипа , али је ирвајана годииа после његове смрти, по и отуда )е донекле поред свог реализма, улепшана.

све до пропасти грчких држава и даље Државе су пропале али уметност односно култура дуго су се још држали и моћно утицали на формирање римске културе. Грчки типови претстављају читаве галерије. Видимо грчког човека идеализованог и стварног. Грчка култура имала је у главном два главна извора: јонски (азиски) и дорски (пелопонески). Атина је извршила њихово сједињење и створила онај диван склад, ону равнотежу и оно савршено обликовање које је и данас узор класичне лепоте. Грчки уметници црпели су своје мотиве највише из митологије, позоришта (игре) и спортског живота. Али, грчк-и уметник, човек своје богове и богиње није друкчије могао да замисли већ као људе. Грчки се богови непрекидно мешају са људима. Претстављајући неко грчко божанство грчки уметник, иако је идеализовао лик, претстављао је грчког човека. Оно што је пред собом видео, — а видео је углавном лепе људе уметник је пренео у мрамор, камен или бронзу. Живописна природа, љутске страсти, сжавна дела јуаака, дубоке емоције, о-

/у/ао талас за таласом тако се смеж.ују. покољења, племена и народи. Има много племена и наЈквда? давно несталих, о којима исто9~Ј* иишта не зна. Не знамо чак ни џ* њихова имена. Једино знамо за оне

сећање неумитности судбине, лепи и складни призори (позориште, игре, стадиони), а поврх свега митолошке бајке инспиришу уметнике. Портрет, стварно приказивање грчког човека, идеализовано или реалистичко, почиње уствари тек у петом веку пре Христа. То значи

м©ји су се најбоље остваривали кроз уметност. Уметност, као верно и племенито опедало, најбоље нам показује какви сј

рароде којима је успело да оставе тра|»ве, да евом народиом генију нађу из|М]М1 н да тако сачувају и своја имена |фе но што ће — по вечном неумитном Јникоиу — нестати. Историја је уства|мк бележење великих и малих промена, васталих у вечном ходу човечанства. Најлепта је историја оних народа који •у нам оставили безбројне спомецике и

били ноједини иароди. И они древни народи, којих данас нема више, и они који су још увек у нуној енази или развитку. И тако кроз уметност упознајемо и љутски лик. Зато је нсторија уметности у неку руку ■ историја љутског лика. Занимљиво је и поучно посматрати историју љутског лика кроз уметност. И ми ћемо у неколико поглавља изиети ту веома заиимљиву и узбудљиву историју љутског лика н облика. Видећемо како су изгледали древни Грци, Римљани, Бгипћани, како су нам сачувани ликови оснивача вера, Конфучије, Буда и Мухамед. Почињемо с древним Грцима, јер су нам они најближи данашњој култури, јер је њихова култура једна од основних данашње европске културе. Грчког човека најбоље ћемо упознати кроз вајарство. Попрсја и кипови приказују нам древног Грка од доба Хомера па

Александар Велики (356—323 пре Хри■ аа) инспирисао је мноте уметнике. Најчувеиији је портре који је за живота иррадио Лирипос и који )е служио као урор свим доцнијима. Овде прика&ујемо лик великог војсковође како га прика?ује један мораик нађен у Помпеју. Идеални лик трчког човека иџ Александровог доба. Голобрад. У његово време, поводећи се њиме, људи су бријали браде и бркове и само су филорофи и даље остали брадати.

рија љутског лика у древној Грчкој. Од огромног броја споменика, кипова, понрсја, рељефа, слика, мозаика или ва* зни, објављујемо еамо неколико најкарактеристичнијих и најмаркантнијих, који ће најбоље илустровати оно што је већ речено. У ликовима Зевса, Платона, Сократа, Александра Великог или у идеалном лику грчке жене, какву је видео Праксителес, најбоље ћемо уочити оно што чини величину и лепоту грчке уметности односно класичног грчког лика.

Идеални лик грчке жене. Нежне црте лица. Има у њој нечег девичанског ала ш урдржане чулности. Дубоко складно дело великог вајара Пракситела, из четвртог века пре Христа. Многи претпостављају да тлава прикарује чувену леиотицу Фрину, али то иије доказано.

Цлатон (427—347) највећи грчки филоџоф престављен је онако какав је стварШ€> био. Велико чело и иешто суморно 'Јшце. Тип мислиоца. Ова Платонова шмава иема век ничег раједничкот са шдеали&ираним портретима, који улепШавајуки типи $ира лепоту. Ово је дело реал истичкот посматрања и прпказиважа, алж сам лик, сало лице има у себи швого идеалистичког као што и долишује мислиоцу.

јЗевс. Отац богова и људи. У његовом &шжу вајар — кип потиче иц петог века шре Христа — ирразио је очвнску блаГ&ст ц уџвишепо достојанство. Тако је уметиосту тако је трчки човек, Џамишљао врховно божанство. И бујна џаласаста коса и густа коврчава брада '0шће жроџ векове идеал грчке мушке Јџешоте, све до д оба Александра Велвког џада ке толобради човек постати вдеал.