Коло

Група раробљеника Сталата IV Б

Зар&бљенал* имнии у апра&њеиишт&У' Матији Миросављевику 21008 VIII В. С. 59 Далеко је место преко мнотих тора, Где мој драти тата тужан бити мора, Као да нека судбина куца Тако бити мора. Каква /е нама велика тута била Кад нас једног дана судба раставила А не реће речи Кад би нас саставила. Тешко је то... то цнаде Бот Да будемо рардвојени од оца свот. Саставиће нас опет Добар је драти Бот. Драги оче ја сам жељна Вас Жељна сам чути Ваш мили тлас, Чути та морам Куцнуће час. По$драв шаљем и$ дна срца мог Срдачно љубим милот оца свог Да будете спашени од сваког $ла Молим драгот Бота ја. Вншњићево. Миросављевић Кристина „Цица"

Он ће доћи

Бранку Вој. Мирковићу, Сталат XII Ф Давно ноћ }е дошла, свуд се свила тама, Крај пророра седим у мислима сама Писмо свота драгог држим у рукама. А пред кућом мојом, лина мирише, Савија се трање, трепери, урдише, Лишће с чежњом шуми, ветрић шоиграва Блиру је већ поноћ, свако мирно спава Тишина та нрија и туту стишава. Чини ми се време мили, пусти дани, мрке ноћи, Треће лето већ је прошло, што проводим у самоћи, Ал глас срца с надом шапће: чекај, он ће доћи. НАДЕЖДА ЦВЕТКОВИЋ

Заробљавш официри Офлага V Д\

Весел°