Коло

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

1,1 «40 48

•з* .59

_ <0 «4

\ ) х""* раго дете мало. Ти ваљда и не знаш управо шта значи то волети. Реч носи кратку мисао, али дубоку бразду у нашем топлом и дирљиво осетљивом срцу. Пред тобом су добри родитељи. Њих мораш и требаш да волиш. Они су ти на^ахнуће дали, они те чувају и они су већим делом све и сва. Несрећан је онај који нема родитеља, али још горе је који их има Л необуздано их мрзи. Браћа и сестре нису случајни. Они су ти први са којима |&е јачаш на путу развитка. И браћа и сестре носе велики део твоје скупе и често угрожене среће. Ко их искрено воли, добија бесмртну љубав и пажњу. Ближњи су сви људи са којима долазимо у додир и са којима увек делимо и добро и зло у свету. Волети ближње није само ^дужност, већ обавеза света, племенита, увек корисна и драга. Ближњи су нам потребни сваки дан, ближњи нам дају свагда много, осигурани смо у друштву ако их чистим срцем волимо и не угроасавамо егоизмом. А друштво то је већ дом, које нас тако чува како га ми укупно чувамо. Па животиње, особито домаће, нису без осећаја. Колико панети и верности у једног пса, колико топлине и милине у једној птичици и колико разума и захвалности у једној пчелици! Зар н»их да угрожавамо? 3*ф да их мрзимо и мучимо? Не, ми смо дужни такође да их чувамо тј. да их волимо. Многе животиње поред својих разних неддћа дају нам и душу ако само опазе да је тражимо. Па зар да их зато презремо? Па да ли сте видели дрво и цвеће не само у зеленилу и шаренилу него и у плоду, у тако слатком плоду без којих људи и не би могли да живе. Зар и ту не треба љубав и пажња да их штитимо и да ради нас расту и постоје. Волети то није за одмет већ рдлика, боље рећи прека потреба људи. А и природа, у својој разноврсности, тражи љубав. Не потцените ове речи, јер ко воли природу није рђав човек. Природа има ужаса када грми, када снегом загрће и укрућава све, али и ту СУ неизмерне лепоте и чуђења. Каква је величанствена ноћ са сво* јим милионом светиљака! Како су привлачна гора и доља са својим зкивописним украсима, како је дивно поље са бујним усевима! Ко сме то да мрзи? Чак и захтевати то да се гледа чини част не само благом оку него и топлом, никада незамореном срцу и неограни.ченој души. Природа је благо које се ничим не може купити. Но има још нешто Што треба такође искрено волети. То је ровечји плодоносни и разуман рад. Лењ човек има тужну страну |своје ништавне историје. Вредан човек више постаје задовољан. Радити и мале и велике радове даје умор, али како је ужасно : стање у онога који тај умор занемари. Друштво тражи не жртве, !во обавезе и његов невредан члан не може то дати. Колико осуде, колико зла! Још од малена треба да је вредноћа свети завет, пошто тако ће одговорити узроку зашто смо управо иа свету. Ево шта значи реч волети. Ако се још као мали на љубав упутИш онда знај да си срећан човек. Али у томе није све. Има 1још најважније. Реч волети треба да разумеју и твоји мали другови. И они треба да осете шта значи благодет љубави. ЈБубављу се и најокорелија срца разнежавају. Најгори људи се могу овако поправити. Ко воли не може мрзети, не може убијати, па чак не може ни красти и пожелити икоме какву тешкоћу. Д узмите на ум какво би стање било када људи уопште не би мрзели тј. не би убијани, пљачкали, правили невоље другима. Воли дакле јер то је живот, прави живот, а ако пак мрзиш претстављаш ужасну хладноћу, одвратну смрт, која никако нема топлу, племениту душу. Немања Павловик

Неваљало дете На ред он не пази; Ко му штогод рекне, Томе језик плази. И једнога јутра Он немаде мира, Већ је једно псето, Почео да дира.

вмлгГбеОд ранога јутра Обешењак Вита IIо нашему селу, Једнако се скита.

Дакле, када и то рнате, оида вам неће бити тешко погодити који је авион имао сигуран погодак! лаш * _ Мама тстсс Мллџа^ са&вж На дрвеног скупог хата, ког за бату купи тата, попела се мала Ката, па се љуља в климата. — „За девојке иису хатв" каисе строго бата Кати. — „Ако само кажем тати, батине ћеш поручкати."

Верни пас вајбо■ љи је друг. Сусретљив према деци додвољава им и да га узјаше... Снимак: Б. Ф. А.)

РЕШЕЊЕ РЕБУСА Н, и, један дим, В, (р)св(а). (р)ог. Њ, (т)а«(е), (л)ије = Ниједан дим без огња није.

Обележене тачкице спо]те липијама и то идући од 1ачкиие до тачкице Ппојиим редом. ДоСи« ћете Једну лепу слику!

Три авиоиа лете и.чнад утврђене лииије. Сва три су бацили бомбе, али је само један пого• дио куполу утврђене лииије. Који је авион бацио бомбу која је потодила утврђење? Напомињемо да је бомба летећи из авиона у току лета једвом скревула удесно.

Кокошка и соко У дворишту једном Сред дебелог хлада. Огајала 1е мирно Једна кока млада. Однекуд долети Соко јунак мали, И он коки поче. Грдно да се хвали: „Погледа! ме ево, Ти плашљива коко Не бојим ее никог. Ја летим високо. Ти се евега плантиш. Какве су то ћуди? Планшга се од деие Плашиш се од људњ" Кока мирно рече: „Мој соколе млади. Ти још не знаш ништа Шта се овде ради. Бежао би и ти Од душмана свог, Само кад би вид 'о Себе печеног." Београд. новембра 1943. Милан Арежива ученик Слина помоћу тачница

7ри бомбардера

§>0 Једног дана, ватра, вода и углед, пошле су заједно на пут. Једна од њих је предложила да се договоре по којим знацима би могле да се нађу у случају да се изгубе. Ватра реће: „Наћи ћете ме тамо где угледате дим 4 \ — Вода рече: „Треба ме потражити у мочварним пределима". — А тебе, где можемо наћи? упиташе обе добар глас. — Мене, рече углед, кад неко изгуби не налази више.

Али том сад псету До дирања није У Витине ноге, Све зубе зарије. Плаче мали Вита Оно псето ружи, Једна жена трчи, Да му помоћ пружи.

■— „Неце, вала, доци тата за два сата" — каже Ката. — „А дотле цу твога хата дојасиги цак до влата."

ОГЛА ЗУ ПАН уч. III 3 1 ж. г.

Тада поче да се клима целом снагом, што је има. А од силе тако строге хат изгуби предње ноге. Одједанпут наста крах. И носићем у тај мах пољубила Ката прах. После: сузе, врисак, страх. Бати ©вај пораз драг, па се дере као враг: „То ти, секо, треба баш, кад старијег не слушаш". А-а

Он грозницу има Тешко сад је Вити Али он се куне, Да ће добар бити.