Коло
2
Насловна етрана: Новембарско јутро код Кнежева споменика (Снимак: А. Оцшаћ)
Одла,зи дан и аутон тихо пада по транама. Воде дубоко шуме. Мру последње руже... « туже $а оним чета нема вите. Сам сам. Обузет. чудном тајном нетде у даљину тледам и ћутим, и једва слутим о бледој даљини срећнога дехињства. И често тако, у ове тихе јесење вечери невеселе... Београд, вовембра 1943.
Као далека светла у бескрајној ноћи, у мислима ми све слике оживе прохујалих дана ране младости, првих чекања, о, драга, радости; мада ми у оку уморноме сине цело лето драгих успомена ја се осетим ко дете усамљено и растужим се над самим собом. Душа }е моја толи пусти врт у касну јесен.. * Све рлатне руже с његових грана све лепо цвеће давних дана покидала је једна драга рука. СТЕВАН ВУКЧЕВИЂ
ИСТОРИЈА ЉУДСКОГ
ЛИКА
Кип принцз Хемона једног од рођака традитеља пирамида Кеопса. (Око 2700 пре Христа). Један од најлепших примера реалистичког портрета. не чија је култура остала такорећи без икаквог утацаја на нашу. Бгипатска уметност верно је огледало давно нестале цивилизације. Египатске јединствене пирамиде, величанствени жрамови, сфинге чије тајне још нису потпуно разјашњене, монументалне гробнице фараона, витки обелиски, сјајне фреске и рељефи, кипови, папируси из-
^Ј /1 зносећи, сажето и у битним по//[ тезима, историју љутског лика ми смо почели са древним Грцима, а почели због тога што су нам нашој данашњој култури најближи. Наелавили смо са Римљанима, јер су они у неку руку били наследници Грка. Међутим, ако се историја љутског лика поематра кроз уметност, а једино тако се може посматрати и изучавати, онда би ваљало почети са Египћанима или старим Кинезима, чији уметнички споменици потичу на неколико векова пре Христа. Ипак, изабрали смо овај „заобилазни" пут, па прво приказивали Грке и Римљане, па тек после њих Египћа-
Аменофис IV (1375—1358 пре Христа). Аменофис увео је култ једног једин• ственог божанства, бога Сунца, на место старих божанства. Кип који та прикарује јасно пока$ује болећиве црте иначе једног од најмоћнијих фараона.
лика египатска уметност претставља неоцењиво богату ризницу. И ма да је египатска уметност слитизована, и ма да је и она прошла кроз разне фазе развоја, она је кроз векове сачувала свој стил и кроз векове показивала египатског човека, онаквог какав је био.
Кроз све стилизације и упркос линеарног наглашавања ми видимо египатског човека и египатску жену. И фараоне и владарке и великодостојнике, свештенике и војнике, чиновнике, па и припаднике нижих сталежа, писаре, раднике. сељаке и, најзад, робове. Египатске фреске, рељефи, а нарочито кипови, од отприлике 4000 година пре Христа, па све до пропасти државе фараона, драгоцени су документи историје приказивања љутског лика. Египатски уметници — увек анонимни, што треба нарочито нагласити — увек су добри и оштри посматрачи. Ншх карактерише несумњиви реализам али истовремено и свесно савлађивање односно стилизовање виђеног, претстављеног. У свим египатским уметничким делима, па према томе и портретима, има нечег свечано укоченог. Портрети фараона већином су монументални и по замисли и по стилу. Најчешће уметник је, сходно учењу и предању, фараона идентификовао с божанством. И ти су портрети више стилизовани но портрети чиновника или свештеника или припадника нижих сталежа. Ту реализам — стилнзовапи више преовлађује.
Главни уредник:. Мића Димитријевић ★ Уредник: Бошко Токин * За фотографије: Александар Симић ★ Цртеж: Ђорђе Лобачев зфс Уредништво Поенкареова 31. Телефон 25-010 ★ Власник и издавач Орпско издавачко предузеће А Д. Јован Тановић ★ Администрација Дечанска бр. 91. Београд. Тел. 24-001—10 Штампа „Штампарија Београд" А. Д.. Дечанска улипа бр. 31. Тромесечна претплата 58.— динара.
рази су и сведоци вишехиљадугодишњег царства, вековне културе основане на најстрожијој теократској хијерархији. Што се тиче изучавања египатског
Рамзесов кип и му мија. Историја ка рује да је најслав нији владар Египта Рам$ес 11 (1292 до 1225 пре Христа). Кип је типичан при мер монументалног портрета, и&ражавајући сву досто' јанственост фарао
Тутанкамен и његова жена. Блиски рођак Аменофиса IV, Тутанкамен се највише прославио давно после смрти, 1922 тодине, када је пронађена његова гробница. Портрет Тутанкамена и његове жене спада у најлепше очуваие споменике егииатске уметности стила „Амарна".Ти ^ личан пример стилированог натуралирма и уједно раскоши египатске уметности у којој симболика — иа овој слици то су рраци бога суица — долари тако снажно до и$ражаја.
Клеопатра. Последња владарка Кгипта, иајчувенија „демонска жена" Старог вбка, љубавница Цезара и Марка Антонија. 0