Коло

3А ДЕЦУ. ДА СЕ РАЗОНОДЕ Ч ПОУЧЕ

^нЛиу?и Пн?м$ г >^Једног зимског дана била / је цела породица чика« Томина у соби крај тобле нећи, кад се на прозору ?а» **у неко купање. Сви погледаше И видеше једну малу, црвенкајету итичицу како удара кљуни&ем у стакло. — Гле* царић куца на проЈаор! — повикаше деца и при$рчаше окну. Царић се поплаши и одлете Ва оближње дрво, али се ускоро ^атим поново врати и опет стаде ударати кљуном у етакло, и ако су га деца радознало гледала с друге стране. — Мора бити да му је мно1о хладно, па би хтео да уђе у тонлу собу, да се огреје, рече чика-Тома .— Напољу је етрашна -шма. — Па да га пустимо, татице, у еобу! — замоли Јованка, старије дете чика-Томино. -— Пусти га, татице, пусги! замоли и Славко, њен млађи Ират. Чика-Тома устаде и отшкри»у мадо ирозор, а цариК поножо одлете на дрво, али се одмах »рати и без оклевања уђе кроз ©творен прозор у топлу еобу, ва стаде летуцати тамо амо, и »ајзад се спусти на орман. — Он је свакако и гладан, |>ече Јованка. — Како би било да му натрошимо мало хлеба и Јиетнемо горе да једе? -— Покушај, — одговори отац. — Ово је неки врло питом царић. Јованка брзо донесе »з кухиње парче хлеба, па га истроши и пуну шаку мрвица баци ма орман. Царић се поплаши и ©тскочи мало устрану, али се уекоро врати и стаде кљуцати мрвице... Тако је царић провео целу »иму у кући чика-Томиној. Бе-

Рођење Христово Иеус Хриетос, наш мил-и Бог. Роди се ггрв две хиља-де лета: Рсди Га Богородица од Духа зачета. У &во.ј еветлости, к'о мало дете, Христос се роди да епасе људе Од свих грехова и сваке заблуде. Да буду чисти, к'о бисер бели. Да имају душе к'о небески анђели. Најлешпа звезда над Н>им сијаше, Кад нам се Исус тада раћаше! Божић к'о онда и еад славимо И из свег срца Христа љубимо. Име Божје нека се слави вечно Рож.дество Христово нека нам буде свећно. Анђео данас по земл»и ходи Воз;шављам Орнство са: „Христос се роди!" 23-ХП-1943 год. у Београду Иеневала: ЗОРКА М. КАШАНИН уч. II р. V ж. гимназије.

ше се толико припитомио, да је слободио летео по целој соби, скакутао је по поду и јео из дечјих руку.Више пута је могао да побегне поново напоље кроз отворена врата или прозор,али он то не учини. Тек с пролећа, кад засија топло сунце, и кад озеленише и -процветаше воћке пред кућом, царић напусти собу и сави себи гнездо на оближњем дрвету заједном с још једним другом. Али како у воћкању беше још и других птичица које су преко целог дана летеле и цвркутале око куће, чика-Тома и његови укућани више ие видеше свога госта. Међутим прође неколико месеци, па опет наступи зима са снегом и мразевима. — Шта ли сад ради наш царић? — рече једног дана Јованка. — Да ли је још жив, или га је, можда, ухватила нека птица грабљивица? Чика-Тома хтеде нешто да одговори на то, кад у истом часу долетеше на прозор три итичи-

це, од којих једна беше нешто већа од осталих. — Гле, гле! Онет царићи, и то сада три наједанпут! — повика Славко који их први угледа. — Овај већи је сигурно наш прошлогодишњи гост, а мањи су његова дена, — рече чикаТома, отварајући опет прозор. Све три птичице сад уђоше слободно у собу, и предвођене оном већом одмах одлетеше на орман. — Наш је царић, наш! — повика Јованка радоено тапшући рукама. — Ето, запамтио је и своје етаро место! Царић је заиста био онај стари зимски гоет, и то женка, која је сад довела на зимовник и своју дену. Чика-Тома и његови укућани беху сада још радоснији него лани, јер их је овако велико поверење и пријатељство од стране једне птичице испуњавало поносом и особитим задовољством. Испричао, чмка-Света

Жарко не воли енес. Његове су ципеле поцепане и остао је без зимског канута Кад угледа како сиег пада одмах Је тужан, а сваки зрак сунца доноеи му осмех на лицу. Са прозеблим рукама у џеповима и мало погуреи корача улицама. Његове плаве усне шапућу: О, бели снеже, мрлнн те ја! Много је лепше иад сумце с>«.

(МШ

Падај. надај, снеже бели, свако дете рарвесели. Падај. падај. деца моле; ски те рову, сви те воле. Слушао је то Жарко, а очи су му биле пуне еуза. Да ли ће ш он доживеги да ее радује сиегу? Посматрао је лет брзих сао»1ица. Како је то дивно. Еио, оиај дечко са бундом, просто

Сунашце мило 9асијај свуд, нек твоји рраци угуше студ. Нека се топе пахуље све„ да &има ова оде ш*о пре. Тако је шапутао и корачао, а ноге су му биле хладне као лед и пуне снега. И руке су му биле хладне. Често их је вадио из џепова и дувао у њих да их огреје. Посматрао је другу децу. Она су била безбрижна и весела, добро утопљена, и зато су клицала снегу. Саонице су летеле, а песма је одјекивала:

лети. Његове еаонице су најбол.е. Он је најбржи. Ускоро ће да зађе у другу улицу. И гле! Жарко јс тада потрчао ка њему и скочио испред саоница. Оне га лупише по ногама и он се иашао у снегу. Саонице стадоше, а у том тренутку један ауто пројури испред њих ... Жарко је оназио ауто, а »идео је да ће дечак са бундом налетети на њега, и зато је смело скочио. Био је спасилац. Честитали су му. Када је то чуо отац Вељков —- оног дечка у бунди — узео је Жарка за руке и одвео својој кући. * Тако је то било. А даиас је Жарко стално са Вељком, имају

Иа квају села залећена ба-ра. те клизање. А то је онет дугаудало за вам ови клизачи буду што бол»и ...

Јоца. Ђура и Дара дошли н* цртаче. Нокушајте. цртачи. да Оловку бирајте по вољи . .

једнака одела и спавају у иетој, топлој соби. Сви мисле да су браћа. А и слажу се. Заједно се санкају. Када угледа пахуљице Жарко весело тапше рукама и пева: Падај, иада}, бели снеже, иек се деца радују. Али тада се сети како је њему било и брзо доврши: Ал 9 не падај тамо где сад јадна деца гладују ... М. ВАСКИН За божићни празник Божић-бата хита Деци малој жели Празник да честита .. • Поси танку јелу, Носи сваке значке И за добру децу Најбоље играчке .. • Играчкама грање Окитиће јеле И наеуће на њих Пахуљице беле .. • На јели ће нежно Свеће да трепере Као обред дана И ознака вере ... На окуиу деца Сва су око јеле, Где се еви радоено. Играју, веееле ... Кад се и то сврши, Загасе се свеће Сва ваљана деца Биће лепе среће: Поклони са јелке Њима ће се дати, Што их доно Божић И спремила мати... Ко је оиак био Па вређао млађе, Играчка за њега Неће да се нађе;

Ко не чита књигу Ил' послушан није Ш тај поклои данас Неће да добије .. •

Ако је ко рђав Брзо нек се каје: Почела је мама Ноклоне да даје ... м. шивши

Божић Вожић- Бата

Божић Божић-бата нонео »е дарове деии. Хтео је да сврати у сваку кућу. али тако да једним иутем дође а другим продужи пут. Да ли ви можете да се сетите којим то путем треба да нрође Божићгбата па да обиће све три куће?