Коло

14

Тавори Риста грнчар са својим занатомг и задовољан Је о.ним што се има и што је дао Бог. Дубока хладовина у његовој старој огромној и ниској кући са чандијама заривеним у земљу, чак горе код каменога моста . - - Снажни мириси долазв из увек ноливене и влажне башге његове кроз врата и прозоре - -. Једна шефтелија пред самим вратима зри и мириши у лето кад цео крај утоне у мир и врелину . .. Звоно звони на јутрење и вечерн»е са мале црквице ту близу иза последњих кућа . . , велики месеп греје по целу ноћ .. Славе, имендани. кад се он и његова Санда облаче у ново и, држећи за руку малога синчића Уроша, одла$е у цркву и на чесгито; — испуњују његов оскудни зкивот миром и свечаношћу, увек . . . чак и кад седа уз ниску округлу софру Г.амо уз парче хлеба и неколико паприхса истуцаних у земљаној каленици, или уз котлајку киселог млека што Је он доноси у подне или увече из чаршије, или кад његова Санда испече таву са много зелсниша и јагњећо?.. плећком, те слатко замириши од ње цела кућа. А његова Санда ујутру, кад иснрати у дућан мужа и сина, постоји мало на капији те полафи мало са комшикама, или изађе са тестијама на чесму . . а после по цео дан као кр-^ица не излаЗИ из куће и баште. где увек има поСла за њу . . . јер женску чељад нема . .. Често је под бременом али не доноси и всрује да јој је „учињено" . . Труди се она. иде код жена те је чарају, Запајају разним водицама и заветује се само да донесе на свет већ понего детенце . . али ништа ... и све чвршће И она и Риста савијају руке око Јединпа Уроша. који расте, али није као друга деда . - > Ретко. кад га они умоле, излази ту одмах преко моста на ледину, где се некада светлила на сунцу бакарна кугла једнога тулбета, да поигра са друговима . . - а још реће увече, кад они загрљени иролазе кроз сокаке и певају својим младим и снажним Гласовима. Али. младић је био син мирног занаглије Ристе а унук онога чича Пешв што није умео да мудро погне главу, вечито се кавжио и тукао по мехаиама и сокапима с Турцима. лежао по апсанама н појео више „ћутека" (батина) него хлеба. А кад су Турци једнога дана пошли. он је имао само још голико снаге ла домили до кагшје и да ту седећи по цео цан на троножној столици, гледајући за сваким колима која с.у извозила из града петстогодишње госте. Кад је наишао са својим харемом Ћамирли-бег, његов комшија, св ј *е поскочио са столице, ударио се у груди и викнуо: — Оф. . . Салте кад ви видо жрбиНу 44 (леђа)« Ћамирли је јахао пред возом кола са арњевима из којих су вириле забуљене ануме и деца великих замишљених очи|у. „ . У тренутку кад је хтео да ејаши 0 коња. да се поздрави са болесним Старцем. његова порута пала му је по сред липа као шамар. Он се само окренуо охоло у седлу и казао: — Језук! , , „ Арам^ да ти је комши]а! . Голки живот, толко моје добро! И доиста. Ћамирли је био честити човек и добар дост (пријатељ) и комши.ја. Помагао је поробљеном свету и штитио га ол младих и обесних. Путтао је своје жене аа залазе V српске куКе те се оне милостиво дружиле са зкенама у граду и брбљиво. али добродушно шапутале им у уво да ће скоро да пођу: „Еј, . еј... чак тамо откуда сунце искача. јер тако Коран иише". Али. Ћамирли је био бег, а чича Пеша ]е започео сво^ живот од кад је први пут отворио своје очи иа свет са беговима и са њима ето завршава свој живот. Ипак. на бегове очи срам му је сунуо У лице. он је узео столичипу и пошао полако у кућу. Ту га је ухватила љута грознипа. а после три дана умро је. Млади Урош сећао се свога увек љутитог и озлојеђенога деде и жалост га је пекла V срцу потајно . Пекад. кад је бстајао сам пео се уз ст^ару шефтелиј"у и обухватао одатле својим паметним зенииама онај стрми брег над градом, одмах ту преко реке иза „ћошке" и винограда, иза кога су лежала не-

видљива села и још увек се гнездили бегови. Он није знао за живот онога света тамо, који је говорио његовим језиком и крстио се његовим крстом, али од кад памти никад нико није изишао горе, на рубу тога брега да овамо у граду довикне „Здраво-живо" ... нити је ико из града прешао онамо. сем шверцера који су често гииули на самој граници... За њега тамо иза тога брега настајао је мрак, а он Ј*е хтео да продре у тај мрак, да разуме до краја свога деду који ј *е лежао у његовом детињском срцу као тешка успомена; и падао у сањарије из кој'их га је будио мајчин глас: — Уроше, синко . . што ти је , кажи на мајку . .. Белки муку неку имаш? Ако те је срам од мене, кажи си на татка! Младић је тада, да обезбрижи и обрадује мајку, одлазио на игранке у ..Тулбе 14 и невао са друговима увече на месечини, али се његов глас издвајао и звонио тужио. Затим је отпочео да изостаЈ*е ноћу. Једне ноћи са неколико другова нестало га је из града. Отац и мајка чекали су га до поиоћи. Затим су потрчали код иознатих да се распитају и да га нађу. — Ристо, што згрешисмо Богу овој да не снађе?Ј — питала је мајка престравл»ено у зору кад се младић није вратио. А сутра дан прође глас као муња кроз град Да су младићи са Урошем заЈ *едно сачекани од „низама 44 (турс^е војске) на самоЈ* граниии и побијеии до последњег. И, на ведри и мирни град дотле паде прва и тешка туга. * Тама је пала на мирни грнчарев дом... У почетку отимали су се да не поверују тулшим гласовима и кроз ужас и молитву иромицала је нада да ће Урош да им се врати . .. Али, дани су пролазили а он није долазио , . . . Свет је обилазио несрећну маЈ*ку и оца доносио им и присиљавао их да штогод поједу, тешио их и храбрио, али после у страху поче да их оставља, Ј*ер њихова увек отвореиа каииЈ*а, утрављена башта, густи дим тамњана који је несрећна Санда проносила у малоЈ* кадионици кроз целу кућу, њихова очајна молигва и кандило које је горело без престанка, имало је у себи нечег је* зивог! * Урош се оне ноћи борио, али борба Ј*е била кратка и неравна. Другови су попадали сви ... он се претурио сав изрешетан куршумима у један лешњар и остао ту висећи закачен у нтибл»у. Две Арнаутке, ј*една млада као пролеће. једна стара, прошле су после седам дана поред лешњара једнога јутра на извор са тестијама на глави и откривеног лица . -. Стара се загледала у лешњак и стресла се. Смакла је хитро јагамак иреко лица младој и викнула: БегаЈ*! А она је банила тестију у траву. бацила се лицем на земљу и

три пут учиирЈла метаниЈе и иитала Алаха да ли да помогие невернику ... Затим је сва преображена устала, смакла Ј *ашмак с главе, окваеила га на извору, окреиула се лево и десно и завукла се у лешњар ... Спустила је главу на срце младићево и ослушнула ... оно је куцало полако. Затим га је извукла из шибља пололгила на земљу, опрала му ране, обложила их травама и отишла ... А касно увече вратила се огкет, упртила рањеника на своја снажНа плећа и однела га у кућу. Тамо, у малој собици иза једнога чаршава окаченог на дрвеним кукама Урош болује . . . бунца и гори .. . Стара и унука обамиру од страха и моле се да ко не чује . .. али кад се младић смири под сноповима лековитих трава што добра стара вуче из поља, њено се лице смешка и не жали свој труд и страх ј *ер је неверник „кзн" (слатко јагње) ... слуша кад се одбере и љуби суве руке старе Арнаутке. Млада се по сто пута заклиње да неће да завири у ту собицу иза чаршава где младић лежи ... баба разгрће свој"а сува иедра и заклиње својом негом!... Али чим стара изиђе, млада улази на нрсте, вири иза чаршава и нагиње се дубоко над лепим и испаћеним младићевим лицем . .. Младић осећа у сну њен дах, мирис њеног младог, свежег тела и бунца: „Кој си ти? 44 — Ја сам . . . Зулфа . .. Хубав си ,. .. Мерак ти имам! Он се упиње да раузме и отвара Ј*еднога дана очи и цонавља: — Зулфа?! Луда Арнаутка раскопчава сама своје јелече . . . Он заклапа очи ионова и шапуће у полу сну: — Ја сам ти гост ... срамота је .,. Не смо вера . = . греота је! ... и окреће главу и заноси се опет. * Ноћ Ј*е пала на село. На ј > 1штпканим српским и арнаутским кућама замандаљене су тешке капиЈ *е... Одједаннут иси почињу да лаЈ *у узнемирен-о . .. овце су заблеЈ *але уилашено ио торовима .. . људи су поскакали из постеље дограбили оружје и положили лице на прозорчиће и решетке да продру у ноћ .. . Али нико не види бегунца који измиче посрћући кооз булке и висока жита и бежи од свога срца ... од срамоте и од греха . . . Још мало, два три корака још и он Ј *е иреко границе! ... Једиа пушка ноздравила га је и запраштала кроз ноћ, али он се сроза на низбрдици ... ПЈ >егазио ј *е реку. * После много недеља Санда и Риста су поставили софру али не једу, отац је спустио главу у крило, мајка је ударала челом у округлу софрицу, није чула синовљеве кораке на калдрмисаној стази од капиЈ*е. Месец Ј *е изгрејао, са шефтелиЈ*е (кајсиЈ*е) падала су топла ру-

Хуји ветар све јаче и јаче , кроз тиху рвердану пок, А са њиме Радосно кличе, старих ваја моћ. М горе све више и више гордо се диже, мирис топлог тамјана плам, штб Службу служи , у касној ноћи стари архиман. Тс ОДЈ&ЛЧПК кроз свету тишвну ту у Одјекну неке старе прангије глас. И Свуда. са свају страна чу се радосна вест: 9> Христос се роди'% спас свију нас. Све је )ош било мирио; кад и&би сахат стара. И Ето пастир дође да Христа подари. Раздрагане душе приђе му ближе. А з« њим још једно мало, младо пастирче стиже. Ох! Како је лепа била зора плава, кад црвена светлост као каква јава, Досне у соба један зрачак мали. А са цркве звона звоне, чују се песме вали 9 И радост кликтања свуда ходи: „Христос се роди"!

Кеоград. децембра 1943 годипе.

ДРАГОСЛАВА ПАНДУРОВИЋ ученица V разреда гимназије

мена зрна на земљу, полако, кап по кап ... Мајка се молила: „Господе?... Ти . о ведриш и облачиш. .. помагај! ... и подигла је очи на отворена врата према звезданом небу. — Уроше ... Синко ... Чедо мај*кино!!! Њен крик разлегао сб преко зидова... у комшилуку су заклоиарале налуне ^ . • Свет Ј*е испунио уски сокачић и новрвео на отворену грнчареву капију .. Ноћ су испуиили усклици и радосне еузе мајчине. А горе иза брда, у невидљивом селу скупљена на к\ г ћном прагу јецала је стара Арнаутка и лила љуТе сузе ... Јазук (срамота) ... Јазук!!... За толики ме« рак, (љубав) за толико гаЈ*ле (бриге) за негу и за страх неверник је отишао без „Бог да поможе", без авас, беџ алал!... У малоЈ* собици која је још мирисала на болест и на ране млада Ј *е размахивала јашмак, ширила руке и падала че* лом на земљу стежући рукама своје распал>ено срце. У грнЧареву кућу вратио се мир. Мајка тка под ајатом где се на креветцу одмара и прездрављује млади Урош, л ујесен букнуо је рат. * Дуг деди је одужен. Снег веје кроз освојена села и градове. Барјаци со вију између мошеЈ*а и ханова турских. А далеко у великоЈ* кући иоред каменога моста, озебла и шћућурена у чаидиЈ*ама једна гугутка гуче и испуњуЈ*е радосним нрсдсказаи»ем целу кућу. Отац и мајка трепере . .. ослушкују сваки шум и повратак риновљев. Са лаком раном на нози Урош лежи у мрачној болници под решеткама. Сам је у. соби са тешко рањеним заробљеним Арнаутином, кој*и ј *ауче, шкрипи зубима, скаче са постеље и пада опет .. • Али жилава и млада снага надвађује, он прбздрављује и једне ноћи без сна заподева разговор: -— А> другар .. • Одакле си? ... имаш фамилиЈ*а? — Од далеко сам, одговара Урош мрзовољно. — А ја сум од Крстиловица . .. Призетко сум . *. Имам жена ... хубава ..• млада ... Зулфа .. • Урош се исправља у кревету и дуго гледа Арнаутина. Затим устаје, вади иџ свога сандука угужване чакшире и своје војничке исправе. Баца зачуђеном заробљенику и наређуЈ*е му да се облачи. Помаже му и сам грозничаво и шапуће му у лице: — А сад бегај... пут за Крстиловицу знаш! — Ашколсн (браво) ... Машала!..» машала! .. . Другар бре! ... кликће радосно АЈ)наутин и прелази собу. .Урош иде упдредо са њим и шапућв му још: — И носи поздрав на стару Арифу ... На Зулфу • • • Кажи: — Овој је од мене за гајле, за њино арно, за њин милос... Бим берићт вер. Бог да поможе од њи! Нека ми испраћају алал — Господ да ми помогне... жив да св врнем ... Мајку имам, млад сам . . . Арнаутин шири прво зачуђено зенице, затим сте?ке уста на снажним зубима, престаје да кликће, мршти густо обрце, сече својим црним очима љутито, али прескаче прозор ... прескачв болнички зид. Урошева рана крвари. — Сестро ... ће ти умрем .. . шапуће мазно у лице младој болничарки, која Је дошла и превија га. — Ти! Узвикује млада девоЈ*ка и иеиравља се. Ти си јунак! — За пет шес* дана још бићеш здрав и ићеш на одмор у твоЈ *е „жуто цвеће 44 — Твој град, је ли, зову жуто цвеће? — Јее, зову га, одговара задовољнв младић. — Леп Ј *е. Прошла сам кроз њега. — А ти ајде с мене!... Да те водим... да правимо грнци. Ја сам грнчар. ДевоЈ*ка се кикоће. Он спушта усне на њен нежни образ, затим заклапа очи и спушта уморно главу на Ј *астук и жели да заспи ... да заборави путеве прегажене у борби... нежни образ сестрв болничарке ... љутите очи младог Арнаутина, загонетне нежности старе Арифе ... и дрско незаборављено раскоичано јелече Зулфино ... Зора свиће. ВУКА ПОП-МЛАДЕНОВА