Коло

ЛЕТО Природа и земља иепрекидно се откривају. Вечито присутни пекају само да им се приближимо. Ових лстњих даиа имао сам чссто прилика да природу и земљу што више и што ближе упознам. Тако сам обилазио и најближу околину Београда. Бно сам више иута и у Рипњу. Од станице до села, с оне стране Авале, води вијугати пут. Само село, велико и раштркано, дивно лежи. Успут: ливаде, њиве, шумице и баште — све скале зелене боје очаравају и освежавају. Одувек сам волео природу, али у ове дане, додир с гриродом добио је значај открића. Боље се разумемо. Природа не привлачи више само као призор, постала је блиска и присна, другарски се саопштава. Открива се, привлачи, прича о себн и помаже да пронађем самог себе, да будем све више свој, све ближи себи, то јест својој суштаствености. И тако природа омогућава да пронађем и смисао земље и самог себе. Сазнао сам део зе1ил>е. Додир с природом оплемењује. Све јаче осећам смисао земље — здрави смисао — и осећање — поимање земље умирује. Челичи! Крепи и срекује! Моји су живни још увек добри, али земља и природа ипак делују терапички, а нарочито у колико се тиче потребног смирења у раду и равногеже ради одржања целине. Ствара се она извесност која је свима нама тако иотребна. И чини да лакше подносимо све тегобе и све једноличности — на око разноврсне — свакидашњег живота. Благодарећи ,„земл»орадњи" и додиру с природом стекао сам и потребну чврстину и појачану моћ концентрације. Боравак у Риињу био је веома прија-

Лепоте наше земље

тан. Био сам сам и могао сам несметано да разговарам с дрвећем, потоком. сунцокретима, травом, цвећем, птицама и небом. Тачније речено нксмо разго»арали већ само сам ослушкивао саоиштавање природе. Слушао то складно брујање, те животодавне мелодије илодне земл>е и удисао тонли дах груде. Пењао се узбрдо милујући погледом обиље зелене боје што толико годи очима и прија плућима. Поред мора страсно се дивим мору — највише волим -хумкасти предео пресенан реком или потоком. Као да једино у таквом пределу има ваздуха. Ширине и видика. У хумкасто-вијугавом пределу има увек нечег новог и неочекиваног. Необично волим ближу околину Београда. Питома је и свежа као једра жена. Брежуљци и долине неизмерно се ређају и складно допуњују. Потоци и речице, шумарци и ливаде, оранице и пашњаци, куће и вајати, путеви и ограде допуњују се, еливају, протежу, пењу и спуштају. Као по неком распореду, али нимало хотимичном, већ више, рекао бих, као набацани по неком интуитивном надахнућу уметника. Предео, очаравајући и освежавајући, делује као мелем. Лечи. Мелем души! Околина Београда плодна је и богата, али је" још увек недовољно обрађивана. И вероватно је отуда и тако привлачна, пријатна и да кажем природна. Нема никаквог система, а то ће рећи никакве стилизације. Можда је сав чар у тој иетакиутој лепоти. И ово парче природе привлачно је и отуда што нема у њој ничег плаховитог и наглог. Није толико вегетативно бујна дз би, утичући и на живце, узнемиравала. Није тајанствена као високе планине, ни хучна и силна као море. Нема олујних

врлети, ничег горостасног, а нема ии опојности бескрајмих равиица. Али је свеже. И све је овде складно преливање и складно допуњавање. Све другарски једно другом хрли у загрљај. Све: брежуљци, њиве, долине, потоци, ливаде, шумарци, сунцокрети, раштркани црвени кровови, цвеће, небо и птице. А понекад и — људи. ЈЕСЕН Чигаве караване београђана иду ка ,.Мајдану" и Великом мокром лугу. „Пијаца" је дуж самог друма. На иовратку, по свршеном послу, мало одмора на завијутку, у успутној механи „Дебели лад' 4 . Пред кафаном багремови, П °Д њима укуцани столови и клупе. Добра ракија (за чудо) и сваковрсно мезе (за масне паре). Пошто смо свршили посао, једну од тих свакодневних „победа" које нас толико троше, седосмо да се одморимо. Пијупкам, пушихМ и посматрам људску каравану и дивим се сунцу које се величанствено пробија изнад косе, кроз пепел>асте облаке, руменећи их све више. Сунце осваја простор. Чудиа је иаша судбина. Некада смо, после дивно нроведених ноћи, зору дочекивали с песмом, а сада идемо јој у сусрет, устајући пре сванућа, све у трци ра намирницама. Излазак јесењег сунца дочекујемо прашњави и блатњави, ојађени, похабани и натоварени корнама и ранцима. Посматрам сунце и мислим о томе како сам постао перифеЈ)иски човек. Жнвим далеко од такозваног центра, по страни од догађаја и далеко од већине људи, да би силазећи све виш© у себе, могао да се дотакнем праве и дубоке истине — лепоте. Сунце већ пече. Над долином спустило се лепо, благо, јесење јутро. Птице цвркућу, а одиекуд се сгворише неки хармоникаши и пеема се захори. Мало даље прасад грокћу, пилићи и кокошке гласно чепркају, а из града одјекује далеко звоно. Недеља је. Друмом непрекидно тече људска река. Пешаци, *;езе и воловска кола. Прашина прекрилила намирнице. Жагор гласног разгокора, „иекићеиог" сочним нсовкама. одјекује као рефрен чудно — гротескне пасторале. И мени се чини, савладан и уљуљкан ритмом ове необичне јутарње симфоније да нас природа стварно штити. И да нема ничег што би могло да ремети овако дивно јутро. Али, из дал»ине, у правцу Цветкове механе, допире тутњава трамваја. Град је близу и ми ћемо, такође, морати да се вратимо, да се опет „укопчамо" у свакодневни ритам велике вароши. СЛАВА ЗЕМЉЕ Увече, уочи славе у поморавском селу, мој домаћин, окупио је све укућане и мене госта, у великој соби, прсд иконом. Запалио свећу и кандило и очитао пригодну м°литву, по старинском обичају. По свршеном обреду изишло се у авлију иза које се простире расаДник. Над селом спустила се већ влажна, магловита ноћ. Било је потнуно тамно. Дуго сам стајао, телесно невидљив, утонуо у ноћ и само је дуХ лебдео тражећи одговоре на извесна питања која су изненадно искрсла, тражећи снокојство немиру, на први поглед необјашњивом. Нисам још био свестан да ћу наћи одгонетање и одговор. Али, одједном сам снажно и неодољиВо осетио сву густину, сву мекоту и сву храњивост земље. Као да се у овој дубокој и тајанственој ноћи испаравала и иробудила исконска снага и животодавност земље. Испаравала се и стопила с плаштом ноћи и ниских облака. Све постаде једно: земља. Све је земља! И, тад постаде јасан и смисао прастарог обичаја, балканско-народне славе као нечег што је исто гато и природа. Додир са земљом, стапање с њом и њеном снагом објасни и смисао исконске *славе Слава и земл>а једно су! Слава — земља. Слава земље! Осегих и схватих н^пролазну и неиобедиву моћ њену. У тој густој ноћи стајао сам као укопан. Кроз тело струјале су стихиске снаге, струјало храњиво испаравање земље, и брујање најдубљих дубина. Схватих да сам вестао део земље. Обузео ме је и „настаиио" се у мени длбоки мир и још дубља свест о непролазности стихиских снага — истина^ И би јасно да земљу нико и ништа не може да уништи. БОШКО ТОКИН

(2 ,011 $дО)1пО Хтео бих да нико никада не са&на 9 Ни Ваше срце икада наслути, ^Зашто је душа моја тако прарпа Кад вече си!)е и месец ражути. Хтео бих да нико, никада не чује 9 Мелодију силну мојих осећања, Као сенка мисли, тихо нека брује Скривени у срцу акорди сећања. Хтео бих да вечно моје срце кутп 9 И скрије тајпу створену у менн, Неку да ико ишта наслути. Хтео бих да попут бесмртне сени ЧеЖња з«2 Вама, моја љубав тајна, Остане чиста, неумрла, трајна. Београд, 1943. МИША МАРКОВИЋ ^ I АНЕГД ОТЕ~) ОТАЦ НИКОЛА Неки сиромашак требао да прослави елаву светог Николу, а није имао чиме. После неколико чаша ракије дође нг» мисао да своме патрону упути писме и да га замоли за помоћ. Саопшти му у писму да нема пара ни за свећу акамоли за печеницу, замоли га за сто цинара помоћи и наниса адресу: оцу Ннколи. Када поштари наиђоше на то гтсмо, помислише да је упућено народном оцу, Николи Пашићу, па послаше у претседнишгво владе. Чиновник отвора писмо и даде га Пашићу. Овај се насмеја и нареди да се невољном евечару упути педесет динара као помоћ за славу. Прође неколико дана, а у претседни« штво владе стиже и друго писмо за оца Николу: — Драги мој свече и заштитниче* евети Никола, хвала ти што ми иосла паре за славу, да почастим својту ш пријатеље. Али, молим те, немој више да ми шаљеш преко Николе Пашића, Јер мн је половину тражене помоћи задржао! ВУКОВА ШТАКА Вука Караџића принудише да остави Београд раније него што је намеравао, Идућег дана дође у Земун неки његов пријатељ из Београда и јави му како на Вука вичу и како га грде сви службеници онкх старешина, који су га ири* морали да иде одмах из Београда. — Није ни чудо! — рече неки Вуков симпатизер. — На рањена вука залајв свако нсето! Али нека се они добро овога нашег Вука причувају, јер у њега је повелика штака! — Ох, Боже! — осмехну се Вук. —* Кога не може да освести истина, неће ни штака. Али ипак, добро је и штаке се причувати . .. ДВА К0МП03ИТ0РА Росини је једног дана свирао заједно са једним композитором који је желео на сваки начин да му конкурише. Приликом свкрања дошло је до великих дисонанца. — Али мајсгоре, приметио је један од присутних ученика Росинију, — шта радите? Та ви свирате из обриуте партитуре! — Знам, знам. Покушао еам ја и друкчије, али онда звучи још горе, —« рекао је равнодушно Росини.

Чубрина За, стан 14 (код Саборне нркве)

Падиае Копаопика нод снегом (Фото; 1п§. Ратомир Отефаноцић)