Коло

успоменд VI2» СОТТУИА у Ч Ј 1ој 14@МЈММ О&вЛМјл

— Не . . . немам... разуме се, да немам! муца он мучећи се да се добро изрази. У исто време вероватно проклиње у себи оно неколико оскудних ре* чи које зна од целог грчког језика ш које тако војнички отсечно изговара. А она, тобоже снебивајући се, врти враголасто главом: — Збиља немаш жене? Сасвим си сам, без девојке? У гласу јој трепери обест и изазивање. — Па одакле ми жена овде, у Солуну, кад сам странац ... Волф је у страху да се та лепа идила са балкона не прекине нагло, да се девојка са гласним смехом не изгуби на вратима балкона ... Али, његова бојазан није оправдана. Она игра прстима по огради балкона као по клавиру, обара тобоже замишљено славу тако да јој се не виде очи, Можда хоће да прикрије осмејак. — Ако ме лепо молиш, продужује, у обесном тону, могу ја да ти помогнем. Ј 1 сам добра девојка ... Она говори оклевајући, али изгледа да озбиљно Мисли. Говори тихо, скоро тајанствено. — Ах, колико бих ти био благодаран, налази Волф најзад праве речи, много благодаран... Сад му свакако срце хоће да искочи испод пиџаме.

Волф није стигао.да јој одговори За* бацила је косу као ждребе гриву и жустро нестала на вратима балкона. * Хоће доћи или неће? Хоће, доћи ће! Бог зна по који пут мој пријатељ по* навља ове речи у себи. У тим мисли« ма заборавља се и несносна врућипа. И живот долази некако лепши. Волф је отишао у шетњу и донео цвећа. Увече је мало дотерао свој апартман. Цвеће је у вази, намештај чист, у колико може да буде чист кад је човек самац. Волф живи само за тренутак, кад ће да зазвони звонце, кад ће да се појави она . .. Свануло је јутро. Волф је поранио, нервозан је и спреман. На степеницама се-чује клопарање сандала. Она! Звоице. Врата се отварају. Црвена хаљина и насмејано лице. Али, пре но што је Волф стигао да јој пружи руку, она је протрчала поред њега у ходник. Стигао је тек у кујни. Стала је на вратима и прекорно з'»вртела главом. — Е, драги мој, овако не иде. Треба прво да набавиш добру метлу и крне за брисање прашине. А, онда ... то стаје 60 драхми на сат. То је тарифа за бединовање!... Мој пријатељ Волф дошао је себи тек када су се за њом затворила улазна врата. На лицу му се видело безгранично разочарење. Сигурно се сада у себп заклиње да никада више неће излазити на балкон по тој страшној врућини.. •

(Написао за »Коло« Хајнц Шретер)

уО анас је несносна врућина", уздише мој друг Волф излазећи у пиџами на балкон свога стана и машући марамицом као лепезом. Дувајући од врућине наслонио се на гвоздену ограду балкона и уморно погледао у затворено двориште. — Ни овде није ништа боље, као у фуруни. Требало би сићи у подрум ... Али, која кућа има овде подрум? Нови део Солуна саграђен је на рушевинама и нигде нема ни трунке зеленила. У двориштима, међу зидовима, на каме-

ка и нестала у кујни клопарајући папучама. Не, мој пријатељ се преварио! Девојка није нестала. Напротив: застала је, дигла руке изнад главе и дубоко уздахнула врели ваздух дворишта и као да јој необично прија почела је да певуши. Мој пријатељ Волф одмах се разбудио:, млада девојка није била даље од њега него двадесет корака. Деловала је у својој краткој, црвеиој хаљини, са дугом црном косом и великим жутим украсом у њој као неки дивни цветак у том

њу чуче сањиве кокошке, чиЈе се кљуцање и кокодакање губи у убиственој јари. По зидовима се вуку или сунчају мачке. Сви балкони су пусти. Ни даха ветра на рубљу извешаном да се суши. Хоће ли најзад да се промени време? Не! Плаво небо без облачка вири кроз отвор међу кућама. Цео живот Солуна одиграва се у становима, иза застртих прозора. Само спрат ниже, преко пута нашега балкона, чује се звекет тањира и посуђа. Тамо, изгледа, стално раде. Наједном се тамо отворише врата! На гвозденим степеницама између другог и трећег спрата појавила се млада девој-

Да то није она фамозна љубав на први поглед? ОбоЈ*е се блажено смеју. — Доћи ћу сутра у јутро, у осам часова! Видећемо, можемо ли да се слажемо. ( С јшмцш Хајнц Шретер)

мртвачком дворишту. Запалила је весело цигарету и како је увукла дим приметила ј *е нехотице Волфа. — Е ј *, ти! рекла је 'и кокетно дигла главу да боље види горе. Међу руменим уснама појавила се у осмеЈ*ку ниска дивних зуба. Волф који не зна грчки могао је само да се накашље и да се збуњено премести с ноге на ногу. Али, види се да је одушевљен својим сусетством. — Јеси ли сам, пита девојка даље, Волф гута њене заводљиве речи. Знам да му жмарци пролазе леђима, па ипак може да промуца само ј *едну реч: , : Да 4 \ А она тера даље. Увлачи дубоко дим

од цигарете у себе, мршти лукаво своје лепо чело: — Па зар ти немаш жену? А тако! Волф би хтео да ј'ој * каже исто тако нешто што би је збунило, али не уме. И сувише је скроман