Коло

/ит сшјјхиш !

Добро је да познајемо ћИРАМИДОН и да се у ово средство можемо поуздати! таблетв Против боиоеа ©пда С. Бр. 19.999 од 6-Х-1948 ДобиЈа се у свакој апотеци

Претсаднпштво Српске владе са свпм својим оделењима преселпло се јоком прошле недеље у зтраду Парламепта. На стубовима вије се српска застава. док су на стражарским местнма српски гардистн . (Снимак: А. Симић)

Др Врангел је испитивао те листе и књиге за странце. То је изИскивало мноГо времена, а помогао му је портир својим добрим памћењем. Др Врангел је имао интуицију правог детектива. Забележио је неколико имена и из кратких података створио извесне закључке. Тако је пре1ледајући књигу за странце од 8 јуна, на велико чуђење портирово, рекао: — Овога не познајете, сигурно није никада отседао у вашем хотелу? Портир прочита чудновато име: гроф Хајнц Хенфштенгел. циљ пута: студија хералдике у гетебуршком музеју; последње боравиште: Копенхаген, и морао је признати да тај гост није никада раније отсео у овом хотелу. У хотелу се, рече, налази већ три дана, живи врло скромно и повучено, пре подне одлази у музеј, у подне се враћа на ручак, повлачи се у своју собу и рано леже, Врло пријатан хотелски гост. — А јесте ли сигурни да студира у музеју? Портир слегну раменима. — Ми се не бринемо за приватан живот гостију. — Тачно тако, али онда ја ћу вам ( рећи шта се мени чини. Он можда и одлази да студира у музеју да би утаманио време, али у сваком случаЈу његово име је лажно. Ово се обично грађанско име често среће у Минхену, али аристократа под тим именом нема. То је свакако неки хохштаплер. Но он нема везе са Катфилдовим убиством, јер т.о није његова струка. Он је лопов, коме импонирају звучна имена из аристократских кругова. А можда „пуца 4 ' и на Американце који воле звучна имена..• —- Да, паробродом „Дортингхолм" стигао је баш ових дана са туристима... — Дабоме^ И међу њима има много богатих Американаца и Американки. Ето, ту је он специјалиста. Прикључиће се неком друштву и путем ће некој Американки нестати ђердан или брилијанти, а њој ће бити неугодно да пријави крађу. Треба обавестити криминалну џолицију •.. На тај начин претресао је др Врангел целу књигу за странце од 6 до 12 јула. Из листе хотелског персонала видело се да је тих дана било много посла у хотелу и да је узето више помоћних сила. За сталне помоћнике могао је портир да гарантује да су поуз* дани. Од оних који су помагали три лица су остала у сталном запослењу: један кувар и два помоћна келнера. Кувар и један келнер били су још запослени, а други келнер отпуштен је неколико дана доцније као неспособан. 0 њему би директор хотела могао да да опширније податке. Директор хотела је већ знао да др Врангел води истрагу по Катфилдову убиству и зато се није зачудио кад су га позвали. — Сиромах човек, рекао је за келнера за кога га је др Врангел запитао. Зове се Давид Берглунд ... — Да, видим из листе. А зашто је сиромах? — Несрећник, ограничен је и неспретан ... — Па то је онај са ожиљком, присети се сада и портир. — Са бразготином? — Јесте, рече директор. Под левим оком има на образу ожиљак од ножа. Био га је убо један Финац док је још био на броду. Др Врангел је премишљао неколико тренутака не постављајући нова питања. — Онда нам још остају стални намештеници хотела., рече најзад. — То су поштени људи, рече директор, и ја гарантујем за њих. Разуме се, да вас нећу спречавати у вођењу истраге. — Онда остаје једино Давид Берглунд као сумњив. Да ли је имао какве препоруке кад је дошао на посао? — Да, колико се сећам имао је два или три сведочанства из хотела у којима је раније служио. — И кажете да је био неспособан? — Уствари у свом послу није био тако неспособан, јер је пажљиво сервирао

али је био иначе тром и приглуи. Тешко му се могло објаснити што се тражи од њега, али кад би једном схватио, извршио би наређење тачно. А у нашем послу потребни су људи који самостално могу да мисле. Зато сам рекао да је „несрећник" и не верујем да би он могао да има какве везе са убиством. Уосталом, он изгледа сасвим пристојно сем оног ожиљка на лицу. Кад је отпуштен, молио је да га задржимо ... — Сећате ли се тачно да је молио да га не отпустите, питао је др Врангел више као за себе. Директор и портир измењаше погледе. Др Врангел је при том питању мислио нешто друго. — Да, сећам се сасвим тачно, рече директор. — Хтео је чак да се жали сопственику, али ја сам му објаснио да му то неће ништа помоћи, пошто је сопственик у питању персонала оставио слободне руке дирекцији. — Он је напустио посао на дан убиства? — Тога се не сећам сасвим тачно. Не може човек да све те појединости држи у глави. Али, ако је тако убележено у листи, онда је свакако тако. — У листи тако пише. А да ли је Давид Берглунд спавао овде у хогелу? — Не, помоћно особље не станује у хотелу.

— А где је становао? — Негде у вароши, у изнајмљеној соби, јер није био ожењен. — То би засада било све, рече др Врангел навлачећи рукавице. Треба само да нађете адресу тога Давида Берглунда. — Добро, можда је зна који од ње* гових колега. Неколико часова доцније провео је др Врангел у полицији где је посвршавао извесне формалности. Кад се око три ласа вратио у хотел није знао шта да ради. До посете госпође Астриде о« стало му је још пуна четири часа. У холу хотела седео је Паоло са кон« зулом Андвигом. Понашање младог Италијана сасвим се изменило. Раширених руку пошао је у сусрет др Врангелу. Био је сувише љубазан. Др ВраНгел је то приметио, али како је био по природи неповерљив, остао је и дал>е резервисан. Паоло се извињавао што је оне ве« чери у Лизекилу био можда и сувише напрасит. Сад је, међутим, боље упућен у ствар па зна да је ствар у добрим рукама. Жао му је што није знао да и др Врангел путује за Гетеборг, иначе би га повезао својом јахтом. (Наставиће се).

-ромам

од свека елвесшада -

НОВО ЛИЦЕ

У свим великим хотелима, поред књи5ге у коју се уписују странци-гости, воде се и засебне листе за намештени^е. [У њима се бележи кад је који намехптеник, од најмањег пикола до дирекТора, наступио на посао, шта је радио В у које је доба напустио посао.

(7) ' *— Добро. Италијан ће стићи за својим друштвом тек доцкан предвече. 3» н»ега сте свакако спремили друге апартк:ане. —- Да, већ смо их спремИли. ; — Одлично. Ви треба да се побринете да соба у којој је убијен Катфилд ие буде употребљена. За сада не сме I акоме да се изда. Оне друге просто1 -ије, спаваћу собу и салон, резервишите за даму која ће данас стићи из Ли« рекила. * -— Добро, да забележим. Како се зове дама? . — Госпођа Астрида Катфилд. Вратар се зачуди. Па ... то је она иста дама .. • *— Да, она. 4 — И она жели да отседне у оној ис*©ј соби? — Да, у тој истој соби и ни у једној другој. ј <— Биће како желите, господине. 1 — И сем тога хтео бих да видим књи*у странаца. Ви бележите податке о својим гостима? — Свакако, господине докторе, као и свугде у хотелима. За пола часа имаћете књигу. Вратар хтеде да пође, али га др Вран® гел задржа. —- Јутрос сам видео на плакатима нме де Вала, не знате када игра у поЗоришту? Др Врангел погледа Стефансона и реЛе му: 4 — Даје се исти комад који се давао и оиога дана кад је убијен покојни Кат* филд. — Да. И у полицијском записнику етоји да је госпођа Астрида била те велери у позоришту. —- Добро. Молим вас купите ми улазвицу за ту претставу. Портир климну главом и пође излазу. 5 — Да ли сте узели карту за себе или ра госпођу Астриду, запита Стефансон, кад је вратар изишао. -— За госпођу. 1 Зар мислите, да ће госпођа имати воље да иде у позориште после једног мко језивог догађаја? —- Имала или немала воље, мораће *а иде* рече др Врангел мало замихпљено .