Коло

©слушкујући неће ли за њом да одјекну опет они снажни кораци и да је опет довикне онај сналши глас: „Невесто стани да ти нешто кажем а . * Ни' плач детиљи, ни његова нежна миловања, ни послови око куће на њиви и у баштици пуној босиљка и невеиа не смирише младу жену. Пренебрегла је страх од фамилије и од мајке и срам од села и пошла опет у град. Отворила опет ниски капиџик на сувопарном дворишту у коме је угледала оиет младога поднаредника. По његовој чекињастој коси падало је опет сунце. Он је стајао у групи неколико врјника и говорио нешто и није се обазрео на њу и ако је видео да је дошла. Она је постојала збуњена неколико тренутака, затим му је пришла полако, ухватила га за нагу руку, повукла га у страну и казала му задихана: — Јутре вф вечер дојди на конак! — Млада сум, сама сум ... Младић се засмејао радосно. Стегао* је снажно за мишицу, уштинуо је за образ и обећао јој да ће довече доћи, и она је отишла. Ишла је полако, сва засењена, неописаном срећом која је била из ње. Прошла кроз село и скоро у мрак сишла с иута на сТазицу која је водила њеној кућици. Одједанпут учинило јој се да са кућњег прага падају две сенке једна мања друга већа, и пожурила је . . . На прагу је седео Крстето и држао дете на крилу. Она му је притрчала и крикнула: — Крстето мој! Он је скочио. Она се сагла, пољубила му руку и ушли су у кућу. * А касно у ноћ седели су испод трепетљивог јаблана. Месец је грејао широко. Он јој је причао свој живот у роиству и стезао све чвршће око паса. Одједанпут она му је без шума спустила главу на раме и мирно казала као да говори о најпростијој ствари: ' — Крстето ... како мож јутре сабајле да ојдеш у град да му кажеш на поднареднико да не доходи, сега не ми ваља. А Крстето, велика душа, одвојио је њену главу полако Од свога рамена и Загледао се у њу. Њено лишце бело и прозрачно као булка, црне округле очице, мала топла уста расклопљена над ситним зубићима, све је то горело живим огњем. Крстана је поновила опет: — Ама да не забравиш, сабајле да ојдеш. Крстето је гледао у њу још, разумевао све виШе и рекао јој је нежно: — Не бери гајле де, ке ојдам. ВУКА ПОП-МЛАДЕНОВА

УГЛЕД БЕЧНИХ ЈРЈИЧА пре 600 сауина арочите одредбе о оделима, које се од меродавних места с времена на време издају. постојаЈб^ су током векова и у Бечу Узрс&а* ла то били су различити. Међутим, већином, како то кронике пишу, те мере имале су сврху, да сваком поједино^м сталежу Беча наметну извесне границе у погледу њиховог одевања. Али, бечким кројачима те одредбе нису нимало сметале, они су их могли нееметано извршр/вати, јер њихове мајсторске уметности, глас бечке моде није био тиме нимало иогођен. Већ пре скоро 800 година били су бечки кројачи удружени у цехове и имали су у Хофу своје дућане где еу продавалн производе свога заната, не само бечлијама који су већ у најраније време били иознати по своме укусу, већ и трговцима из источних земаља. Они су куповали „последњу реч бечке моде", да би је пренели краљевима и киноши* ма с оне стране Марха и Лајте. Примање једног мајстора као цеховског члана било је некада у Бечу подвргнуто нарочито строгим испитима« Прошло је већ 600 година како је бечко кројаштво примило ново иоправљено цеховско писмо, за чије је чување одређено 8 цеховских мајстора и у коме су предузете нарочите мере противу „фушера". Некада су се још правиле строге разлике између кројача у правом смислу и оних који су израђивали само поједине комаде одела. и чија је радна област била тачно одређена. Тако су „Гевантер 4 ^ могли радити само дд материјала црне, беле, сиве или црве&е боје, док су „Јопнери 44 радили у главном само капуте и хаљине. „Кауфел" је био одр^ђен да пр»одаје само готово одело, кројено из платна. Али и „поправљено цеховско нисмо^ претрпело је понОво измене, те су бечки кројачи у времену од 1606 до 1717 добили шест занатских одредби које су делом биле снабдевене цареким потпиСом и великим државним нечатом које претстављају привилегије преко којих се у доцнијим временима није могло лако прећи. Сви ови документи налазе се добро чувани у старом дивно украшеном цеховском сандуку, који је према натпису на унутрашњој странп поклопца направљен 1675 године, ; акле пре 285 година. На касније изграђеној и п ;ег'јађено| кући у Хите^ергасе не види се па први поглед ништа, што би тој с релшој и потпуно неупадљивој грађевигги одавало сто година дугу и поносну традицију. Докле се може пратити историја бечКе кројачке заједнице, она је била стално смештена на овом мссту и још даиас се на горњем спрату показују просторије, које су служиле за смештај кројачких помоћника приликом њиховог задржавања у Бечу.

алеко од пута шћућурена као препелица у свом кућерку, утонулом у високом житу и трави, Крстана није видела војску која је пролазила кроз село ... Да је рат знала је по томе, што је н»ен Крстето отишао једнога дана и није се враћао ... Послао је само једну слику у војничком копорану са шајкачом на глави. Она је ту слику окачила у чађавој собици уз икону и ноћу. кад би успавала дете у бешици, узимала је лојаницу прилазила тој слици и при жмиркавој светлости свеће гледала је дуго и усхићено у његово чудно одело и младо и испијено неправилно лице. Затим је излазила, седала на кућни праг. Пред њом се ширило процветано поље афиона. Рујна жита таласала су се на месечини. Са једног великог јаблана падала је сенка по њој.. . Она се одупрла руком о крило и остојала дуго замишљена сама у ноћи јер није смела да ее врати у мрачну кућу и пра-

Зни креветац где није било њенога Крстета да баци своју врелу руку преко ње. Много после његовог одласка позвали су је у општину и саопштили јој да ЈЈрвени крст јавља да је негде на мору умро њен муж Крстето Манчић. А после неколико дана позвали су је поново и казали јој да је грешка и да је умро Манча Крстић. Она се није узбудила ни ирви ни други пут јер није могла да схвати пространство, далеко море, обале и бродовље и на једном Од њих мртвога свога Крстета. Она га је видела у машти још увек онаквог какав је био онога дана кад га је испратила уском путањом од куће до сеоског пута. Кад се рат свршио и људи се разишли кроз села, он није дошао. Нико није знао где је остао, кад је умро или погииуо, и читаво село и родбина навалише на њу да пође у град и да се раепита. Али Крстана није одлазила. — Иди ћерко, пуста не остала — говорила је љутито мајка, тражи мужа си што чекаш, као да га она не воли и не поштује ,и не жели да јој дође, и пошла једног дана безвољно у град. тамо гдс су је упутили да треба да иде. Зграда Окружне команде лежала је у тешкој спарини летњег дана, кад је она стигла у двориште пуно запаре и прашине без иједног дрвета и зеленог лиска. Попела се уз басамаке, огромне трошне Кућерине, и застала збуњено. У великом мемљивом претсобљу није било никога. Само језива успомена на неки давно ишчезли харем, лежала је у тој тишини у ниској таваници и безброј ниских и малих врата, кроз која су некада шуштећи шалварама пролазиле младе хануме уздишући потајно. Она је отворила полако прва врата, погвирила лево и десно и ушла. Тамо За дугачким столом седело је неколико

младих подофицира без блуза са раскопчаним кошуљама на врелини. Кад је Кристииа ушла, младићи су се згледали и прсли у смех. У врху стола седео је задубљен у акта и озбиљан старији каиетан друге гласе. Подигао је главу кад су се младићи онако раскалашно насмејали и спазивши код врата прибијену уз зид унезверену малу сићушну сељанчип^, скоро дете, он их је одмерио строго и устао и пошао к њој питајући је прекорно још из далека: „Млада ... шта ћеш ти овде?!" — Искам . .. сакам да видам мој муж Крстето, жиф ли је, јели умреја. — Није то овде млада — казао је чеетити човек и пришао к њој — иди ти благо мени кући а ја ћу да видим то; — како ти се звао муж? Она је извадила из појаса који јој је допирао испод шарене вунене кецеље чак до кукова, неку цедуљу, што су јој онда у оиштини дали и предала му.

Капетан је прешао летимице по цедуљи и казао: — Добро, дођи кроз десет дана. — Арно, рекла је Крстана, и сагла ее да га пољуби у руку. Али она је дошла пре. Ужарени погледи младих људи клизили су по њеном јелечету док је разговарала са капетаном. Њихове раскопчане кошуље, снажне ноге и неговане груди и онај глас који је стИгао за њом кад је већ била на капији!... Она се окренула и видела насред дворишта једнога од младих канцелариских подофицира. Његова чекињаста коса ,купала се у сунцу и падала м} ниско преко једне стране чела. Он је викао за њом смејући се сав. — Невеето... чекај ме, хоћу нешто да ти кажем ... Ја не сакам, викнула је она уплашено и запрашила улицом. Али све то испунило је чудним немиром и дрхтавицом, којој она није ни покушала да се отме. Њеиа слатка и тиха мисао на Кретего почела је да се губи негде у магли, а све јаснији и примамљивији да јој бива онај дан проведен у граду .. . И она је отишла оиет, ушла у суво двориште, попела се уз расклиматане басамаке и у ходнику наишла на честитог капетана који је одмахнуо главом кад је угледао. — Пожурила си млада, али свеједно, рекао је са саучешћем. Нисам могао да дознам ништа, јер га нема у списковима ни погинулих ни умрлих. 1 Иди ти у село па лепо чекај може да ти наиђе муж од некуд, из роиства, јер тако би-1 ва у рату. Она га је слушала као у сАу... Поглед јој је легао на она тајанетвена врата старога харема, али отуда није излазио нико. Пољубила је опет капетана у руку и отишла ЗастајКујући и

"(Снимак:' прИВа^тГ' евојива)

На прошлом „Шареном поподневу" нретставио се публици уз пратњу салонског оркестра Седлачек млади и талентовани оперски певач Богдан Воркапић, члан Опере у Београду. Његова лепа појава и одличан глас освојили су симиатије публике, Он је отпевао песму „Певај ра мене " од Декуртиса и арију Каварадосија (1 чин) ИЗ опере Тоска. Богдан Воркапић поседује ванредно лепо тембриран тлас„ који долари нарочито у висипама дб свбг пуног сјаја. 0$бил>ним и марљивим радом наш младц певач могао би постати тенор високог квалитета

М