Коло
12
ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ,
Чврсто бих Те стегла У мом загрљају, Тако би Ти остао У свом завичају. Када видим децу Другарице моје Како поред свога Драгог тате стоје, Срце ми се стегне Суза сузу стиже Дал' ћу и ја кадгод Прићи тати ближе. Па помислим — Боже Дал' ће рат тај проћи Дали ће и мени Мој татица доћи.
И' хсад нам 1е чежња. оаскидала гвуди^ И .кад нам 1е суза горела V оку: , У "најљућем болу ми смо били људи, И Орби ире свега и на сваком кроку. Пошли смо ћутке знај.ући да Ма.иса Ошџбине чека на иовратак . свију: Да иовратак није само гола бајка И да ћемо најзад видети Србију. А .тога дана. капетане врли, Ми ћемо свима показати јасно Са ; колико среће Србин дому хрлу И -како љуби Отанбину страсио. И да нисмо никад екрнавили име Сртгства нам свето и Србије славу; Да смо се увек поргосили њиме И .гордо ево1'у подизали главу.
Клекнем пред иконом Богу да се молим И да му испричам Кол'ко тату волим. У школу сам пошла Ја сам већ велика Татин сам понос Татина сам дика« Данас нам је тата Наша школска слава Иаш учитељ велики Наш светитељ Сава.
Први пут сам чула Лепе школске песме Све су биле дивне И врло умесне. Е, сад довиђења Мој мили татице Прими велик' поздрав Од Твоје Бранкице. Јагодина, 1944.
БРАНКИЦА Д. СТОШИЂ " ученица I ра&реда основне школб.' Поздрав заробљеницима Отишли сте отаџбине ради, Сад из даљине мислите на драге в И често сада ви витези млади Примате од нас поздраве благе. Тим поздравима сећамо на прошлост Оживљујемо снове, враћамо наде. И тада мислећи на своју будућност Они вам усамљени живот 4 сладе. Ти поздрави топли су вам мили, И често после кратког рада У мислима би своје гнездо свили, У коме дивна хармонија влада. И мислећ' на драге срце вам се стеже, А уздах из груди отима силином ЈБубите ви поздраве што вам срца вежв Са вашом драгом домовином. Тад и ми осећамо уздахе усапа Који преко гора често к нама лете, Али не тугујте још од првог дана Бог држи над вама своје руке светв. Увек кад син мајчин поздрав прима, Или сеја поздравља свог брата, Једна је жеља у срцима свима, Да вас Бог сачува до краја рата. Београд АНА К. БУЂИПСКИ ученица II године Трг. академијв
Ваздухопловпом капетану I кл. пилоту ,
Мајору Драгомиру М. Стошићу Хамелбург
Сећам се по мало Као из неког сана Када Те понесе Вал пролетњег дана. Баш све не запамтих Јер сам била мала. Да сам била већа Ја Те не бих дала.
Ми смо били људи ио учењу Христа. Испуњени вером. љубављу и слогом! У нама је душа као суза чиста 'А путеви прави пред светом и Богом! Дбвиђења једном. капетане врли! У ставу: .Мирно" чекаћу те та-мо. Кад Србија з(?вне да за њу све дамо . ® а !3?вој војник Родољуб л^уби те и грли.
Неколико заробљеннка Сталага XV11'Б.
РОДОЛ>УВ Ж. ИЛИЋ
Жеља
Писмо командиру
довцу Боривоју Марковићу „Фавману"
Драги татице
Читам их а сузе врцају и теку: Плачем од среће и дивим се делу Јуначког Српства што пропасти реку Преплива и слогом сломи смрги стрелу.
И знам да најзад исписано златом И *наше ће име бити сутра тамо Где'до 1*уче беху -упдљаћи блатом Славе трофеји. 1ео и ми сви зиамо /
Да иисмо били свирепе убице. Већ. часни вонпши изгубљеног рата. Сутра-ће нам име изаћи пред лице И, Бога и људи: ..Жртве светског |>ата"
А' ако нас ова мимоиђе' чаша. Доћи ћемо дому овеичани славом. У „повратку нашем дична деца наша Клицаће нам бурно у триумфу правом.
И - ишсо неће показати прстом На наше име херојско и Чисто. Јер. побегли нисмо иред судбине крстом; Били смо тунапи и топели исто.
ЈЕТиш. фебруара 1944. В. ЉУВИЧИЋ
Ујацима ЈЈојиславу, Веселину и Радославу Шогоров О, ујаци моји мили Хоћете ли скоро к нама? Свакодневно ваш долазак Очекујем ја и мама. Слава нам је опет близо; 1 Ми смо тужни, јер сте тамо... ' Да л' ће драги Вога дати Да је скупа дочекамо? Кад будемо колач секли, Кад заблиста пламен свеће, Орцем ћу вам пожелети Много здравља, пуио среНе .ч.! ДУШИЦА СИМИЋ уч. И раз. женске ^имназије у Београду
Посвећено доугу Димитоију Јовановићу. Питомцу Војне академије у заробљеништву
Пинтем у полутами. Напољу ветар хуји, а снелсна ноћ лагано на земљу пада. Месец се нечујно небу прикрада. далеко негде. звоно бруји.
ГГишем и мислим. Сутра ]"е слава твоаа. Како смо некада заједно у те дане. че-кали радосно да дан сване песме да 1'екну и гитара моја.
У сну видим собицу твоју плаву. Добру мајку где клечи и моли. Срце њено. ох. како плаче и боли. крај иконе лсели она твоју срећну славу.
У тућини. и ти. на дан овог славља н© жај да.ти суза из ока тад лије. Зер -знај да мисо мајчице крије. топле лсеље доласка и здравл>а.
(Снимпи: ппиватна своиша)
Много 1*е даба минуло. од часа ^ада нае је- бура понела пучиПи- 1 , Када смо се тужно растали без глаг^а Ми. другови ратни. и пошли тућиии..
Били смо јвошици . борбени и смели. Спремни, да дамо задњу канљу крви, За' родну груду све Схмо дати хтели И зато смо били на бранику први ... Данас пред пама и.простор и вроме Пренреку не чини вестима што стнжу: ,»После једне стратште крваве дилеме .Заставу иалу Срби сложно дижу".
/ руча заробљених офипира у (Јфлагу VI Ц.
Сутра чим дан са земље се дигне. Твојој мајци. ја. љубићу, бледу вуку, и нећу 1о1 дати да осети муку. већ да осмех теби преко гора стигие.
Наши заробљеиици у Сталагу VI Ј.