Коло

\&Ц1АЉ млм- ?

/1 сторија и живот врло често пи1/1 шу романе, узбудљивије и сложеиије од романа аутора с најбујнијом маштом. Такозване историске тајне одувек су занимале човечанство. Међу овим историским тајнама историја живота часовничара Карла Вилхелма Наундорфа, који је тврдио и доказивао да је син француског краља Луја XVI, да је према томе законити наследник француског престола, заузима засебно поглавље. Али то питање остало је до даиашњих дана нерешено отворено питање. Карл Вилхелм Наундорф, живео је за време Рес^аурације као часовничар у

жшжжМж Часовничар К. В. Наундорф, тобожњи Луј XVII. (Решзодукција: В. Ф. А.) Немачкој и Холандији, где је и умро 1845 године. Тврдио је да је син Луја XVI и Марије Антоанете који су. као што је познато, завршили живот под гиљотином. Своје тврдње није био у могућности да потпуно докаже, а сем тога људи, испочетка заинтересовани, нису више обраћали пажњу на њега и тако

је после неколико узалудних покушаја да докаже своја права часовничар Наундорф заборављен. Дубоко разочаран, прогнан из Француске баш због својих тврдњи које нису биле по вољи тадашњем краљу Лују XVIII, потуцајући се неко време по Немачкој, Нундорф је најзад отишао у Холандију где је и завршио свој живот. Немогавши да докаже своја права, а чврсто уверен у своја права, умро је усамљен, али није „абдицирао". И на његовом гробу, у Детфту, и данас пише да тамо почива Луј XVII, Краљ Француске и Наваре, под именом Карл Вилхелм Наундорф... Међутим, изгледа да је био у праву и да је заиста био син последњег француског краља пре револуције. После његове- смрти јавност се поново била заинтересовала и неко време питање аутентичности његових навода постало је опет актуелно. Историчари су у међусобним полемикама иобијали разна тврђења и доказе, па се после сасвим заборавило на тобожњег Луја XVII. И ето сада, сто година после његове смрти као, да је питање коначно решено. Француски истраживач Андре Кастело доказује аутентичност Наундорфове личности на веома занимљив и може се рећи неочекиван начин. Он је испитивао праменове косе Наундорфа и праменове косе Луја XVII, који је тобож умро у Француској непосредно после револуције и чије су праменове извесни ројалисти верно чували. Савесним испитивањем и упоређивањем Кастело је доказао ца су ти праменови потпуно исти да потичу од истог човека. Тиме је доказао да Луј XVII није умро у Француској, као што се веровало, а да је Наундорф заиста био Луј XVII. И ако са дакле остали историчари сложе с тим да су праменови косе довољан доказ питање аутентичности Наундорфа-Луја XVII било би ово питање коначно решено односно скинуто са дневног реда. Ми то остављамо ИсторИчарима, верујући да ће истраживања Андре Кастелоа изазвати нове полемике и задовољавамо се тиме што бележимо један заиста занимљив историски случај.

7ШвњјС п

О

Не могу се увек позновати осећања других, али, познајемо ли своја сопствена? Ако стварно дубоко и много војцј « те, будите мирни за будућност... Л>убав је заразна. Ево једног начина на који ћете лако измерити своја осећања: Одговорите на следећа питања. Свако „да" рачуна се 10, а свако „не" рачуна се 5. Ако је збир одговора мањи од 100, растаните се. Та особа, значи, није за Вас. Од 140 до 170: још може да буде нешто. Од 170 до 200: Ви се волите. Више од 200: Није требало ни да пи-

1. Да ли сте сигурни да вас заиста разуме кад му се жалите на неку неправду коју сте доживели од своје породице? 2. Да ли је ваша околина приметила да сте се пролепшали и да сте веселији, а, уствари имате много мање воље за рад? 3. Да ли бисте се одрекли неке забаве кад бисте знали да ће он сутра бити оперисан? 4. Да ли муцате кад он дође или говорите слободније кад сте насамо с њим? 5. Да ли перете чешће зубе? 6. Да ли можете у препирци са њим да одустанете од свог мишљења, и кад сте сигурни да ви имате право. Можете ли увек да попустите?

очекивали да ћете га видети а он ни|@ дошао? 17. Пошто сте примили писмо од њега да ли вас обузима жеља да загрлитв цео свет и да вичете од среће? 18. Да ли читате књиге које вас не интересују, само зато што он то воли? 19. Ако стигнете пре њега на састанак, да ли се сакријете или га мирно чекате? 20. Застанете ли у пролазу пред не^ком радњом са мушким рубљем и помислите, посматрајући неку кравату: „ова би му лепо стајала"? 21. Помислите ли на њега кад сте код Зубног лекара и кад осећате јак бол? 22. Изиђете ли некад „мало на чист ваздух", и као случајно прођете поред његове канцеларије у време кад мислите да и он треба да изиђе? 23. Да ли Вам је симиатичан неки његов друг, откад сте чули да га он хвали? 24. Да ли стз у стању да искочиге из каде или да баците неку интересантну књигу кад зазвони телефон? 25. Да ли волите да једете нешто што пре нисте могли ни да видите, само зато што он то воли? 26. Помислите ли некад. „Најзад неко ко ме разуме! 44 ? * Покушајте с овом необичном рачуницом. Па ако је љубав она .,права" збир ће изнети више од 200.

120

7. Дајете ли радо новац просјацима? 8. Певате ли кад силазите низ степенице? 9. Желите ли да он паги само да бисте могли да га тешите? 10. Да ли сте у стању да испричате неки филм који сте гледали са њим? 11. Сећате ли се још увек његовог броја телефона иако сте га само једаниут чули, а притом имате рђаво памћење? 12. Волите ли у друштву да наведете разговор на њега или макар да му споменете име? 13. Идете ли заобилазним путем само зато да би прошли поред његове куће, а кад видите да је светло у његовој соби радујете ли се што је код куће? 14. Кад има много шешира на чивилуку можете ли да познате који је шешир његов? 15. Кад га видите у друштву неке лепе жене да ли помислите: „није рунша али изгледа глупа"? 16. Да ли сте нерасположени на неком концерту или у друштву где сте

садина ПОШТАНСКОГ САНДУНЕТА Године 1824 појавили су се први поштански сандучићи у Пруској. Оно што је нама данас само по себи разумљиво, био је за наше претке велики доживљај. Данас прилазећи поштанском сандучету, бацајући у њ карте и писма једва можемо претпоставити да је некада било друкчије. Међутим. поштанско сан« дуче претстављало је у прво време праву „сензацију" на пољу развоја саобраћаја, када се пре 120 година први пут појавило. Било је пре тога прилично компликдвано, ако је неко желео, да саопшти какву вест. Свако писмо, обично врло дебело и добро запачаћено, морало се скоро свечано и свакако врло брижљиво, предати пошти. Генијална замисао поштанског сандучета, ма колико нам данас изгледала проста, родила се сразмерно доцкан. На жалост име проналазача није ушло у славну књигу великих проналазача. Било је то у време „бидермајера", кад су се у Пруској и другим немачким варо- » шима на улицама појавили поштански сандуци, на опште чуђење грађана, у које се могло бацити писма без бојазни за њихову судбину, и с уверењем, да ће стићи на право место. Први поштански сандуци били су заиста прави „сандуци 44 од обичног дрвета. са назиачењем времена када ће писма бити извађена. Поштански музеј у Берлину чува једно од таквих првих поштанских сандучета. Његово дрво је бело обојено. Доцније су овакви сандуци носили и читава правила на првој страни, која су подучавала грађане, под којим условима и како се могу послужити овим сандучићима. о Оим.

Поводом 20-годишњице смрти Алексе ШантиКа —

Зашто још и сада људи кажу Да си умро , о песаиче врли? Када знају да сви људи такви Живелп су вечно, никад пису мрли. Зар и сад читајук' песме Твоје Тебе који си све од себе дао, Не виде Тебе сама у њима? Да помотнеш тако ништавним људима/ У Београду, фебруара 1944 г.

Зар не чују јоште како грма Реч Твоја још и сада жива? Ма да онај крји ју је одавно изреко У гробу вечпи санак свој снива. Ја те питам зашЈО? А Ти ћутиш ледно. К'о да размишљаш и Ти. Тек кадшто Подигнеш зепе своје без сјаја, Као да и Ти питаш: .,Затпто?" БЕРИСЛАВ КОСИЈЕР ученик 1Т1 разреда реалне гимназије.

'оа Шл^,о О ГРИИУ Шта је грип? Не треба побркати појам грипа и кијавице. Кијавица је јако запалење слузокоже, носне шупљине и ждрела, које изазшва кијање, носно отицање праћено чест«> лаким кашљем. Грип је пнфективно оболење које св испољава ејли као посебан случај, или као права редња. У овом другом случа* ју „прилепчив 44 је и веома се лакО шири. Није се још могло утврдити да ли настаје утицајем нарочитог микроба на организам, јер до сада ниједна клица није могла да буде издвојена и испитана. Мисли се, међутим, често да инфекција настаје од једне врсте клица које могу да прођу и кроз најтање и најфиније ћелије. Грип који није настао епидемијом^ обично није опасно обољење. Али, понекад грип може да буде опасан и по сам живот болеснИка, ако се занемари и отегне или настави плућним, срчаним, нервнихм или цревним поремећајима. У оваквим случајевима треба се обратити лекару. Немаран оптимизам може да има за болеГсника веома теШке па чак и оне најтеже последице. Симптоми обољења од грипа могу да буду различити; као например: Стална жеђ, Изненадна појава умора, Мишићни болови (Болови у мишићима), Главобоља, Црвенило очију, Лако сужење у очима, Бео језик, Малаксалост, Губљење апетита Температура. Да ли је могуће избећи грип? Питају многи. Да, када се умањи могућност развијања болести. А то ће се постићи ако се послушају ови савети: Имати увек суву обућу. Пазити на свакодневну чистоћу и хигијену, нарочито уста. Одевање подесити према атмосферским приликама. Не долазити у директан додир са већ оболелим особама. У време редње (епидемије) треба: Приступити свакодневној дезинфекпији и неговати носну шупљину и ждрело, капнути у сваку ноздрву неколико капи еукалиптичног зејтина; Испирати често ждрело са следећим препаратом: 1 кафена кашчица сода бикарбоне, 1 велика кашика глицерина. све то на чашу' топле воде. Несумњиво и у апотекама ћете наћи и друга изврсна сретства за дезинфекЦију- У случају безопасног грипа треба о* вако поступати: Болесник се мора утопљавати; Врло често треба да пије топла (по могућству што топција) пића (липов чај, грог, или обичну топлу шећерну воду); Болеснику давати ујутру и увече ма* ло аспирина или 3—4 кашчице жутог праха кинина растворено у мало црне кафе (само ујутру); Ако болесник осећа сметњу при ди« сању, треба му стављати винтузе или катаплазме * Болесника треба хранити лаком хра* ном: млеком или супом од поврћа. А та супа од поврћа справља се на следећи начин: узму се два струка празилука, четири шаргарепе. једна ротква један целер, један чешан белог лука в три главице црног лука. Ставити их исече* не у комаде у суд од два литра воде. Пустити да тако ври два добра сатаи За време кувања никако се не сме додавати ни маст ни бутер. Само. када ће скоро да буде готово са кувањем. онда додати мало соли Тако кувану и што топлију супу тре« ба давати болеснику неколико пут« дневно по једну шољу да пије! Напомињемо. да болеснику треба давати само бистру супу, без поврћа које је кувано у тој супи.