Коло

Три премијере за месец дана у Нишу

ИОГГОТ^НСНб ч

КНЕЗ МИЛОШ И ВОЈНА МУЗИКА У Крагујевцу за време владе кнеза Милоша основана је прва наша блех-музика. Када је после дугих принрема „банда 4 " била довољно увежбана. приређен је у кнежевом присуству први јавни концерт. Први део програма отсвиран је на опште задовољство. Капелниково лице блистало се од среће када га је кнез себи позвао. — Слушај ти, — рече му кнез» — они твоји, нема збора, добро свирају. Само онај тамо, — кнез при том показа прстом на бубњара — стално забушава! Док ти гледаш у њега, он лепо удара, а чим се окренеш на другу страну, он престане! ПО КРАТКОМ ПОСТУПКУ... Кад је војвода Виљем Нормандски. каснији победилац код Хастинга, и освајач Енглеске, године 1053 испросио

Матилду Фландријску, ћерку војводе Балдуина Фландријског, морао је дуго да чека на одговор ове прекрасне, али мало ћудљиве жене. Ово је било ипак сувише! Војвода Виљем, који није био узалуд син Роберта Баволског, а поред тога још и врло ватрен, није хтео више да чека и једног дана сачекао је лепотицу у оближњем шумарку, где је она свако јутро проводила у јахаЉу, Приблпживши јој се изненада, зграбио ју је, скинуо са седла и положио на очиглед зачуђене пратње у траву и „свечано" истукао по осетљивом делу приицезиног нелшог тела. Принцеза уплашена колико изненађена брзо је пристала на његову брачну понуду, и била му од тада добра, вредна и послушна жена. Тринаест година после овог догађаја — после освајања Енглеске — војвода Виљем добио је надимак „Освајач 46 .

Нишу је гостовао месец дана познати београдски редитељ Владета Драгутиновић, који је за то време ставио на сцену Народног позоришта у Нишу три комада сасвим различитог стила. Два комада су раније имала успех у Београду, а треће је ново дело наше дррмске продукције које је први пут изведено на позорници. Ово гостовање имало је вели^ог значаја за нишку сцену, јер је Драгутиновић своја велика искуства пренео у други културни центар Србије, где ће она свакако уродити плодом. Прва претстава бил>а је „Избирачица" од Косте Трифковића. Она је у

Лево: Сцена иџ другот чина „Сен&ационалне репортаже"

стилизованој режији, са играма и ие смама као и у Београду, изазвала велико одушевљење нишке публике. У насловној улози играла је нишка глумица Олга Стојадиновић, док је Савету еа великиМ успехом дала Лзубица Илић. Димитрије Влајић имао је великог успеха као Тошица, Бранка је играо Миодраг Ковачевић, а Штанцику Борислав Сланина. Доајен нишког позоришта Душан Кујунџић играо је оца, а мајку Малчику играла је гђа Ксенија Грујић. Друга претстава „Менехми" од Плаута имала је такође свој успех. Ни она се ни по чему није разликовала оа Драгутиновићеве режије у Београду- Носиоци главних улога били суг М. Ковачевић (Менехмо I), Д. Тодић (Менехмо П), Зора Црногорчевић (жена Менехма I), Мила Радосављевић (Еротија). Д Цветковић (старанУ. Бр. Татић (Месеније), Јулијана Буквић (робиња^. Ж Вучкови1К (кувар) и Б. Нешић (лекар^ Трећа премијера била \е ,.Сенчационална репвртажа" оа Боре Кесића. То је комелнја из београдског живота Сиже је грађен на конкуренцији измеђ? новинарских предузе1*а п на Једнрј ».▼бавној фабули. Улогу мглавног уредннка играо је са великим успехом Бранко &

Ђорђевић, а у осталим главним улогама били су запослени: Д. Тодић (репортер Миодраг Петровић), Олга Стојадиновић (Мина Јовановић), Г1. Дишљаковчћ (директор конкурентског листа), Г. Радосављевић (репортер „Јутра"), Мила Радосављевић (Лола Маринковић) и Милан Тимотић, као гост, у улози тенора Микиа Михаиловића. ' Сва ова три комада имала су велики успех. Драгутиновићу еу били вредни сарадници сви глумци, а са њима сценограф Никола Моргуљенко, диригент Србољуб Цветковић и клавириста Живота Јанковић, као и изванредно спремни технички персонал.

Пороришна трупа „Срборара" ношла је пре ирвесног времена на гостовање по Немачкој где пред нашим радницима прикарује неколико комада који су у Ј5еограду на сцени „Срборара" доживели велики успех. Тако су прикарали „Ћидо" л „Дукат на главу". Претстава у Бечу „Дуката на главу" имала је необично великог успеха. На слици главна, лица овог ранимљивог комада ир народног живота: Никола Димик (кмет), Бора Павлик (учитељ), Душан Јанковик (свештеник), П. Јовановик (неимар), Јован Јеремик (чича Гаврило) и Љ. Васиљевик (угледни сељак), (Снимак: Вин-Билд)

Горе: Сцена из грекет чина „Ирбирачице"

|Ж ШЕПШД У МАЛИМ РИВНјАЦИМА

Доле: Једна сцена лз „Шенехма" гОнимци: прив. овојииа)

риболов

Пре извесног времена објављене су на срнском језикуј у издању Издавачкопросветне задруге „Ипроз", три књиге о рибама и рибарству. Практична уПутства прве књижице „Риболов и пецање" добро ће доћи нашим риболовцнма и пецачима чији број ни у Београду није мали. У њој су приказане све врсте наших риба, како живе и како се лове. У другој књизи „Мали рибњаци" обрађен је интересантан предмет подизања малих рибњака за које код нас има врло повољних^ услова. а у трећој „Гајење риба" приказано је како се риба у малим рибњацима гаји и храни Писац ових колико поучних толико и занимљивих књижица је В. Финк-ЗебиК.