Коло

&ем »4 „V ЦмлЉж

способни да воде душе спасењу и да их уздигиу у сфере где влада савршено блаженство. Када се дође у Раџпутану не сме се пропустити да се посети стари град Дундхар, кога је обновио » у њега прен§о своју престоницу славни раџа ЏаиСинг; Седам монументалних канија, $идови, фасаде, обојене су бакарном бојом. Стога су га назвали „Ружичасти град". Улицама влада живост, пролазе камиле, слонови и дивни чистокрвни ко« њи на којима јашу млади Раџпутанци с турбанима светлих боја. Уобичајена мала кола „екае" и „тангас" у која су упрегнути мали снажни коњи пролазе, као и увек претоварена. Старинске двоколице које вуку велика бела индуска говечад сакривају жене иза заклона пурпурне боје. Куће су Све зидане на исти начин са типичним покривеним балконима и кулама. Палата махараџе заузима седмину града. Њена најлепша страна излази на главну улицу и висока је седам спратова. У парку, у коме скоро нема хлада, налази се језеро пуно крокодила с којима ве играју елуге да би добиле бакшиш. Од свега што се на овом имању налази најзаиимљивија је опсерваторија. Она је имала разноврсне и врло чудне инструменте од камена и бронзе који су давно нестали. Све је ове инструмеите конструисао сам раџа ЏаиСинг, астроном несумњиве вредности, који је сличне звездарнице подигао у још четири града, у Матхури, Ујџаину, Делхију и Бенари. Један је део града отлворен према џунгли. Ту, испред једне велике капије етоји кавез, у коме ее »алазе пет лавова. Лавови су нредмет непрекидне иа-

аџпутана, што ће рећи земља „Краљевих еинова" _једна је од најзанимљивијих крајева простране Индије. Н>ени становници, сматрају се праг.им наследницима и припадницима старе расе Кохатрија, владајућег сталежа и врлих ратника. Некада су њени принчеви владали у Делхиу и Лахору снажно и храбро су се одупирали уиадима Арапа, Турака и Монгола. Побеђени од Монгола, они положише оружје и ставише ее у њихову службу, али чим су се појавили први знаци опадања великог монголског Ауранџеб царства, они су прогласили своју независност. Осамнаест малих државица Раџпутане уживају стварну аутоиомију, свака под врховном управом једног махараџе. Земља углавном оскудева у води и биљу, али има и плодних крајева где се гаји памук, мак и неке житарице и где при обрађивању земље помажу мршаве камиле. Богаство предела лежи у камеиим мајданима. у слојевима бакра, гвожђа. олова. гранита и драгог камења; у дивним тканинама од муслина чудних боја и финим уметничким радовима у слоновачи и бакру. Трговина, првенствено у рукама Џаина, веома је напредна. Влада муелимана која је разорила толико индуских храмова. оставила је у старом граду Аџмира мноштво џамија. Једна која се убраја у најзначајниЈе целог полуострва је Архаи-Дин-Каџимпра, саграђена почетком тринестог века по узору славне џамије Кут-Оуб-Дина, у области Делхи. Седам аркада њене фасаде окружене дивно изрезаним натписима на арапски начин; њени дебели зидови. високи и витки стубови. раепорећени на четири места да би придржавали пет кубета, еачињавају необичну целину и дају утисак савршене складности. Цаинци Раџпутане намеравали су да еаграде почетком једанаестог века своје храмове на крајњем југозападу скоро неприступачног планинског краја Араваји који је био Абу. Изнад долиЏе, у висини од 1.600 м., на једној пустој заравни, до које се долази уском кривудавом стазицом, довукли су Џаинп велике плоче белог мермера, огромне количине. Ту су саградили храм са преко 150 стубова 60 купола, мноштво кипова. Тако је саграђен први хр^ам. 1031 године. На почетку 13 века саграђен је други од исте грађе, по лепоти раван^ првоме. Најзад су у 15 веку подигли

1 •— Део једног индуског храма

у Анбери 2 —• Тераса двора

жње становника. Овде се животиње мивн го воле. То доказују и гомиле крава је лутају, јата паиагаја који стално слвтају и покривају простране тргове к које становници обилно хране. Јутром и вечером излазе пауни на евоју уобичајену шетњу док око њих круже разиобојне птичице што све заједно оживљ«* ва оквир града. На путу Амбер—Гетхур налази сечш« тав низ маузолеја. Норочито их мног® има североисточно од Џејпура, где св налазе споменици поеледњих махараџа, од белог мермера, окружени вншевековним стаблима, по чијем се грању игра,ју мајмунчићи и гордо шетају паунн. Северно од Џајпура на око седам километара даљине наилазимо на рушевиие. То су остатци старога сада већ наиуштенога града Амбера. Краљева Је палата подигнута на једној стени која свв околне превазилази висином. Ова јв стена окружена и испреплетана зидинама које опкољавају дворац. На подножју ових зидина налази се велики м^рмерни рибњак у коме се огледа ова масивна конструкција. До дворца се долази врло стрмим и кривудавим иутем. Ту се, на висини налази храм посвећен култу богиње Кали. Свештеници који га побожно чувају с предусретљивошћу показују црвене трагове и старинску секиру са којом се еваког даиа одрубл»ује јарећа глава да би се принела иа жртвеник. Све је чаробно источњачки. Дрвена врата брижљиво иикрустирана слоновом кости и алабастером, у коме је углављено скупоцеив драго камење, и мозаини и фреске к скулптуре, докази су марљивог рада. и* брижљиво нзабраком еиупоцеиом мате« ријалу.

3 — Главна улнца Џајпура са фасадом махараџиног дворна

још друга два врло занимљива али мање скупоцена од првих. Две прве мале пагоде чија је спољашнос.т лишена сваког украса стварно су праве ризнице блага јер садрже мношгво укусно, разнолико и брижљиво израђеног злата, да човек незна чему више да се диви; да ли умешности градитеља или Лвештини златарске уметности. Стубови, зидови, удубљења пзнад врата, све је украшено и рађено вели* ким џознавањем размера, финоћом потеза, с пуно маште и ведрине која узбуђује. Све у белој боји тако да заслепљује! Вера Џаина учи да свет нема почетка и да су душе вечне. Ншхови закони забрањују убиство, крађу, нечистоћу, лаж и лакомост. Сав је њихов култ посвећен Тиртхакарима, који су сматрани као људи који су за време великих сеоба стекли потпуну чистоћу и као такви једини