Коло

4

бђк,

(15)

Стефансон је са интересовањем очекивао шта ће се тога вечера десити. Пре једног часа госпођа Астрида се одвезла у позориште. Пред позориштем дочекао је једноруки Француз, али јој ее није јављао. Онако задубљен у мисли Стефансон наједном осети да га неко посматра. Окретао се, али ништа сумњиво није могао да примети. Поред њега. за столом, расправљали су гласно три трговца о ценама стоке у Данској, мало даље шапутао је један љубавни пар. Инстинктивно се окренуо према изла3у* Тамо је келнер Берглунд баш намештао столњак на једном столу. Затим је с послужавником изишао. Мало доцније осети Стефансон исти тајанствени ноглед с друге стране. Кад се окренуо, ©пет је угледао Берглунда. Стефансан та таозва да поручи чашицу коњака. Притом, случајно погледа на сат. — Девет и двадесет, рече пригушеним гласом Берглунд. Стефансон се трже од тог гласа. Пред н>им је стајао доктор Врангел. Од занрепашћења Стефансон није могао речи да проговори. — Пазите да се нг одате, шапну му доктор Врангел, пошто се пригну као да тобоже нешто бележ«. — Пођите Замном. У пролазу паде му напамет да запита нортИра да ли је видео доктора Врангела. — Он је вероватно у својој соби, рече му портир. Соба доктора Врангела била је отворена, осветлење Је горело тако да се добијао утисак као да је сопственик малочас из ње изишао. Стефасон седе за сто поред телефона. Неколико минута доцније уђе доктор Врангел. Још увек је на себи имао Верглундов келнерски фрак, а под пазухом келнерску салвету. — Не^гам времена да вам много објашњавам, рече доктор као да жели да избегне сувишна питања. — Треба вам честитати, госиодине докторе, одлично сте се маскирали ... — Можда, рече доктор Врангел нестрпљиво. Треба да напишете једно нисмо, али не овде. — Какво писмо? «— Споредно какво. Неком рођаку или познанику. А сем тога треба да се пресвучете. Одело је ту у орману, оно карирано. Стефансон .је познао одело. То је било одело убијенога. -г- Имате још четврт часа времена. Ако се не предомислите . . - Ево вам и кључ од Катфилдове собе. Идите та мо м седите. Врата закључајте изну> тра, а на столу оставите да гори зе> лена лампа. Тамо напишите и писмо .. -— А шта ће бити потом? Видећемо шта ће се десити У ОЧЕКИВАЊУ Са непријатним осећањем ушао је детектив у собу убијенога. Још су му звучале у ушима последње речи Врангелове: „Дао ч сам вам тачна упутства и еад знате шта треба да радите. Поступајте сасвим механички и немојте много да размишљате. И најмање отступа* ке од оног што сам вам рекао може да поквари цео план . . Пошто је ушао, закључио је врата изнутра и пјрошао мало претсобље. У стану је владала савршена тишина Само споља се чуо шум трамваја. Ваздух у соби био је лош, али детектив није огворио прозор, јер му то није рекао доктор Врангел, Сео је за американски иисаћи сто жоји је чудновато отскакао од осталог намештаја. Насред стола стајала је ма па за писање. поред ње прибор за писање. По упутстВу запалио је зелену лампу на столу.

Мало по мало привикао му се поглед на сумрак у соби. На једном зиду било је удубљење и» у њему постеља са завесом. Стефансон је зажелео да прегледа ту завесу, али то б^ било против наређења доктора Врангела. Погледао је на часовник. Позориште се још није било свршило и Стефансон је веровао да ништа не може да се деси до повратка госпође Астриде из позоришта. Зато му није остало друго него да чека. Запалио је цигарету. Споља, и поред дебелих завеса на прозорима, чуо се шум трамваја, гласови аутомобилских труба и пригушена музика из ресторана. Само то је нарушавало језиву тишину собе.. Стефансон се сети да треба да иише нисмо. Али. шта да пише До-

-ромаи од свеиа слвесшала _

адвоката Алексиса Бомана доказује да се убица још увек налази овде, у Гетеборгу, и да госпођа Астрида није са њим у вези. Не знам шта ће да се деси овде у најкраћем времену, али осећам да се ближи решење та]не. Спреман сам на свако изненађење и зато вам пишем. То су, можда, само наслућивања, али 3«ате и сами да старог полицаЈца ретко кад интуиција превари. Ја веруЈ *ем да ће на позорницу стунити једно ново лице, чију улогу ми за сада још не знамо. Ко је тај човек. не знам. али осе-

Знатап /е броЈ оних филмова у којима чица, истакла. хватио је мапу за писање и перо. Наиисаће полициски рапорт. „Налазим се у чудноватом положају. писао је Стефансон Рагнару Грандину, свом колеги у служби. Седкш у соби убијеНог Катфилда и чекам да се догоди нешго. али шта, не знам ни сам. Радим онако како ми је наредио доктор Врангел. Он каже да злочин стоји пред решењем. Као што знате из аката требало је да се госпођа Астрида ухапси као саучесник у убиству, али је др Врангел, уверен да она није умешана у ту ствар. то спречио. По споразуму са полицијом он је преузео даље вођење истраге. Доц&ије су настале околности које су ствар замрсиле и које са полиииског гледишта могу да имају двоструко значење. У једну руку оне су појачале сумњу на госпођу Астриду, а у лругу умањују ту сумњу. Препад у бироу

се Дора Камер, ванредна глумнца и пева(Снимак: Берлин филм) ћам да се налази у близини. Хоће ли да се појави овде у соби, на мест\ злочина? Доктор Врангел свакако зна више о томе него ми Али пјјимстио сам да и он на моменте губи своју уобичајену уравнотеженост и самоувереност Његови поетупии су загонетнио Можда Је то последица његове недавне болести. слабост нерава, а можда су по среди и његова лична осећања према госпођи Астриди. Све вам ово нишем за случај, ако се шта деси. Ако бих ја био спречен да продужим истрагу, продужите је ви ирема овим подацима. Трагајте пре свега зЈ непознатим лицем које мора да постоји и коЈ *е треба да се пронађе. Сад баш откупава ј *еданаест часова. Позориште се завршава па се и моје чекање ппиближује краЈ *у. Ваш Арнолд Стефансон."

Пошто је пажљио пресавио писмо II метнуио га у свој џеп, детектив је запалио другу цигарету и завалио се још удобније на столици. У том т]1енутку деси се оно неочекивано. ТАЈАНСТВЕНИ МЕТАК Норед саме његове десне слепоочнице одјекну пуцаљ. У први час детеКтив помисли да је мртав. али онда скочи н окрену се према нападачу. Пред њим је. сасвим миран и прибран. стајао Давид Берглунд, односно у његовом оделу — доктор Врангел. И да је Стефансон имао револвер у руци, не би био у стању да га уио» треби. голико се био забезекнуо, — П])Омашили сте рече детектив. — Па ваљда нисте мислили да сам хтео да вас убијем, одврати доктор Врангел хладно. — Уосталом. револвер није напуњен иравим мецима -. Требало је ставити нерве на пробу. — Моје нерве? — Не ваше, Ви имате одличне нер« ве. Извините што сам вас довео v овакву Неиријатну ситуацију^ али било је потЈ)ебно у интересу саме ствари. Сад могу да се пресвучем Скидајући са себе Берглундово одело доктој) Врангел је продужио: — Нико се не нојављује, значи да пуцањ нико ниЈе чуо. Грандин се не Јавља, а њега сам наместио у суседном апа])тман\ да слуша- Значи да је бука с аулице и сувише јака. Нарочито од трамваја, само смо ми навикли на њу па је не примећујемо. Треба само изабрати згодан тренутак кад трамвај прелази скретницу — Да ли сте ви цело време бПли у соби? запита Стефансон који се још увек снебивао. — Да. цело време био сам вам у непосредној близини. И стрепио сам да нећеете поступити по договору. Али. ви сте се показали као исправан човек. Јер и та ситница је могла да поквари целу ствар. А какав сте осећај имали кад Ј*е одјекнуо пуцаљ? — Интересантно |е колико јс брза човечија мисао. У исти мах сам помиелио да сам мртав и у исти мах сам .5ио свестан да сам жив. А шта сте ви хтели тиме д.а постигнете? — Видећете. Као да жели да отера неку непријатну слику доктор Врангел пређе ру® ком преко чела. У том тренутку био је врло озбиљан. На,вратима купатила зачу се неки шум. . . — Госпођа Астрида враћа се из поЗоришта. Ј^ече доктор Врангел. — Дакле моја улога је завршена. — Да, за сада. рече доктор Врангел замишљено. Постигли смо што смо хтели, А затим се заустави пред Стефансоном и рече са извесном дозом ненријат* ности. — А сада свуците ово одело. - Нр мог гу да га гледам . . Ни мени није нријатноу рече Стефансон. То је одело убијеног. •— Да ли сте чули штогод о Паолу? — Његово се стање поправило. — Хтео бих с њим да говорим Зна ли он штогод о нападачу? — Не зна. — А шта ви мислите, да ли Ј*е напз дач и убица једно те исто лице? — Вероватно. Ко би други могао да буде? Ја верујем, да ће се тајна решити чим ухватимо једног или другог. (Наставиће се)