Коло

3

■

Бпли су запослени у иотом надлештву. Радили у истој канцеларлјп. Сто до стола. Две године У прво време изгледало је да једно друго и не примећују. Касније, разговарали су и то само службено, што краће. А онда. једно на другом почеше крадом заустављати погледе Он виде да ,је она плавуша да има црне очи, диван осмех. уске дуге руке ко.је су вредно радиле, да је лепо разви.јена и да има лепо извајане ноге. Она примети да .је он прави спортски тпи, да има беле -зубе који се показу.ју када се насмеје. да има плаве очи и смећу таласаету косу. Када би само једно лругом уватили поглел. насмешили би се кратко. збуњено и наставили да раде. А после. он би се понекад пролазрћи поред њеног стола. заустављао крај ње. упнтао је по коју ситницу и одлизио Полако и неприметно постајали су бедно другом ближи И рад у канцеларији бивао им је дражи. можла само ради тог-1 што су им столови били јелан поред другог Једног дана. сасвпм случајно. изиђоше заједно из канцеларије. Били су збуњени говорили су о канцеларији. о лепом времену и о бископу. После тога сваког дана пратио је од канцеларије. до ку-

У суботу после подне у Вериној соби једва се имало где сести Д&сетак њених и Николипих колега и колагиница, грицкали су сендвиче уз вино, н весело разговарали Радио-музика употпуњавала је и везала гласове Мирис цвећа мешао се са мирисима парфема и колоњске воде. Никола устаде. Гласови заћуташе. — Бнћу кратак. рекао је. Верд и ја волимо се већ одавна. Увидели смо д& смо .једнаких погледа на живот, да су нам карактери исти и да се разумемо. Зато смо одлучили да вежемо -наше сулбине на истом животном путу Он извади из џепа кутијицу. из које заблиста прстен. кад је отвори За-

ће. Чекао је да се спреми. помагао јој да обуче капут, додавао-рукавице, ташну јој носио до излаза. Никада нису говорпли' о себи. није јој рекао да је лепа. да му се њене очи свиђају Идући улицом ногледали би се понекад у очи, насмешили, и продужили. Када би при прелазу преко улице наишао неки аутомобил. он би је ухватио испод руке да је задржи. али одмах пуштао чим би прешли на другу страну Тако је то трајало две године. Једног дана у марту. док су тако ишли из канцеларије, онда му рече: — За две недеље 'биће први април. — Да, одговори он. биће варања. Она се смешкала. — Хтела бих да вам нешто предложим. Нешто у вези са првим априлом. Смем ли? — Молим! — Тога дана... Могли би се вериги . .. од шале ... Он застаде и погледа је изненаћено. Она је наставила као да не примећује- . — За два три Дана већ можемо рећи у канцеларији да смо одлучили да се в?римо. Нећемо одредити дан да се неко не би сетио. Рећи ћемо: око ирвог. А онда ћемо одгађати из дана у дан до првог априла. . Можемо код мене прославити веридбу Позваћемо то"а дана неколико колегиница и колега. Биће весело. Донеће цвећа и бонбона. Ја ћу прнредити малу закуску. И када буле све у највећем весељу, рећи ћемо: Први април! — Прнстајем. рекао је он, али уз једаи услов: Да делимо све трошкове. — У реду.! Целим путем разговарали су спмо о •томе, разрађивали све до ситнпца. Када су сутрадан у капцеларији са-

(Снимак: А. Симић)

тим узе пспод руке Веру. која је седела поред њега и лагано је подиже. Док јој је на прст ставио прстен, руке су им дрхтале. Погледи им се сусретоше. и уз тапшање гостију. њихове уснице се спојише у нежан пољубац. — Браво! Живели веренпци! Много година!... Звецкале су чаше. Гласови се мешали Расположење је било одличио. Један сат касније седећи крај Николе, Вера му је шапнула: — Да им сад кажемо? — Можете. — Не. ја нећу сама. Обоје ћемо у један час викнути: Први април! —? Па, добро.

Толико очекивана љубимнца са филмског платна стигла је пре неки дан у Београд. Ова велнка немачка умеТница требало је да посети још раније наш престони град, али је посао увек спречавао И сада ће београћани имати то велико задовољство да своју љубнмицу внде нзблиза и да њен глас чују непосредно. Српско новинарско удружење приредило је у среду поподне пријем у њену част. Кад се појавнла Илзе Вернер на том пријему, сви су били усхићени. Она је освајала својом љупкошћу и природннм држањем. Већ приликом првог сусрета са београдском публиком. она се увернла колико је Београд волп. У кратком ра-зговору, колпко јој је то време допуштало. она ,је изјавила: — Одавно сам желела да упознам Београд и београдску публику. 0

Београду сам слушала од других 7метника којн су га посећивали и односили најлепше утиске о њему Ја сам чнтала много о Београду и интересују ме београђани и београћаике. Само ме једна ствар чуди: замишљала сам да су све жене црномањасте. алн видим да пма и плавих Мното јој је жао што у понедел «1К мора већ да отпутује, али је чека нови посао, снимање новог му-зичког филма. Београђанп су имали прнлике да је виде н чују у четвртак поподне на „Шареном поподиеу" које прирећујв београдска радио-сланица. Певала јв потпури шлагере из филма „Премијера љубавп", две нове композиције од Штајнла н једну своју нову кпмпозпцију, _ фокстрот, „Сећаље на тебе". Ст.

Никола је куцнуо у чашу. Сви су заћутали. Њих двоје су устали Вера је гласно бројала -до три, а онда су повикали: Први апрнл! У први мах нижо од гостију није схватио. Као да су нешто очекивалп. Онда је неко сусгежући се рекао-'

Ој 3 и

— Зиачи, значи да је ово све... — Шала, добацно је Ннкола. — А а а!.., Е. то је скандал!... СјаЈно!... Оригпналпо!.. Ама. како, вам јв то пало на памет!.. Једии су протестовалн, други одобравали. изненаћивали се, али се иа крају све завршпло у општем смеху, На растаику су их нпак грднли ш,то су им тако подвалила. Када ,је испратила и последњу колегннпцу п вратила се у собу Вера је нашла Николу како кроз затворенн про-зор иосматра улипу. Пришла му лагано и иогледала га са етране ЕБегово лнце било је врло озбпљно

општили одлуку да. се вере, сви су бнли изненађени. Рекли су да још тачно не знају, када ће бити веридба, јер им ,је кум на путу, али најдаље до идуће суботе. Тако су пролазнли дани у припремаљу н одлагању, док у четвртак нису саопштили у канцеларији да се, истина. кум још није вратио с пута, али да ће веридба бити у суботу. Го-сти су били позвани за после подне тога дана.

Родитељи наши помрли.. су давно, Немамо ДиКога. браће ни ееетара. " У невол*и еталној -Оило.-нам'. је равно Да л' се код нас па^сост ил* доброта ствара. Влагодети ереће никад нисмо /знали. Ни љубави топле из живбтног вр^да, У сазнан.у болном черто смо плакали А 6л многих, патњи лина су нам сведа ч И1 гој и огео инивкл 'Ђааао инчгазк огса ид Радости су за нас ко чудесна бајка, Никог да нас штити, нити да нас вола, Затвор нам |е школа, а улица мајка.

И наш мдли лсивот у самом свитаљу Орвила је беде непро-зирна ...тама, Па рмо ее тако одали екитању. Проводећи тане у горким сузама. А како би радо и ми били.ђаци, Понашања Лепог и питоме. ћуди А. не бескуКни.ци г— п-рл»ави просјаци, Ол кошх се клоие и деца и људи. Зато нас спасите и дајте наМ снаге. Да поштен им радом испуни мо наде, Да џ ми имамо: успомене драге. Р^доети живбта — и, не само јаде ПЕТАР К. еИМОНОВИЋ

— Алн смо их с.јајпо преварили? — Преварили? Да. Сад смо их преварилп — Сад?.. Он јој прпђе. лагано је обгрли око рамена н прнвуче. — Сада је ово за мене оз5пљно. Вера. волнм те... Њихове усннне нађоше се V дугом и нежном пољупцу, цравом вереннчком нољунцу. П. Душанић

Ми смо сироти — деца овог света И нас роди мајка кд и све остале, Ал' ми нисМо криви што нас судба. клета, Остави улиии напуштене мале.

Кад тралсимр хлеба у молнтви смерној, Ншсо нас не чује, сви главе окрећу. У душама нашнм у тузи безмерној Ствапали су тако празнину све већу.

— Нпкола. пекла је тихо љутнте лн се на мене што сам ово извела? Он се окрену. Једаи осмех .прелетео му је преко лица. — Не!