Коло

кшкевл ммњ %

с/

^У/0\ 0/Чл^?^Г-в

•М

У минулих стодвадесет и пет година Стара црква била је водич народа читавв Шумадије кроз напорну и тешку животну борбу. И у најтежим и најсудбоноснијим тренуцима, када су над машом дедовином кружили суморни облаци, Стара црква у Крагујевцу била је спона између напаћене душе народа и Свевишњег. Са њених певница и олтара одјекивала је побожна песма, а свештеници овог храма са светих амвона упућивали народу речи, које су уистини могле да пробуде осећања да у њему струји крв косовских јунака, хероја из првог, другог устанка, витезова са Делиграда, Мишара, ЈБубића ... Данас се» још увек, говори о минужит даиима, о тренуцима, који већ падају у заборав. о прошлости овог храма, светлој и славној.

рактеришу људе и оцртавају политички менталитет минулих владара, који су се жртвовали за спасење живота свога народа. Сведоци тога времена су: „прекрасно измоловани стол 44 на солеји, на коме се — на наслону кнежСвог седишта — налази српски грб на чијем се врху обавила чалма, затим — на иконостасу, изнад царских двери, двоглави орао са круном израђен у дрвету са бо* јама српске заставе. Стара црква — задужбиНа српско1 кнеза Милоша — потсећа и својом историјом и својим скромним облицима на славна и незаборавна времена, на светле историске периоде, када се на овом тлу уистини србовало, када је изграђивала људе, подизала морал и ужеженим буктињама осветљавала пут народних јунакад. МИОДРАГ НИКОЛМЋ

Једна група учесника у ансамблл

1 / другоЈ половини марха нружила се нишкој позоришној публици прилика да.гледа прву претставу обновљене позоришне дружине Српске заједниие рада, која је недавно, после дуже паузе. обновила своје позоришно деловање, са новим смерницама и живљим еланом. Одзив публике за ову претставу био је одличан. С великим интересовањем пратила је премијеру „Аноке Вурмазове", комад из сриеког народног живота, који је написао г. Драг. Н. Ивановић према познатој приповетци Лазе К. Лазаревића „На бунару".

Комад је ишао у релгији књижевника г. Јована Палавестре, в. д. дра-» матурга Моравског народног позоришта. Носилац главне, насловне, улоге (Анока) била је позната уметница гоа Нада Урбанова-Срећковић. Њена игра, у центру радње и иажње гледалишта, била је на таквој висини да је и своје партнере, младе и полетне аматере глумце, одржала на потребној висини и омогућила им да изиђу из оквнра аматерства и да се подигну до стварних глумачких рекреаторских могућности. Недавно ]е у Бечу с великим успехом прика&ан пови филм Ге&е фон Бодварија „Шрамерлн". Овај весели филм. који обрађује живот порнатих муџичара Хтгса ш Јозефа Шрамерла евоцира типично бечку атмосферу му&ике и разоноде послед• њих деценија прошлот века Популарна Марта Харел, која игра главну женску улогу, упутила је љубитељвма филма и читаопима своју фотографију овим речима: „Читаоцима ЈКодасрдачно посвећено, Марта Харел". На слици су п&ред ње (с лева на десао) Ханс Холт 9 Ханс Морер, Фриц Имхоф и Паул Хербигер. (Снимак: Вин-филм)

сториски град Крагујевац имао је недавно у својој средини м>Лико светло, толико и скромно славље, Везано за прве дане кнежевине Србије. Нечујно и тихо малени историски храм — задужбина српског кне$а Милоша Обреновића навршио је стодвадесет и пет година свог рада за добро васцелог народа и српске земље. Деценије су прохујале над старом црквом у Крагујевцу. Столећа су прошла крај још добро очуваних зидова ове мале црквице; силни ратни урагани кроз читав један век пројурили су циклонском силином преко овог историског споменика. И — ако се повратимо за читавих стодвадесет и пет година у натраг, ако се вратимо на историс!«е периоде, када је Крагујевац постао престоница кнежевске Србије, — назиремо контуре овог скромног храма, који од 1818 године сто^и на обали Лепенице.

Када се уђе у Стару цркву одмах се сусрећу „древности и реткости" о којима је и Јоаким Вујић писао са толико похвалних речи. Кнежева црква, рађена у оно време по „немачкој форми" и у „европском укусу", значила је почетак грађевинарства XIX века. Историски значај Старе цркве је прворазредан и ако — по речима историчара проф. Рад. Маркбвића — она није грађевинских размера лаври Немањића, нити архитектонских облика н украса средњевековних задужбина српских владара и велможа, да би је то учинило познатом и чувеном. Значајни догађаји прошлости довољно сведоче шта је она значила за Крагујевац и читаву Србију и говојое да њено име никада неће бити заборављено. И поред оних безбројних знаменитости, неколико места у овом храму ка-

Крагујевачка стара црква, радужбина Кнеџа Милоша. (Снимак: Приватна свбјина)

С лева на десно: Арсен (г. Л. Копић), Анока (гђа Урбанова-Срећковић) и Билиг (г. Н. Стојановић).

•. тт-та Увб. #на)