Коло

>ОСЗШУ*]СЗАЧгШ* ЧИТАВУ НЕДВЉУ ИСТА ПЕСМА У гтрво време развоја грамофона и сличцпх апарата употребљавад.е с.у са плоче од воска, и то тако, да је свака плоча бпла оригивал, за ко.ји се музика морала нарочито свпрахи. Уј прфстору за свимање било је стотитину таквих апаратура, од којих .јо свака давала једну плочу. Од нарочито занимљивџх музичких комада требало је произвести много више од стотину плоча, тако да је комад свиран више иута јсдан за другим. Плоче, су некада биле тако тражене, да је музпка неки п.ут читаву недељу свирала сваки дан ио Десет сати, и то увек исти комад. Почетком -20 века дошле су на место ваљка плоче, и то у прво време употребљаване само с једне стране. Оне су се добивале на основу оригиналне воштане нлоче. Ове су првобитно добијане исто тако као и ваљии. У најновије време међутим радн се искључиво на основу електрички-акустичког поступка, ради се дакле микрофоном и појачалом. Сада се уводи гакозвани Сименсов иоступак, код кога ее илоче у вакууму излажу зрачењу топљеног сребра, те се на тај. начин за најпраће време покривају финим слојем сребра. На тај начин добивене плочв одају не-знатан шум, & нмају врло велики звучнн ефекат. ' . БИБЛИОТЕКА -НА ФИЛМСКИМ ? РОЛНАМА Фотографске коније венчанпца. исирава, утовора н томе слично, данао може свако згодном приликом да начиии. „Документација", то јест техника израђивања коппја докумената, чување и приказивање њихово, обухватили су сад у најновије доба потпуно нов делокр.уг рада и истовремено учиннли велики напредак. Не служе се само банке фото-копирањем својих чекова. Велике фабрике индустрије врше копије наирта, патената п докумената, да &и их на сигурнои месту ш.титилв од ваздушних наиада и на тај начин сачували незаменљиве н-ародно-привредне вредности. Али пре свега библиотеке искоришћавају могућности фото-копи.је. -Јер 'једна страна у књизи или неке новине нв морају се фотографски копирати у природној величини. Чувени формат мале слнке 24x36 мм. унотребљава се штавннге само до половине. да би се снпмила једна читава страна новпна. Између појединих библиотека већ сада се врше размене, у којима се при узајамном иоза.јмљивању књига; у велпко прнмењују фото-копије.

Ста пејасно п бојал«љнво изражена, да се сунце налази у центру света. Средњи век је оСтао при старом схватању: "да је земља површнпа и да је окружена кристалном куглом неба. Коперникова је неизмерна заслуга што је доказао да земља није никакав. центар света, да је -земља псто толпко небеско гело као и сва остада и да се све врти око сунца. Ђордано Бруно, Галилеј, Кеплер. Љутн, Лаплас зову се следеће етапе. И данас нико више не сумња у то -да је земља округла. да је сунце центар нашег система, и да Је наш сунчани систем само један од огромног броја већих п мањнх сунчаних слстема. Сви смо усвојили данашњу научно доказаиу слпку света, система и небеских тела, закона кретања, гравитацнје птд Има још људи и постоје још мишљења да се варамо ако сматрамо да је спстем у чију истиннтост чврсто верујемо и коју и научно апсолутно доказујемо, тачан и истинит. У последн>е време појавило се неколпко различитих — и против1>ечних теорија и хипотеза> које иду -затим да нам докажу да смо у заблуди. Ове се теорије-хииотезе тешко дају доказати, јали су необично -занимљиве, пре свега због необичне смелости изражених илеЈа, а још више као изрази невероватно бујне маште. Но себи се разуме да су ауторн тих хппотеза Фантастично увереии у истинитост и доказивост својих 'мпшљења. То су. међутим, фантасте ка;квих је иаука увек имала и каквих ће -увек бити Ми их овде не износимо као непобитне научне теорије. већ као ванр-едно занимљиве плодо-ве маште.. То су оне Фалтастичносги воје оживјљавају суве чињенице и шде иауку чине привлачиом. Према једној од ових теорија земља има по два сунца, према другој сунце није нншта друго до огро"мне руне у атмосферу, нрема трећој земља је површипа, окружена појасом ледених брда. Према четвртој планете су оптичке варке итд. Слике које' објављујамо, а које су рађене према тим теоријама јаснпје и убедљивпје од речи говоре и прнказују слику света, онако како је аамишљају они који — гоњенн вечитом људском тежњом опонирања и незадовољства — покушавају да нам наметиу нову слнку света, наместо Конерниианске. Овај теоретичар, по аанимању инжењер. сматра. баш као и стари Грци, да је земља површипа окружена морима, али на ивици тих мора окружепа огромиим зидом леда. Сџнце, месец, звезде, само су огромне масе гаса настале испаравањем и зрачењем земље и експлозчјама које' настају у атмогфери. (Јатурн. је, на пример, зрачење ЊџЗеланда. Исти овај верује да је некада изнад „Северног пола" или тачније речено Централиог ледеиог појвга постојало још једно сунце, кок се вртело ако самог себе. Тог сунца нема више откако се по јавио тај ледени блок. На слици је ицртано и ово супце. Трећи сматра д« је сунце само рупа у атмосфери. т 1овск, чије чудновато схватање о космосу претставља овај цртеж. није могао да схвати зашто ми од оних огроммих количина светлости које звезде зраче пишта не видимо. за• што нам је небо ноћу гамно. Зато је ствооио себи слику о атмосфепа која је сала по себи нелрозирна< коју само зраци светлости јсдиог цегпралног сазвежЂа пгјобијаји кроз једап левкасти отвор. А то је сунце.

С1С4Л&34С&.

а почетку свега било је море. Бескрајна вода, неизмерна водена пустиња... Да ли је то ваиста тако, и да ли си овакво спште веровање, свих народа свих крајева и времена, може и научно оправдати или је то само једна од хнпотеза више, те-

Човек који је. изнео тео1шју коју илуструје слика зимишља да земља има два сунца Јецан који видимо и око којег се окреће земља, и друго које се налази у уиутрагињости саме земље. Он сматра да се. једи но тако може објасии ти уиутрашња топлота земље.

ШКО ии МОГЛО рећи. АЛИ- ЈСДПО јв нзвесно да су и најстарнјц народи земљине кугле увек веровали да је вода лоетојала пре земље. Они народи који су данас већ давно вшчезл-и, ималн су, свакако, своју слику, своју прететаву света, али о њима, као о Атлантима, ншпта не зна,мо. Ирви, за које знамо да су поку-

научна. Прва, нама приступачна, научна тумачења света дали су антички Грци. Оии су сматрали да је зем-ља новршина, окружена морима н да је земља непокретна. Тако у прво време. Доцније се и код еамих Грка искрсла идеја да је земља или округла или цилиндричног облика. НТта више појавила су се и мишљења, до-

шали да објасне вечнту тајну небеских тела, па.нрема томе и земље, били су Египћани, Асирци и Вавилонцн. Разумлшво је да су та. прва тумачења слике света и та објашз.ења постојања и кретања небеских тела била више вереко-митског карактера но