Коло

V тГ1лм//««Ј1 I

Чежња човечанства да савлада природни закон земљине теже, да полети ваздухом као нтица, стара је колико и сам*> човечанство. Класични покушаји Дедеала и Икара, овековечени у грчкој митологији, само су ©дблесак те вечне тежње људског духа, а уједно и видовито предвиђање јрстварења тог сна. Велики је број оних који су се у Току векова трудили и мучили да реше тај проблем, који су у беспомоћиим, по данашњим сазнањима и схватарЈИма, опитима изгубили своје здравље па и живот у служби ове идеје. Њихова имена изгубила су се у мраку историје. За све ове пионире авијације био је узор птичији лет. Без правог познавања закона летења, атмосферских и фиричких претпоставки као и закона зема&ине теже, они су вршили опите често пута и гротескне, увек безуспешне, који су ипак послужили добро самој ствари. Ми ее данас не смејемо покушају оног фанатичара који се са крова своје куће спустио кишобраном и размрскао о плочник пред кућом. Ми се данас дивимо покушају „Кројача из Улма" кога је овековечио Макс Ејт у свом истоименом делу, који је у смелом предвиђању будућности опржио крила и доживео славу идеалиста осуђеног на Смрт на ломачи зато што је видео даље од својих савременика. Као што рекосмо, било је у свим временима много теоретичара и практичара који су тражили ону тајанствену снагу која омогућује птицама лет, снагу савладавања земљине теже. Тражили су, али је нису нашли све док се није појавио један човек који се још од младости посветио Идеалу летења. То је био Ото Лилиентал. У малој идиличној варошици Марк-а, Анкламу, родио се Лилиентал. Усуд му је поклонио годину дана доцније брата, нераздвојног помоћника у будућој његовој делатности. Још као дете сањарио је млади Ото Лилиентал, лежећи под старом јабуком свог очинског дома, посматрајући стреловити лет ластавица, о могућности летења. И доцније, он је увек предњачио у идејама свом млађем брату Гу-

ставу, који је био реалнији. Густав је постао грађевинар, а Ото конструктор, инжењер и техничар летења. После дечјих опита са примитивним сретствима, змајевима и играчкама, конструисао је Ото Лилиентал, у својој четрнаестој години, свој првИ тип апарата за летење који је требало да носи једног човека. Тај његов апарат био је саграђен потпуно на принципу птичијег тела. Крила су му на пример била покретна баш као и код птица. Она су била и главни део апарата, -труп као такав, може се рећи, није ни постојао. Он је био само привезан испод крила. Јака хартија, платно, дрвена летвица и канап, то је био материјал којим јс млади Лилиентал хтео да освоји ваздух. Неописива је била љегова радост кад је и таквим апаратом успео да сс задржи у ваздуху макар и неколико делова секунда, пошто је апарат спуштеи низ благу

падину једне хумке. Јер, коликогод је успех сам по себи био безначајан, млади конструктор је ту стекао драгоцена искуства која су му добро послужила за даље његове проналаске. Ту је упознао зависност тела које лебди у ваздух.у од снаге ветра, као и у опште сво значење струјања ваздуха односно ветра. Крила првог његовог модела била су глатка и хоризонтална и Лилиентал је одмах увидео да треба да направи крила која ће хватати довољно ваздуха да би се апарат могао одржати у ваздуху. Зато је саградио крила која су била повијена и под којима се снага ветра концентрисала

Та сазнања охрабрила еу браћу ЛиЛгиентал за нове, све смелије опите. Треба покушати срећу са веће висијхс при ветровитом времену! Пошто подесне узвисине у близини није било браћа решише да је сами саграде. У напону своје снаге и енергије, уз помоћ неколико одушевљених другова, саградили су у Лихтерфелду код Берлина прво узлетиште и подигли први хангар за авионе. Одлични математичари обојица су и са теориске стране припремили све што је потребно. Са новоконструисаним апаратом спремали су са свог сопственог узлетишта подешеног према свим законима ветрова да полете као први у ваздух. Пролеће је најподесније време за опите летења. И једног пролећњег даиа браћа ЛилиеНтал, оикољени масом радозналог света, извршили су свој опит. Ото Лилиентал, физички јачи. привезан испод апарата, после неколико скокова полетео је у ваздух. Одушевљење масе било је неописиво. Успео је, додуше, да лети свега 15 метара, али тај тренутак био је почетак данашњег моћног ваздухопловства! Своја сазнања и искуства изнео је Ото Лилиентал у књизи: „Лет птица као основ вештине летења". Истоверемено продужио је даље са својим опи« тима. Мали брежуљак није више био довол^ан за његове велике екепериМенте» Браћа Лилиентал се повукоше у планине код Ринова, где су у тишини вршили опите све док једнога дана, у априлу 1894, није изненадила свет вест да је Оту Лилиенталу успео један лет од 350 метара даљине. То је такође био историјски рекорд Лилиенталов. Исте године изишла је и његова књига: „Апарати за летење, општа начела ва њихову израду и употребу", дело које је свим будућим истраживачима и пионирима ваздухопловства послужило као путоказ. Али, Ото Лилиентал није ни ту стао. Охрабрен својим практичним и научним успесима, иако неколико пута повређен, он је појачао своје иапоре да постигне коначан циљ. Тако је дошло до трагичног 9 августа 1896 године који је у историји летења заувек остао ^абележен црним словима. Тога дана у Штелнерским брдима владала је тешка омфрина касног лета без ветра. Млађи брат је посгЈветовао да се тог дана не лети, али Ото Лилиентал је свакако хтео да пред угледним гостима који су се по његовом позиву сакупили иа узлетишту покаже да његов апарат не зависи од атмосферских ирилика. У почетку је све ишло добро. У великим скоковима, као рода, апарат се дигао у ваздух. Полетео је вИше него обично, али наједном га захвати ударац ветра. Присутни претрнуше од

етраве: као камеи срушив се апарвт пш Јвемљу. Смели пилот извучен је поломи хених удова из рушевина свог иолом-« љеиог апарап ^ан доцније славни про« иалазач Ото Лилиентал склопио је за« увек своје очи. Са њим се преселио јј вечност оснивач научне и практичне технике летења. После његових открића Људима |в; већ било јасно да се идеја авијације налази на добром путу, да се отварају; нови видици, да ће људи освојити ваздух над морима и континентима. Оту; Лилиенталу, од чијих се првих опита навршава данас педесет година, има иемачки народ да заблагодари за такво снажно оружје као што је ваздухопловство. ФОЈ1ФГАНГ МЕДО л

/х&еаш-

Са српског Косова ... Повратак с парара, (Онимак: А. Оимић)

Иши/ас И Њ.ГОВО МОДЕРКО Л1ЧЕЊЕ

Под ишијасом се подразумевају карактеристични болови у пределу; — подручју нервуса ишијатикуса, који долазе у нападима а могу да захвате читав инервирани део или салсо изве« сне делове тога нерва. а могу се распростирати и преко територије нерва ишијаеног (боли пле«суса). Обично јаки и несносни болови (код јаче изражености ишијаса) јављају се у пределу седњаче а допиру до колена. листа па чак и до стопала,. Име ове болести ишијас дошло је од нерва ишијатикуса. За кретање и функдије тела постоје; нерви који се зову моторним. У медицинц под моторним нервним еистемом подразумевају се они иерви којим ум човечији гооподари и командује, т. ј. који врши ©воју фунЈсцију по вољи човока. Читаво човечије тело инервирано је тим нервима који Излазе из кичмене д!ождине и подељени су у шест великих праменова.. тв врше функпију кретања свих мишића. Ишијасни нерв изла-зи из петог прамена и скоро све мускуле на нози, све до прстију, својим огранцима обухвата и покреће. Из овог петог прамена (плбксуса сакралног) иду пет великих грана. од којих је нервус ишијатикус пети. Отога при обољењу нервуса ишијатикуса морамо обратити нарочиту пажњу на чињенипу да болест не потиче можда од ког др.угог нерва, т. ј. од она друга четири, и да са њих не прелази само рефлеке бола. док је у ствари нервус ишијатикус потпуно вдрав и нетакнут Болови код напада п?>и ишијасу не пре> стају у интервалима него трају непреста.но, и м.огу се потенцирати сваким покретом ноге. Профееор Ј1@сег је уст,ановио да се најјачи бол. К.од ишијаса појављује у куку, ако ее иопружена нога нешто лево или десно покреће: Отога он тумачи да. сваки болесник код обољења ишијаеа лежи потпуно мирно на леђима са савијеном ногом у колену и нешто искривљеном у поље. Стога ,1е у мбдицини овај симптом и назван Ласегов, који је најважнији и најкарагстеристичнији за усгановљење тачне дијагнозе ишијаеа. Лекари га изводе на тај начин што се оболелом каже да ее са иепруженим коленима савије унапред. при чему болесн ик осећа јак бол у куку где је нерв оболео. За обољење ишијаеа можемо још навести Фрајенштајнов симптом, који ее уетановл>ава на тај начин што се болесник постави, да стоји на болеоној нози а здра* вом ногом замахне унапред при чему; осећа јак бол у пределу ишијаса. нарочито у куку. Затим није згорег. испробати и трећи симптом који је установио Д]> Никаров, а који ее еастоји у томе да св болееник дигне из постеље болесном ногом без припомоћи здраве, која треба да буде савијена. Болееник и при овом осећа јак бол у оболелој нози и ретко кад може да се дигне. У случајевима где ишијае траје дужв времена може настати иекривљено-ст лумбалног дела кичме, тако да болесник оетане иекривљен. Код ходања карактеристично за ишијас је да се оболели одупире о здраву ногу, као и то да, кад седи. седи само на здравој страни. Болне тачке на притиеак налазе ее између седжшта и кука (трихантера и тубера ишијатккуеа), затим под коленОм (фосе поплите) у колеиу еа спољне етраие (капитулум фибуле). Врло често наилазимо на ишијае парестезију. ГГареетезијом назива ее обољерве, несноено етање које није нзражено болОм, а ипак је неиздржљиво.— Да би читаоцима било јаено, парестеаија се назива бол. коди човек оеећа када му утрне ругса или нога.., а поне^да спазме (грч), као и оетала нервна обољења. Исто тако при ишијасу можемо наћи да су поједини рефлекси на оболелој нози емањени или ишчезли (ахилов или патерални). Исто тако, код дужег обољења ишијаса можемо видети (атрофију) ослабљење муоку т атуре на дотичној нози. Ретко ка,да имамо истовремени ии.тијас са' обе стране. Али, ако ее случајно деси, онда се обично ради о еекундарном ишијасу са, друге стране. Код оваквих случајева кол дифереНцијалне дијагнозе долази у.обзир и обољење кости кичменог етуба или кости карлице, затим може да дође дустабанство на обе ноге, или јако проширење вена на Ногама, које не мораЈу да буду на површини већ у унутраШњостИ, да се не виде. Код овог поеледњег долазе јачи болови обично прис стајању. , (Завршиће ее у идз'ћем броју). ДР Ч. РАДМИЛА

1Ђ