Коло

14

^КЛХМГН^,

у^^ееецима већ седају њих дво/Џ I Ј е У трамвају једно до другога, на истом месту у престоничкој улици, у одређено време, ујутру и после подне, идући обоје за својим пословима. Она је млада девојка. још неодлучна и скромна и поред све модерне силуете данашње госпођице, али романтичне душе, маште живе и још неогорчене и наивне, јер живот није имао када да убије у њој све илузије. Она још живи од замисли и маштања, од нада, у сневању о љубави «ојој нема такмаца ни препрека. о браку који има да буде идеалан, р мужу који ће крај ње да наиђе на срећу које други нема и која неће да наличи ни на једну. Здрава, осећајући нагонски у себи колико ће јој бити могућно да буде нстннска жена, да створи своје гнездо и да га брани свим силама. она је била још млада, да себи допусти то живљење у маштању пуноме блеска и будуће среће. док не дође тај дана. када ће њена душа да сретне неку другу, која ће да јој буде налик, као близнакиња. И то одлажење у канцеларију свакога Јутра. седећи готово на истој клупи поред тог младог човека који је. можда елучајно или намерно, увек седао до ње, постајала је за њу потреба цуховна и скоро телесна. Кад би видела да он тога јутра седа крај ње и да је случајн^ додирује лактом или крајем свога капута. она је од тога осећала да јој нешто пева у срцу и да од тог случајног његовог додира осећа и телесно задовољство. тако силно и јако. као да то чини у греху. кријући од свију Он се чинио да све то не види. Она се питала да ли је све то рађено свесно, с једном одређеном намером у лукавству и да ли је било могућно да је слеп и не види њено узбуђење. или је био нека апатична природа, равнодутњ на према свему. па и према тим њеним првим и наивним знацима забуне на лицу. Можда је био заљубљен у неку другу? И како јој је та последња мисао била најтежа. она је одбацила од себе и пот»спова да }е тај млади човек лу®

кав и да је његова равнодушност извештачена. Питала се да ли се заљубљује полагано и то не опажа. Свакога јутра, иду* ћи трамвајској станици, она је осећала како јој лупа срце као да му иде на љубавни састанак, као да ће тога дана, први пут у животу, да позна све љу» бавне муке и радости. И док је тако трчала станици, сва унапред задихана од тога тренутка задовољства, када ће га угледати пред собом, она је веровала да у себи носи хиљаду женских лукавстава с којима ће га нагнати да први проговори и да се с њом упозна. После, кад се мало буде ослободила крај њега, моћи ће да развије све то женско у себи, да чара речју и наивним додиром лакта. смехОм у коме он неће да запази да има нечега намештеног, и неприметним, удубљавањем. све више и јаче, у његов живот. Одлучна, фаНтастичне маште« решена да победи притворну равнодушност тога човека према себи, она је у њему замишљала нешто најбоље што може да буде у једном човеку. Он је, сигурно и пре свега, морао да буде поштен до крајности, осетљив на своје име и понос, пун мушке и одлучне замисли V пословима, строг према самоме себи и другима, одан у пријатељству, чврсте речи и т. д. и т. д. Све што може да украсти једну мушку природу, она је придавала њему у свој потпуности. дарежљиво и великодушно. као да га је она стварала по својој замисли. пре него што ће да га пусти у живот. Али, све њене одушевљене замисли као да ису биле у стању да покрену ледену равнодушност младога човека Узалуд се она старала да он запази њено узбуђење кад би сео на седиште, лицем према њој. Он као да ниједном није запазио да њој букну образи чим га угледа да се приближује трамвајској станици. Он није ни слутио да се у тим тренутцима кидао дах у њој од силовита куцања срца, када је трпела и телесно. у силном предосећању првих љубавних мука.

Воскресење Воскресење Твоје видеше Христе сине Свако ко није веровао и они који су Те чекали, Твоје видело би прозрачно и моћно ч кро& сва рбивања, и у свим сумњама расја Твоја божанска светлост. Твојим воскресењем обрадовао си свакот, сељака, радника и господина у селу и граду и све тто дише Тебе данас слави, Христе! О Христе, зађв данас по грешноме миру и воскресии &амрле студене тробове прођи Твојим плаштом јер су грешници и воскресни замрле студене гробове који чекају ново воскресење Твоје. О велики Христе, воскресења су Твоја наша велика падања 9 јер онда више пеће бити страдања. Јер рођење страдање и воскресење Твоје вста )е судбипа данас и земље моје. Некада пет векова чекали су паши дедови обећапо воскресење Твоје богочовече па Си нас био воскресао опет из мртвих и оживео наше пет-вековне гробове на прошле ране 'в ево опет јутрос Си устао из мртвих в куцаш ша паше затворене капије, јутрос Св све тгробудио. и свако Те поздравио са ц .Ваистину Воскресе." Ти си нам радост српски пра$ниче. По други пут воскресни што је замрло, обупи опет Твој\ гаљину и по1)и кроз земљу пусту јер камен са Твоје тробнице одваљен је видимо, Јер Твоји непријатељи оружје пе носе као што су та восвлв већ су га јутрос у рану зору у земљу побилв. Све су твоге патње пт»ошле и пите сумње нема, Марија ше плаче ко тто за Твојим страдањем плакала. Јутрос се сва трава око гроба позеленила све цветпе биљке по земљи су гроцветале, а пуста гора свуда развила грапе, а птице тв певају песме радосне, а ми шаљемо заробљеним поздраве, са речима: Христос Воскресе. О великв Хрвсте! Воскресења су Тво}а наша веЈгогка иадања јер опша више веће бити страдања. О Христе данас походи светле гробове паше јер рођење страдање и воскресење Твоје вста је судбина данас в ремље моје. СТЕВАН ВУКЧЕВИЂ

О

Ћивот Стевана Не• мање у манастиру Студеници.

(Онимак: А. Оимић)

Неколико месеци то ћутљиво познанство остаде на једној тачки, с које, изгледа, није ништа било у стању да га покрене. Неколико пута преко дана, она је замишљала по неки ингениозни начин да га силом нагна да с њом проговори. Бивала је решена да то приведе у дело све до тренутка кад би се њих двоје нашли лицем у лице или седели на клупи једно до другога. Тада ју је на1 уштала свака храброст, и она се са ужасом питала како није могла да увиди да је то. што је намеравала да учини, нешто врло глупо, немогућно, нешто што би одједном све упропастило и што би од ње учинило створење смешно и неозбиљно, девојку у чијој наметљивости има нечега бестидног, скоро као у неке намигуше са улице. Сваки дан у трамвају крај њега, она је преживљавала те мучне тренутке кајања. очајања и наде у себи. Све се то ковитлало у души и наизменце отимало превагу у њој. И како је било могућно да он то није био у стању да запази? Је ли то какав глупак или човек кога је апатичност према свему довела до неке ледне равнодушности. из које није у стању да га покрене никакво узбуђење. никаква женска замка и видљиво интересовање за његову личност? Шта се крије иза тог правилног и мирног липа, иза тих очију, које су ипак блистале једном непрекидном унутарњом ватром? Како да га покрене? Можда ће њена љубав према њему. кад за то буде сазнао. успети да га очовечи. да га пбкрене и нагна мало .живл»у крв у вене. Можда је он баш такав што се досад није нашла ниједна жена да му покаже шта је он у стању да покрене и оваплоти у бујнрј машти једне девојке. Тада ће — она је у то била сигурна — да се застиди свога држања. И она пребаци самој себи да није била довољно окретна. да је била исувигае повучена и скромна, све мислећи да то треба он да буде тај који ће први да проговори, први да се осмехне и да каже неку ласкаву реч коју је њеиа лепота заслуживала. Загато ни]е могла да види да је он, вероватно, нека изузетна природа. пов^чена у себе и стидљива. кота |е очекивала да је увек неко дптги иагна на изражаЈ и на исказивање тога гато ју је мучило и неодлучно почивало на дну душе Кад јој једнога дана случајно из ташие испаде на под трамваја златна писаљка, поклон њених родитеља о роћендану, њој се учини да он то није видео и сакри је ципелштом и од њега и од оеталих у колима. Та| случај јој се учини врло згодан. Она се одмах упита како да изведе ту замисао. која јој случајно изби у мозгу, и да се то њему учини сасвим природно. На пр^тттослетњо! станипи. пре него ;што јке оботе њих да се скину и пођу свако иа своју страну, она одвоји ногу

с писаљке, угледа је тобож изненађено, диже је ,с пода и упита младога човека према себи: — Да нисте ви ово изгубили, господине ? ... Младић је погледа зачуђено. Сврну затим очи на предмет у њеној руци, узе мирно писаљку и стави је себи у џеп. — Да, госпођице. Писаљка је моја. Не можете замислити колико сам вам захвалан !... И као да намерно окрену главу да не види огромно изненађење, пуно бола, које се указа на њеноме лицу. ЈБутина је обузе. Ах, какав је то човек! Све што је она дотле замишљала о њему сруши се у неку провалију без дна, пуну некаквог пакленог задаха. Ништа свирепије и болније није могла да замисли. Какав нитков! С каквом мирноћом узе он њену златну писаљку и стави је себи у џеп! Шта да каже родитељима? Осети се у једном тренутку способна да му је затражи на најгрубљи начин, али се ипак уздржи да то учини у трамвају пуноме света. Њена љутина паде чим се нађе на тротоару. Са таквог разочарења. првога у животу, сузе јој се завртеше у очима. Никад није могла замислити да се толико може патити у животу и да једно разочарење у људе може да буде толико свирепо. Оборене главе, да пролазници не примете сузе у њеним очима, она се крену напред, свесна да тај изненадни бол убија у њој намеру да томе безобЗирном човеку каже све што мисли и осећа. све што је његов поступак убио од женског и племенитог и великог у давању свима женским нагонима у њој. Једва да је учинила неколико корачаји, кад зачу за собом убрзане кораке и нечити глас : — Пардон. госпођице... Она се осврну. То је био он! Држао је у р^пи њену писаљку. — Нашалио сам се мало с вама .. • рече |'от он кпоз осмејак који је много каз^вао. — Молим вас да ми опростите. Видео сам кад вам је пала писаљка и кад сте је сакрили ногом. Ваше питање да ли је моја, зачудило ме је необично. Нисам могао одмах да замислим шта се иза тога крије. Сад се, чини ми се, досећам. Хоћете ли ми дои^стити да вас отпратим до канцеларије ? ... — Откуд ви знате да идем у канцеларију ? ... — Све та зиам... изјави он поносито. — Знам ко сте, шта сте. птта вредите, ко су вам родитељи, и не можете замислити колико ми је требало бити јак и не попустити одмах од свега тога што сте око мене били банили од чини и чаролија!... Она порумене и одахиу. Кал пођв улипом поред њега. свесиа да је успела, учини 1от да тт>и сунпа заигпагае на небу вт*"*" Туеого**а ... СТОЈАН ЖИВАДИНОВИЂ