Коло

13

ХоЈшзоптаЈШог 2) Празник Хрипгћана. 4) Одан. 6) Река V Индији, 9) Придев, 10) Грчки баснописац. 11) Рекл у Швајдарекој 13) Брдо у Малој Азији, 14) Варош у .В?лги'и: 16) Израз у шаху, 18) Морска ж&вотиња. Ш> Врој, 20) Птипа грабљивиЦ;) Пт>оба 22> Сигнал. В *'Г »тикално: 1) Дувачки инструменат, 2) Дипљп пловка 3) Река у Франпуској, 5) Гмизати Саслушање 7) Врата од иконостаса. 8> Тврл камен 10> Личност из г'>чке мптологије. 12) Змија отровница. 13) Макао ко 15- Поедлог. 17) Прибор за Оилијап ^^ША/ЗЛХАЛПЈ1 мхгла У једном великоад врту било је у разнттм ^лИама ^право двадесет и четири фењера Свако вече палио их је стари Јоца фењошдија кол и се толико био извештио да е, улазећи на гвоздену капију тако умео та ппоће парком да запали све фењере а нгикада тедном истом алејом да проће 1ва пута

Покугпајте и ви да пронаћете како је то стаои Јоца Фењерција ишао, Дајемо вдм тачан план врта са }а.сно обележеним местима гпе се налазе фељери!

аосве* &ћ Бели вуче и даје црноме мат у два потеза.

Решење проблема бро.1 119 (Е. Фербера): 1) Тћб — сб! ИНДИСКА ИГРА (Играно у осмом колу турнира за шампионат Србије) Бели: љр П. Трифуповнћ. Црни: М. РадоЈчић. 1) (12—64, 888—16; 2) с2—с4 ; е7—еб; 3) 82--&3, (37 —(15; 4) 5^1—*3. <35:с4; 5) Од!а4+, 81з8—67; 6) ТЛ1— %2, а7—аб; 7) ЗМ—сЗ, Х.Ј'8—е7; 8) ЗГЗ— е5, 0—0; 9) Зе5:(17 5*6:с17; 10) Оа4:с4. с7—с5; 11) 64:с5, 3(Г7:с5; 12) 0—0, 1з7—1з5; 13) Рс4— М, 1,с8—1)7; 14 > 1,62 :*>7, Зс5:1>7; 15) ТП—61, Б68—с8; 16) 1,с1—еЗ, Т*8—68; 17) Т61:ба, Вс6:68; 18) Та1-61, И,е7—66; 19> Ш 4—13, 068—с8; 20)ЗсЗ-е4, Г 66—е7; 21) Зе4—85 1,е7:§5: 22) 1.еЗ:85, ћ7—ћб; 23) 1,85—14. 31)7—68; 24) 1Л4-С7!, 368—1)7; 25) 1-.с7—е5, 31)7—с5; 26) 1.е5—с7, Зс5—1)7; 27) 1^7-1)6. Та8—1)8; 28) 1)2—1)4, Тћ8—а8; 29) К§1—82, Та8—1)8; 30) Т61—63, К&8—18: 31) Т63-СЗ. Црни предаје сошто нема више ваљане одбране-

Уобичајеиог одговора нећемо вам оввга пута дати 1ер је задатак заиста веома Л;Ш

НИТАЊА 1 — По коме Сими носи назив Симина улица V Београду? 2 — Кад је законом уведено код на.с да оптужени за злочиесТво и преступе морају имати. правиоца иред судом? 3 — Где је било шеталиште у Београду 186» г. 4 — Када 1е наш владар узео назив „по мплости С-ожи.1'о| и вољи народној?" » - - Зашто су звонила сва звона у Шгокхрлму у тренутку када је епуштан у гооб краљ Милан Обреновић? 6 — Колико 1е Србија имала својих иретставника на стнани 1865 год ? 7— Шта је било 1865 г на месту где !е данас Класна лутрија? 8 — Који се крај Београда звао „Смутековап?" 9 — Коме 1'е нашем државнику сам вдадао лижао посмртни говор на опелу? 10— Када те V Србији први пут састав, љев певачки хоо?

Јцожш-ш се „ С&ЋЏЊМ''-

ПРОБЛЕМ БР. 120 С. ЛоЈд

КОЈА ЈЕ ОВА ЖИВОТИЊА? Не треоа ни мало иа се чудите ако ову животињу. чији вам пртеЗк лајемо. нисте видели. Та животиња живи у Јужној Америци а код иас >е често немају ни већи зоолошки вртови Може да постигне дужин^ до 1едног мегра висину до пола метра али тешка може да буде и по педесет килограма Сматра се као највећи глодао Станишта ове животиње еу шумски и влажни предели али се врло радо задржава на обалама оека и језера }ер те извпстан пливач. На суву с-е коеће споро и тромо Храни се воденим бнљкама и кором младих дрвета. Ако у близини овог глолара има плантажа шећеоне тоске пиринча лубеница или куку-

руза онда се и тиме храни Месо му није ни најмање укусно >ео има неиријатан мирис. Дакле да ли можете да се сетите. јер сте о томе учили у зоологији. како се зове оват глодар? Чвовап онаиоа)

ИЗ Ј19 0Г БРОЈА Одговов на .ЗНАТЕ ЛИ КАКО СЕ ЗОВЕ?" Део коњ'-ког покрова зове се аша или вокровац а део селла зове се стременица. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Општи извор живота на зехмљи је топлота коју нам шаље сунце. Она износи 2 калорије на 1 см 2 на минут, или 1.85 коњеких снага на 1 м 2 површине земљине. или 236.000 милијарди коњских снага за пелу земљу. 2 — Фоидрих II написао је књигу о лову помоћу соколова из које се види да 1е цаи био одличан поема-^рач приРоде. 3 — Воло дуго загревање путничких вагона вршило се на тај начин што се испод ногу путника стављала лимена кутија широка 0.50 а дугачка 1 м. напуњена кључалом водом. она ее звала „грејач", Вода у том грејачу била је врела око 90°, 4 — Први од хришћанеких владара који је учинио посету еултану. био је нзмачки пао Вилхелм Н. 5 — Када еу Манџурци освојили Кину ' и основали Мантдуреку династиј у. која се одржала све до 1912, прописалн еу Кинезима да носе перчин у знак покорноети. По проглашењу Кинеске оеп^блике није. обавезно ношење пеочина. 6 — Огромни волени падови искоришћу1у ее за лобијање електричне енерги}е. ОВако добијена енергија назива се »бели угаљ и за оазлику од енергије добивене из каменог илн мрког угља. 7 — Полупречник земље изноеи 6370 километара 8 — У токV хлаћерва на земљи и око ње образовали су се разни слојеви ко!и се научно зову: тропосфера. литосфеоа бариефепа атмоефера. стратоефера и !Ониефера с — Пои буптењу (силажењу) у земљу температура расте за 1° на сваких 100 м.. док при пењању у вис она опада за 1® на сваких 100 м 10 — Први наоод који )е употребио подморнипе у ратт били су Грци. Они еу употоебили подморнице у Балканеком оату 1912 г. за напал на бролове туоске царевине. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Палае. 5. Монитор. 7) Коза. 8) Адам 10) Чудан. 11) Матош (Антон-Густав). 13) Ода, 14) Ада. 16) Ако. 17) Вј. 19)Осана. 20> С. р 22) Кама. 24) Амур. 252) Цугпа, 27) Сн.ег. 28) Калопер. 29) Цитат. Вертикално: 1> Поза. 2) Ананае. 3) Атаман. 4) Сода. 5) Мода. 6> Рата. 7) Куди. 9) Мока. 10) Човек 12) Шофер. 15) ЈТћа, 18) Орашац. 19) Аманет. 20) Смук. 21. Смер. 23) А д. 26) Али. 27) Спа.

ЗА ДШУ ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Пробудило га је пуцкање. Отворио је очи и спазио своју ма ]к>, која Је доливала зејтин у кандило. На другом крају собе отац је стајао крај огледала и удешавао се. — То Је Ускрс! Ускрс је дошао . .. шапутао је у себи МилеСунчеви зраци падали су кроз прозор и падали по њему. Весело су цвркутали врапци са старог. киселог дрвета. Голубови су гугутали. — Биће леи дан! — рекла је мајка. Миле се полако усправво. Матка га је мило погледала Принела му одело. Обукао се и умио. Пришао је оцу. — Срећан празник, тата! Пољубио га у руку. — Хвала, сине ... Затим и мајци исто. Она га помилова по коси. Мирисало Ј *е пролећње цвеће разба цано по столу. Мајка је јутрос рано набрала у башти. а сад ће га лепо распоредити по вазама Миле погледа корпицу јаја. Како еу лепа! Црвена, шарена. Не знаш кој'с је лепше. — Могу ли да узмем? ~ упита мајку и показа прстом на јаја. — Можеш. сине. Данас је Ускрс. Мама је због тебе обојила, Тражио је јаје са што већим шпицем. Јако јаје. Најјаче. Куцкао- је у зубе као да ће тако познати које је најјаче. — Ово ћу. мама. Ово је јако. Је ли да је ово најјаче? — Јесте. сине. Био је радостан. Црвено, велико ја]'е, држао је у руци. — Све ћу победити, све — шапутао је и истрчао на улипу. Мати се лако осмехнула - .. Нашао је све своје другове. Већ су се били окупили. — Ево га Милче! — узвикнуо Тића« Опколише га. — Имаш ли јаЈ*е? — упита га Миша. — ИмамЈ Ево га.

— Лице му Ј *е сиЈ *ало од радости. — Миша је све победио — рече Ратко, Његово је јаје најјаче. Чик се туцај с њим! — Да ниЈ *е дрвено? — плашио се Миле. — НиЈ *е. Можда је твоје? -— Није ни моје. Миле држао. Миша ударао. — Так! — пуче јаје. Погледали — Мишино! Миша тужно гледао. Толика јаЈ *а ње* гово је разбило и, ето, морао је да д.ође тај Миле. — Хајде са друге стране да пробамо ... — тражио Миле.

Тако !е изгледало београдско Народно иозориште V последњој четврти прошлога века.

Ударали. — Моје се разбило! — викну МилеБио је радостан. Сад бар Миша неће бити тужан. Оба јаЈа Су разбијена. Велики Веља нервозно обртао својв јаје. Нико није емео са њим да се туца. Дрвено је. Сам га је направио Најсмешније је било када се туцао са Пером. Лупнули су јако. а јаја им остала цела. Један другом хтели да подвале. Вељино било дрвено, а Перино плвхано. Сви се смејали. Веселили се, играли. Леп дан. Врапци су весело цвркутали. Старо. кисело дрво, радосно се ширило на сунпу. Мирисало је шарено цвеће смештено по лепим вазама. М. ВАСКИН

Прође хладна зима, па 1е мило свима. радује ое свак. Јужни ветрић пири, а таплоту шири СЈајни сунчев зрак. Нема више снега, однесе га е брега и пољане тут Већ ое новом травом и љубичином плавом окитио луг. Оживеле њиве. гони воке сиве боаздом орач млад, а над њивом шева вегело поцева: Срећан, срећан рад! 4 ' ЛАНИЛО ЧУТУРИЛО

Пролеће је. благо дошло благи ветар пољем мири; снежно доба већ је прошло, љубичица лепо вири. Редом сваки, цветак расте .. в ратар своју њиву оре, и дођоше. већем лаете и . . цвркутом песму зборе. Орне песме. еелом лете, птичице се цвркут чује мрави иду сви у чете а потопи хладни хује. Лепи дани сваком годе а понекад кише оипе; а да нам боље усеви роде, цветаду наше мириене липе. ПЕТАР АДАМОВИЋ штићеник Градског дечјег домга'

што вам кажемо

Ипак је шако као

1ри рибице

Тви рнбипе играле ет сг т ковалном спруду ОдЈелиом 1една се изглбила и са« да »е оие две неуморио тваже Ко1им ну« те^ ове две рибиие могу да дођу гјо треЛе. ко1а нх жељно очеку|е?